https://sputnikportal.rs/20230122/mogu-li-americke-milijarde-da-iskljuce-kinu-iz-proizvodnje-cipova-i-postave-bedem-multipolarnom-svetu-1149730983.html
Могу ли америчке милијарде да искључе Кину из производње чипова и поставе бедем мултиполарном свету
Могу ли америчке милијарде да искључе Кину из производње чипова и поставе бедем мултиполарном свету
Sputnik Србија
Улагање Америке од више стотина милијарди долара у производњу чипова пресудних за привредни раст које би јој и надаље обезбедио улогу водеће силе света, у... 22.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-22T08:45+0100
2023-01-22T08:45+0100
2023-01-23T13:56+0100
свет
свет
свет – економија
сад
кина
чипови
субвенције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/08/1125550506_0:0:3054:1719_1920x0_80_0_0_3f0e0abe0a17953f99e9f2b95230780f.jpg
У то не сумња спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, добар познавалац америчко-кинеских односа, који у Спутњик интервјуу објашњава за чим је то потегао амерички председник Џозеф Бајден када је предложио акт о великом улагању у индустрију чипова. На то је ових дана подсетио председник Србије Александар Вучић у Давосу на заседању Светског економског форума, у контексту заостајања Европе у хај-тек индустрији. Због тог заостајања, како је оценио, Србија неће моћи да рачуна на велики прилив европских инвестиција.Да су чипови нафта 21. века, како то кажу многи аналитичари, јасно је, каже наш саговорник и због тог акта који је предложио Бајде .Рат за чиповеНа питање шта то конртено значи, он објашњава да ће Американци произвођачима чипова из Јапана, Јужне Кореје и Тајвана, давати позамашне субвенције за пресељење производње у филијале њихових компанија које се тим баве у Америку. Они ће производити под повољнијим условима, уз мање цене енергената, добиће субвенције, Американци ће махом запослити своју радну снагу и све организовати и држати под својом контролом. Битан услов за то је да те фирме неће моћи да извозе чипове у Кину, истиче Коркодделовић.Чип четириНајвећа тајванска компанија за производњу чипова – ТСМЦ, највећи произвођач чипова у свету, је, како каже, недавно већ отворила филијалу у Америци.Из те компаније долази 54 посто светске производње. Американци су дали подстицаје Тајвану да део своје производње са острва пребаци у ту фабрик у Аризони. И то је, каже наш саговорник, само почетак. Исто се ради са јужнокорејским Самсунгом, као и са јапанским произвођачима.Уз то, додаје он, Бајденова администрација настоји да увелико контролише и извоз опреме за производњу чипова у Кину. Најзначајнији њен произвођач на свету је холандска компанија АСМЛ у којој је значајан удео и америчког капитала. Због тога је управо ових дана Бајден захтевао од холандског премијера Марка Рутеа да поштује вољу Вашингтона да машине које производе силиконске плочице не извозе у Кину.То би био велики удар за холандског произвођача који више од 20 посто своје производње продаје Кинуи, зато Холанђани још нису преломили, каже наш саговорник.Амерички начинОн каже да овакво понашање Американаца није изненађујуће и подсећа да су још 1980. године успели да у потпуности сузбију раст јапанске производње чипова када је та земља контролисала 54 одсто глобалног тржишта чипова.Прво су успели да натерају Јапанце да отворе своје тржиште за америчку производњу, затим су им 1986. наметнули обавезу да 20 одсто домаћег тржишта отворе за америчке чипове, а онда је годину дана касније амерички председник Роналд Реган практично забранио извоз јапанских чипова у САД.И за Кину чипови приоритетКолико су чипови значајни и за кинеску привреду, Коркоделовић илуструје најновијим подацима кинеске царине према којима је кинески увоз чипова био раван вредности увоза нафте и гвожђа заједно. Само тај увоз вреди стотине милијарди долара, додаје он, не сумњајући да ће тај темпо бити настављен.