- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Немачка сад шири лажну пропаганду да јој је Русија заврнула гас /видео/

© Sputnik / Григорий Сысоев / Уђи у базу фотографијаДео магистралног гасовода "Северни ток"
Део магистралног гасовода Северни ток - Sputnik Србија, 1920, 23.01.2023
Пратите насTelegramOdyssey
“Пропаганда и прича”, тако стручњак за енергетику Милош Здравковић оцењује тврдње које се могу чути из Немачке да је Русија "заврнула гасни вентил” Немачкој. Нема сумње, како каже, да није Русија уништила Северни ток два.
Упркос оптужбама немачких политичара да им је Путин „заврнуо гас“, испоставља се да Руска Федерација посредно и даље омогућава Европи да функционише. Било да директно извози нафту и гас или омогућава проток енергената преко своје територије, Русија је и даље та која греје Стари континент.

Нису Руси уништили Северни ток 2

Немачки министар економије Роберт Хабек је изнео тврдњу да је Владимир Путин "заврнуо гасни вентил" и да је због тога Немачка изгубила половину потребног гаса, а гасоводи су избачени из строја па се испоруке у догледно време неће наставити.
Притом из Москве је више пута речено да је Русија заинтересована да испоручује енергенте Европи, али и позивали да се утврди ко је тачно дигао у ваздух Северни ток.
„Чињеница је да нису Руси уништили Северни ток два“, истиче Здравковић. Он указује да је, с друге стране, бриселска администрација увела санкције Русији.
„Треба бити поштен: санкције које су наметнуле западне силе Руској Федерацији од почетка сукоба у Украјини у главном спроводи европска администрација. Американци ни у једном сегменту нису ударили на руски уранијум, нафту и гас и несметано тргују“, каже експерт и додаје да што се тиче Европе ствари стоје другачије због чега она трпи економске последице.

Русија диверсификовала извоз

Истовремено, Русија је, каже Здравковић, по питању диверсификације извоза апсолутно покривена будући да је протеклих деценија интензивно радила на ширењу мреже правца извоза.
„Русија је у протеклих двадесет година радила нешто што није било медијски пропраћено, радила је на диверсификацији праваца извоза. Они су на време припремали своје компаније за азијско-пацифичко тржиште“.
Здравковић напомиње и то да опасност за Европску Унију лежи у чињеници да она не зна шта је чека по питању цене енергената, а да се притом не говори о грејању већ о индустријским процесима. Европски производи постаће драстично скупљи од азијских и америчких, што ће погубно утицати на економију Старог континента, констатује саговорник.
Здравковић је у емисији „Енергија Спутњика“ Јелице Путниковић говорио о енергетском рату Запада против Русије, оптужбама да је Путин „завртао гас“ европским потрошачима у циљу изазивања негативних последица, могућности да нафтовод „Дружба“ из Русије преко Пољске па до Немачке доводи нафту из Казахстана.

Улога Казахстана

Говорећи о економским последицама санкција уведених Руској Федерацији, њиховој селективности и интересу држава које их уводе и спроводе, Здравковић наглашава да је Немачка последња од великих сила која се прикључила удруженом економском нападу на Русију.
„Оно што мањим земљама средње Европе односно државама бившег Варшавског пакта није дозвољено, очито не важи за Немачку“.
Немачка је, објашњава Здравковић, нашла правно оправдање да увози казахтанску нафту. Казахстан је земља богата резервама како нафте, тако гаса и уранијума, а због свог географског положаја једина траса којом би ти енергенти стизали до Европе јесте преко територије Руске Федерације. Свакако да Русија не би допустила слободан проток да није постигнуто решење исплативо за све три стране. Уместо „завртања вентила“, постигнути договор омогућава зараду Казахстану и Русији а енергенте Немачкој.
„Пронађен је компромис који подразумева да Казахстан испоручује нафту у Немачку док ће Русија са друге стране да надомести домаће потребе Казахстана“, објашњава Здравковић.
Немачка је такође покренула питање ремонта нафтовода што је логично будући да се ради о два милиона тона нафте на коју рачуна БАСФ – највећи немачки и светски петрохемијски и хемијски произвођач.
„Ако БАСФ стане, стаће и немачка привреда“.
Поређења ради, немачка компанија БАСФ потроши више нафте и гаса него све Балтичке земље и Пољска заједно. То је, сматра Здравковић, такође један од разлога зашто Немачка „наваљује“ да што пре склопи уговоре са Русима и да се обаве поправни радови на Северном току.
Што се тиче интереса Руске Федерације и Казахстана, они ће такође бити задовољени јер ће се руски извоз у Казахстан односно извоз Казахстана у Немачку поклапати у барел.
Целу емисију „Енергија Спутњика“ погледајте овде:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала