Добитница НИН-ове награде: „Унутрашње море“ је роман без предумишљаја
© Tanjug / Раде Прелић
Пратите нас
Знатижеља је основни покретач за писање. Нисам пришла писању романа са предумишљајем, већ са потпуном слободом и из чисте радости. Он је постао холограм моје личности, изјавила је песникиња Даница Вукићевић, 69. лауреат Нинове награде на најбољи роман године.
Инвентиван роман из личног искуства
Први роман Данице Вукићевић „Унутрашње море“ проглашен је данас најбољим романом написаним на српском језику и објављеним у 2022. години.
„Унутрашње море“, формално инвентиван роман, преиспитује проблеме егзистенције од приватне до друштвено-политичке равни, од материјалности свакодневице до кључних унутарњих драма појединаца у савременом свету. Језичком суптилношћу и силовитошћу, Даница Вукићевић трансформише фрагментарни начин писања у целовиту романескну слику света, оценио је жири у саставу: Теофил Панчић, Марија Ненезић, Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Горан Коруновић.
„Довољно је имати знатижељу. Онда се осете мало ствари и важно је искуство писца. Ја имам огромно искуство у писању и то ми је донекле помогло“, каже за Спутњик лауреаткиња.
Наглашава да је прича романа „Унутрашње море“ проистекла из личног искустава:
„То је веома важно. Ја судим и по себи и по ономе што волим да читам. То је живот, то је оно што сви ми волимо и тражимо. Претерана ученост и удаљеност од живота не знам коме импонује. Роман има дубоку везаност са мојим животом, што није увек нужно добро. Људи често описују своја осећања и то испадне гротескно. Потребни су филтери, филтери, филтери. Делује једноставно, али је сам чин писања компликован. Можда ја имам релаксиран приступ па ми то помаже“, искрена је Вукићевић.
Живела радост
Ужива у писању као и у истраживању које му претходи:
„Цео концепт писања овог романа заснива се на задовољству и радости. Једна од најважнијих ствари у мом животу је писање. Не бих писала да ме не чини радосном. Тако да и истраживање које претходи писању је радост. Када су ми јавили да сам добитница, од силног узбуђења да бих стигла на време, узела сам такси. Иначе се не возим таксијем, нећу чак ни на самрти. Таксиста, ничим изазван, причао је о неким ужасима, а ја седим позади и мешкољим се. Немамо сви исту перцепцију. Ако свет посматраш као пакао, онда немамо зашто да живимо, али на нама је допринесемо да све буде како треба. Живела радост!“.
Вера у ризик
Члан жирија Горан Коруновић је истакао да је „Унутрашње море“ - „роман ризика, радикалног писања, књига која захвата наше искуство од интимне до друштвено-политичке равни и свеукупност нашег постојања даје на формално врло инвентиван начин“.
„Најризичније је било да верујем у то што пишем. Ја сам заиста веровала. Запитала сам се неколико пута како ће ово испасти, али сам веровала у то што радим. Моја вера у ризик је део тога, а очекујем интелигентне и отворене читаоце и њихово разумевање“, наглашава ауторка.
Чланица жирија Марија Ненезић је приметила да све више песника и песникиња почиње да пише роман, али само ретки попут Данице Вукићевић успевају да искораче из уско лирске перспективе и да допринесу једној широј романескној слици света.
Даница Вукићевић, добитница Нинове награде за роман "Унутрашње море"
© Tanjug / Раде Прелић
Коначно ће ме знати
Даница Вукићевић је 69. лауреат НИН-ове награде за најбољи роман године, али тек седма жена која је добила то признање.
„То има огромно симболично значење и веома је важно. Промењена перцепција, тип романа и све заједно је веома важно за саму књижевност“, сматра Вукићевић.
А шта ће НИН-ова награда променити у њеном раду и животу?
„Коначно ће ме људи знати. Да ли ће ме разумети? Не верујем. Надам се“, закључује лауреаткиња.
За роман Данице Вукићевић у издању НОЈЗАЦ-а гласали су Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић.
Марија Ненезић је гласала за роман „Кољка и Сашењка“ Угљеше Шајтинца (Архипелаг), а Теофил Панчић за Милана Трипковића и његов „Клуб истинских стваралаца“ (Фабрика књига).
У најужем избору су били и романи „Папир са воденим знаком“ Горана Петровића (Лагуна), „Нико није заборављен и ничега се не сећамо“ Мирјане Дрљевић (Бука) и „Клара, Клариса“ Маријане Чанак (Булевар букс).