Он је уверен да нови амерички програм неће утицати на намеру Кине да и даље увози и осваја производњу чипова. Централна влада у Кини улаже око 50 милијарди долара у буџет за развој чипова и то је само оно што је обнародовано. Високе технологије су, подсећа Коркоделовић, биле веома високо позиционирана тема на дневном реду недавног 20. конгреса Комунистичке партије Кине и њен генерални секретар Си Ђинпинг је у завршном говору истакао значај развоја високих технологија, као и школовања младих како би надоместила оно у чему је конкуренција одмакла.Коркоделовић је зато скептичан да би Америка овим најновијим програмом улагања у произвдњу чипова могла да осујети Кину у намери да преузме примат у глобалној економији, што је по проценама међународних институција сасвим извесна будућност.Џаба амерички бедемЈедноставно, додаје он, закон великих бројева је неумољив и човечанство иде ка мултиполарном свету.„Како је то прошле недеље на самиту земаља глобалног југа, који је поред Кине окупио и друге велике земље у развоју, БРИКС, Шангајску организацију за безбедност, рекао индијски премијер Нарендра Моди – ми желимо равноправне односе, односе правичности, желимо односе који су предвидиви. Значи човечанство већински иде у том правцу“, закључио је Коркоделовић.
сад
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
амерички закон о улагању 280 милијарди долара у индустрију чипова, пресељење произвођача чипова из јапана, јужне кореје и тајвана у америку, субвенције за произвођаче чипова из азије уз услов да не извозе чипове у кину, приоритет кине улагање у производњу чипова и чколовање младих кадрова, америка не може да спречи човечанство које је кренуло према мултиполарном свету,
амерички закон о улагању 280 милијарди долара у индустрију чипова, пресељење произвођача чипова из јапана, јужне кореје и тајвана у америку, субвенције за произвођаче чипова из азије уз услов да не извозе чипове у кину, приоритет кине улагање у производњу чипова и чколовање младих кадрова, америка не може да спречи човечанство које је кренуло према мултиполарном свету,
Могу ли америчке милијарде да искључе Кину из производње чипова и поставе бедем мултиполарном свету
08:45 22.01.2023 (Освежено: 13:56 23.01.2023) Улагање Америке од више стотина милијарди долара у производњу чипова пресудних за привредни раст које би јој и надаље обезбедио улогу водеће силе света, у намери да из тог посла искључи Кину, само је одупирање мултиполарном свету који је неминован и на чијем се путу свет већ налази.
У то не сумња спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, добар познавалац америчко-кинеских односа, који у Спутњик интервјуу објашњава за чим је то потегао амерички председник Џозеф
Бајден када је предложио акт о великом улагању у индустрију чипова. На то је ових дана подсетио председник Србије Александар Вучић у Давосу на заседању Светског економског форума, у контексту заостајања Европе у хај-тек индустрији. Због тог заостајања, како је оценио, Србија неће моћи да рачуна на велики прилив европских инвестиција.
Да су чипови нафта 21. века, како то кажу многи аналитичари, јасно је, каже наш саговорник и због тог акта који је предложио Бајде .
„Амерички Конгрес је донео закон који је Бајден предложио у октобру прошле године. Он предвиђа 52,7 милијарди долара за развој индустрије чипова, што подразумева пре свега привлачење страних компанија из Јапана, Јужне Кореје и Тајвана, које су предводнице те трке у чиповима, ради унапређења производње у САД. Те 52 милијарде само су део дугорочног пројекта вредног око 280 милијарди долара“, каже наш саговорник.
На питање шта то конртено значи, он објашњава да ће
Американци произвођачима чипова из Јапана, Јужне Кореје и Тајвана, давати позамашне субвенције за
пресељење производње у филијале њихових компанија које се тим баве
у Америку. Они ће производити под повољнијим условима, уз мање цене енергената,
добиће субвенције, Американци ће махом запослити своју радну снагу и све организовати и држати под својом контролом. Битан услов за то је да
те фирме неће моћи да извозе чипове у Кину, истиче Коркодделовић.
