- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Шта Американац смера – и зашто Европа мора да се одупре

© Sputnik / Алексей Филиппов / Уђи у базу фотографијаСудија са пиштаљком на мечу Евролиге
Судија са пиштаљком на мечу Евролиге - Sputnik Србија, 1920, 22.01.2023
Пратите нас
Глобализација чини готово сваки сегмент живота потенцијално угроженим од интереса и намера који се намећу са стране, као модели деловања јер су се показали успешнима у одређеним околностима. Да ли то значи и покушај пресликавања, претежно америчких принципа, требало би да се питају љубитељи кошарке после речи првог човека Евролиге Маршала Гликмана.
Амерички бизнисмен је „испод радара“ преузео контролу над Евролигом од Ђордија Бартомеуа, а плашт за његов вртоглави успон у врх европске кошарке било је именовање Дејана Бодироге на новоуспостављену позицију председника Евролиге.
Већ у првим изјавама Бодирога је навео да је он на позицији са које треба да штити интересе Евролиге, а чини се да улогу оног који одређује шта су интереси полако, али сигурно, преузима Гликман.

Случај Кампацо

Да је тако видело се у случају Факунда Кампаца, последњег појачања Црвене звезде које не може да наступи у Евролиги до краја фебруара због забране коју је Дисциплинска комисија Евролиге увела београдском клубу.
Потврда је чињеница да је Гликман сам рекао да је имао дискреционо право да амнестира случај, али то није учинио да се не би стекао утисак да прекршаји нису кажњени и да се „ништа није догодило“.
Своју моћ је доказао и потврдио, али је тиме директно скочио себи у уста пошто је прокламовао принцип да Евролига треба да буде лига играча.
Највећу штету у случају „Кампацо“ трпи управо играч коме неће бити дозвољено да наступи још неко време и да оправда репутацију једног од најтраженијих кошаркаша у Европи, односно статус некадашњег НБА играча.

Ријалити американизација

„Лига играча“ је крилатица којом се служи НБА лига да би продала производ какав је у данашње време најлакше продати – лице, карактер, приватан живот кошаркаша који су до иницијалне пажње дошли бавећи се својим послом.
„Желим да ово буде лига играча, играчи су звезде и треба им дати слободу да користе свој глас, своје друштвене мреже и мислим да публику више интересују играчи као персоне, а не само као кошаркаши“, рекао је Гликман.
Намера је јасна, учинити кошаркаше „ентитетима“ већим од клубова за које наступају, важнијим од тренера који имају примарну одговорност за резултате, али и стављање саме суштине, односно кошаркашке игре, као колективног спорта, у сврху индивидуалних интереса и задовољења примитивних потреба публике да чује и зна „шта се преко плота дешава“.
Уз то, стављање друштвених мрежа као важних платформи значи и жељу да се пажња додатно преусмери на оно шта играчи раде и о чему мисле у своје слободно време, стварајући од њих некакву врсту „друштвених упосленика“, насупрот њиховој основи и послу којим се баве.

Идеалан за Гликмана – катастрофалан за кошарку

Као „друштвени радник“ у претходним годинама се етаблирао Мајк Џејмс, амерички кошаркаш који је због свог понашања и кршења дисциплинских правилника био санкционисан у московском ЦСКА.
Џејмс на Твитеру изазива огромну пажњу различитим објавама, „борбама“, али и сукобима и коментарима који се могу оценити више као нешто што урушава имиџ лиге, него што доприноси њеном квалитету.
Није Џејмс само правио проблеме у Москви, због њега, као идеалног представника покрета „Евролига је лига играча“, отказ је у Монаку добио Звездан Митровић, а недавни боравак Саше Обрадовића, који га је наследио, у Београду и обраћање на српском језику довољно је говорило о томе колико тренери имају проблема са таквим „звездама“.
Егоизам, индивидуализам, давање на значају појединцу у односу на групу – све то описује Џејмса као „амбасадора новог доба“, које покушава да имплементира Гликман, верујући да се у том пољу крије додатан профит и начин за ширење интересовања за кошарку и ван њене примарне публике.

Америка није добар пример

Јесте америчка НБА лига најактрактивнија и најпраћенија кошаркашка лига на свету, али је питање да ли се она уопште може сматрати кошаркашком већ се ту ради о некаквој ишчашеној, материјалним стварима вођеној творевини.
Да је тако не мора да каже нико други, довољно је чути изјаву једног од највећих тренера свих времена Грега Поповича који је иронично рекао да би у НБА лигу требало увести и шутеве за четири и пет поена како би се „комплетирао циркус“.
Ако би већ неко Поповича окарактерисао као „старовременског“ и „застарелог“, онда треба да чује и шта је Лука Дончић, једна од највећих звезда НБА лиге, говорио о томе да више гледа Евролигу, ову каква је сада, због чињенице да се у њој и даље игра тимска кошарка, односно да су основни принципи задржани.
За све то време, Гликман би од Евролиге да направи некакву верзију НБА лиге, да пажњу са паркета пренесе на друштвене мреже, са дриблинга и асистенција на модне детаље, са тренерских умова на „слободу говора о различитим темама“ која разводњава и шири причу на поља која сама треба да се баве собом јер у мешању свега, као исход, добије се, готово по правилу, једно велико – ништа.
Партизан - Дерби - Sputnik Србија, 1920, 22.01.2023
СПОРТ
Партизан сигуран у Подгорици – „стотка“ пред вечити дерби у Евролиги
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала