„Звезда“ мимова обара анти-рекорде популарности: Шта је Бајден урадио за половину мандата
© AP Photo
Пратите нас
У јануару су се навршиле две године од када је Џозеф Бајден ступио на председничку дужност. Иако је до сада испунио многа предизборна обећања, више од половине Американаца не одобрава рад председника. Амерички председник наставља да обара анти-рекорде популарности.
Пре две године Бајдена је подржавало 53 одсто становника САД. Међутим, од тада је његов рејтинг почео неумољиво да пада.
Седење на две столице
Бајден је победио на изборима са исцрпним социјално-економским програмом. Међутим, његов тим је покушао да седи на две столице. Са једне стране, узели су у обзир успех популистичке платформе Бајденовог претходника Доналда Трампа. Следећи слоган „Учинимо Америку поново великом“, Бајден се залагао за враћање производње добара на територију САД. У складу са амбициозним планом „Купуј америчко“ било је предвиђено да се потроши 400 милијарди долара за развој индустрије у земљи.
Са друге стране, Бајден је активно играо на Трампове слабости. Конкретно, одмах је одустао од одиозних идеја попут подизања зида на граници са Мексиком, обећао је да ће повећати корпоративни порез са 21 одсто на 28 одсто и да неће повећати фискално оптерећење за оне са приходима мањим од 400.000 долара годишње.
Међутим, није успео да у потпуности реализује предизборни програм. Председник је морао да се позабави новим проблемима о којима на почетку није могао ни да сања.
У 2022. години инфлација у Америци достигла је 40-годишњи максимум – 8,5 одсто. У том светлу Бајден је кроз Конгрес прогурао закон који предвиђа издвајање 430 милијарди долара за здравство, зелену енергију, борбу против негативних климатских промена, као и велике субвенције за електричне аутомобиле.
Екологија је један од Бајденових адута. Током предизборне кампање обећао је да ће вратити САД у Париски климатски споразум од кога је Трамп одустао. Међутим, дошло је до потешкоћа са прекоокеанским партнерима – ЕУ тренутно ради на одговору на амерички закон о инфлацији који директно погађа интересе европских произвођача аутомобила. И то није једини Бајденов спољнополитички проблем.
САД губе Блиски исток
Бела кућа очигледно није добро проценила ризике од антируских санкција. Бајден је намеравао да надокнади губитке у испорукама угљоводоника на рачун традиционалних блискоисточних партнера.
Међутим, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати нису пристали да играју по америчким правилима. Арапи у марту нису хтели да разговарају са Бајденом о повећању производње нафте како би обуздали раст цена. Неколико месеци касније амерички председник је посетио Блиски исток, али ни његова лична посета није била крунисана успехом.
Ситуација није ништа боља ни по питању Ирана. Вашингтон тврди да и даље намерава да оживи нуклеарни споразум са Техераном. Међутим, Иранци траже укидање санкција на шта Бела кућа очигледно није спремна.
Од Авганистана до Украјине
Корачајући стопама бившег шефа Барака Обаме, Бајден је одлучио да стави тачку на авганистанску авантуру. Свет је двосмислено примио вест о повлачењу Американаца из те централноазијске земље.
Талибани (организација је под санкцијама УН због терористичких активности) су преузели власт у Кабулу. То је нанело тежак ударац репутацији Вашингтона. Међутим, Бајден је искористио руску специјалну војну операцију у Украјини да помери спољнополитички фокус.
Приметно је да Бела кућа то ни не крије. Недавно је Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан отворено признао да је повлачење трупа из Авганистана олакшало пружање помоћи Украјини.
Пружање подршке кијевском режиму, заједно са антируском реториком, Бајдену се у неком тренутку исплатило. Управо је на темељима конфронтације са Москвом у Конгресу и дошло до двопартијског консензуса. Карактеристично је да су на изборима за Конгрес, када су сви предвиђали победу републиканцима, демократе ипак задржале контролу над Горњим домом – Сенатом.
Међутим, ови успеси не поништавају критике на рачун Бајдена које су се нагомилале код обичних Американаца и политичких противника.
Године су – препрека
Истраживања јавног мњења показују да је становништво САД ипак забринуто за физичко и ментално здравље председника.
Разлога за забринутост има довољно. На пример, током традиционалног ускршњег пријема у пролеће 2022. године на травњаку Беле куће Бајдена је уплашио аниматор у костиму зеца. Након једног обраћања „руковао се” у празно – у том тренутку није било никога у близини.
И ово је само мали део Бајденових гафова који су постали честа појава. Амерички лидер је Украјинце назвао Иранцима, читао је текст са телепромптера, падао је са бицикла и на степеницама авиона, обратио се преминулој конгресменки, а својевремено је „унапредио“ своју заменицу Камалу Харис на место – председника. Због таквих испада Бајден је постао „звезда“ мемова.
Упркос свему, демократе тренутно немају „резервног играча“. Уколико Бајден, који тренутно има 80 година, освоји и други мандат 2024. године напустиће председничку функцију са 86 година. Пре њега је Трамп био најстарији лидер Сједињених Америчких Држава.
Крајем прошле године на америчким друштвеним мрежама жустро се расправљало о лекарском прегледу председника. Бајденова администрација је тако упорно одлагала стандардну, рутинску медицинску процедуру да су се чак и у редовима демократа чули предлози да се лидер смени.
Треба имати у виду и то да се код републиканаца, за разлику од Демократске странке, већ појављују политичари који озбиљно претендују на изборе 2024. године – на пример 44-годишњи гувернер Флориде Рон Десантис. Док је разлика у годинама између Бајдена и Трампа само четири године, актуелни амерички лидер можда неће издржати политичку битку против младог ривала.