Највећа тајванска компанија за производњу чипова – ТСМЦ, највећи произвођач чипова у свету, је, како каже, недавно већ отворила филијалу у Америци.
Из те компаније долази 54 посто светске производње. Американци су дали подстицаје Тајвану да део своје производње са острва пребаци у ту фабрик у Аризони. И то је, каже наш саговорник, само почетак. Исто се ради са јужнокорејским Самсунгом, као и са јапанским произвођачима.
„Та групација која ће прозводити чипове, била би организована под контролом САД, названа је 'Чип четири'. Идеја је да та четири произвођача чипова могу да улажу у САД и да за то имају финансијске подстицаје под условом да своје производе даље не извозе у Кину која је данас највећи купац тајванских и јужнокорејских полупроводника“, објашњава Коркоделовић.
Уз то, додаје он, Бајденова администрација настоји да увелико контролише и извоз опреме за производњу чипова у Кину. Најзначајнији њен произвођач на свету је холандска компанија АСМЛ у којој је значајан удео и америчког капитала. Због тога је управо ових дана Бајден захтевао од холандског премијера Марка Рутеа да поштује вољу Вашингтона да машине које производе силиконске плочице не извозе у Кину.
То би био велики удар за холандског произвођача који више од 20 посто своје производње продаје Кинуи, зато Холанђани још нису преломили, каже наш саговорник.
Он каже да овакво понашање Американаца није изненађујуће и подсећа да су још 1980. године успели да у потпуности сузбију раст јапанске производње чипова када је та земља контролисала 54 одсто глобалног тржишта чипова.
Прво су успели да натерају Јапанце да отворе своје тржиште за америчку производњу, затим су им 1986. наметнули обавезу да 20 одсто домаћег тржишта отворе за америчке чипове, а онда је годину дана касније амерички председник Роналд Реган практично забранио извоз јапанских чипова у САД.
И за Кину чипови приоритет
Колико су чипови значајни и за кинеску привреду, Коркоделовић илуструје најновијим подацима кинеске царине према којима је кинески увоз чипова био раван вредности увоза нафте и гвожђа заједно. Само тај увоз вреди стотине милијарди долара, додаје он, не сумњајући да ће тај темпо бити настављен.
Он је уверен да нови амерички програм неће утицати на намеру Кине да и даље увози и осваја производњу чипова. Централна влада у Кини улаже око 50 милијарди долара у буџет за развој чипова и то је само оно што је обнародовано. Високе технологије су, подсећа Коркоделовић, биле веома високо позиционирана тема на дневном реду недавног 20. конгреса Комунистичке партије Кине и њен генерални секретар Си Ђинпинг је у завршном говору истакао значај развоја високих технологија, као и школовања младих како би надоместила оно у чему је конкуренција одмакла.
Коркоделовић је зато скептичан да би Америка овим најновијим програмом улагања у произвдњу чипова могла да осујети Кину у намери да преузме примат у глобалној економији, што је по проценама међународних институција сасвим извесна будућност.
„Очигледно је да ће САД бити приморане да са својим савезницима из Европе и делова Азије- Јапаном, Аустралијом, Јужном Корејом, Новим Зеландом, формирају својеврсну тврђаву која ће се одупирати том мултиполарном свету који је у настанку. Ви не можете да обуздате једну Индију која ће у марту ове године постати и најмногољуднија земља света“, каже добар познавалац америчко-кинеских односа.
Једноставно, додаје он, закон великих бројева је неумољив и човечанство иде ка мултиполарном свету.
„Како је то прошле недеље на самиту земаља глобалног југа, који је поред Кине окупио и друге велике земље у развоју, БРИКС, Шангајску организацију за безбедност, рекао индијски премијер Нарендра Моди – ми желимо равноправне односе, односе правичности, желимо односе који су предвидиви. Значи човечанство већински иде у том правцу“, закључио је Коркоделовић.
