- Sputnik Србија, 1920, 12.12.2022
МОЈА ПРИЧА
Доносимо вам животне приче, репортаже и необичне судбине људи који друштво чине бољим.

Откривамо после 20 година: На ћивоту Светог Саве у Милешеви уграђен руски крст – симбол "времеплова"

© Фото : Спутњику уступио Рајко БлажићОбновљени ћивот Свето Саве у манастиру Милешева.
Обновљени ћивот Свето Саве у манастиру Милешева. - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2023
Пратите нас
Вајар Рајко Блажић обновио је ћивот Светог Саве у манастиру Милешева, у коме су до отимања и спаљивања почивале мошти светитеља. Он за Спутњик открива важан детаљ скривен од јавности пуних 20 година, уметничку слободу искористио је тако што је на поклопац ћивота уградио руски крст, како каже, симбол руско – српског времеплова, симбол љубави.
„За мој уметнички печат нико не зна, одозго, на самом поклопцу ћивота тешког једну и по тону, налази се руски крст. Важно је да то кажем баш у овом тренутку, то је израз љубави моје породице и мене, наш лични, јер смо ћивот обнављали сами, нисмо имали помоћ институција, било кога“, каже овај уметник, иначе професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

Прави тренутак да се открије важан детаљ

Обнова гроба Светог Саве, пре тачно две деценије, у јавности је остала незапажена. Аутор верује да се то није десило случајно, јер за све постоји време. А ово је, сматра, право време да објасни свој рад на гробу највећег српског светитеља и просветитеља. Зато је Спутњику уступио и филм који прати обнову ћивота.
Важан сегмент филма објашњава зашто је на гробу Светог Саве руски крст, а зове се „Руско – српски времеплов“.
„Док је Свети Сава био јако млад, имао 17 година, дошао је неки руски монах са Свете Горе, та духовна прича, речи бога живога, на њега су толико утицале да је после тога побегао на Свету Гору. Из захвалности према том руском монаху, имао сам ту слободу да поставим руски крст на гроб нашег првог, највећег светитеља, Светог Саве“.
Блажић додаје да Русији и Русима не треба да останемо дужни због ове важне чињенице, да је пресудну улогу у животу светитеља имао управо монах из те земље. У прилог томе, додаје још један важан податак:
„Пошто је требало да покрсти руски народ, Свети кнез Владимир послао је изасланике по свету да виде као то изгледа, били су свуда, дошли и у Свету Софију и присуствовали литургији. По повратку у Русију рекли су да ништа лепше нису ни чули, ни видели, нигде. А тај цар Јустинијан, који је подигао Свету Софију, српског је порекла, са нашег југа. Ми смо тако повезали наш времеполов, кроз шест векова. То је наша темељна веза, нешто што не може да се измери ни једним мерним апаратом“.

Како изгледа крст

Његов крст на ћивоту Светог Саве има осам кракова, на вертикали има мању промену у врху, а доле пречку која показује према разбојнику који се оправдао. Каже да је пре две године писао руској амбасади, да је о томе обавести, али је одустао од обавештења, није било време за то.
© Фото : Спутњику уступио Рајко Блажић"Мало ко је и приметио руски крст на поклопцу ћивота, то није лако, јер је висок 134 центиметра", каже Блажић.
Мало ко је и приметио руски крст на поклопцу ћивота, то није лако, јер је висок 134 центиметра, каже Блажић. - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2023
"Мало ко је и приметио руски крст на поклопцу ћивота, то није лако, јер је висок 134 центиметра", каже Блажић.
„С обзиром на ситуацију у којој се Русија сада налази, имамо право да то откријемо. То је само једно „крило од муве“, кажу светитељи, оно што сад чиниш, то је крило од муве, то не може да измери ни дигитална вага. Али, то је код бога велико, код бога и крило од муве има тежину. И једна молитвица „Господе, помилуј“, има огрому тежину, може да вас спасе само то, једна суза може да вас спаси. Тако да је ово крило од муве подарено љубави између Руске Федерације и Републике Србије“, истиче овај уметник.

Скулптура посвећена Асанжу

Блажић додаје да постоји и друго крило, то је скулптура произашла из рада на докторату нашег саговорника, а посвећена је Џулијану Асанжу. Урађена је од вајарског бетона наранџасте боје, висока је три метра и биће постављена на два бетонска рутера.
Покушао је да је постави на Ушћу, код Музеја савремене уметности, у родном Чачку, у Галерији Надежде Петровић. Пријатељи су му искрено рекли да за то није време, да би могли да имају проблема, да проба да је постави у неки парк...
„Сад ћемо да поставимо скулптуру на неки од београдских универзитета, то је неутрална територија. На њој ће бити плочица „Ово је поклон једном од универзитета Руске Федерације“. Још не знам који ће универзитет да је преузме и када, надам се да ће ми у томе помоћи Руски дом. Скулптура јесте посвежена Асанжу, али име јој је „Слободни валови“, по Пушкиновој песми. То је оно што се сад дешава у свету, то је кратка песма где се призивају муње да нешто ураде са овом баром која је свуда на овом свету“.
© Sputnik / Александар МилачићРајко Блажић, вајар
Рајко Блажић, вајар - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2023
Рајко Блажић, вајар

Нова технологија

Рајко Блажић радио је у свим врстама камена, а од 2005. године усавршава технологију у новом вајарско- грађевинско - декоративном материјалу који је патентирао и за то је награђен, назвао је „Вајарски бетони“. Издао је и монографију о овом материјалу који жели да представи свету, јер је захвалан за рад, а пре свега прелепо изгледа.
„Не можете да верујете да то није камен, најлепши камен на свету, то није обичан сиви бетон, у бојама је, од беле, наранџасте, окер, црвене, то је нешто невероватно. Сви зидови вајарске академије СПЦ су у том бетону, са вајарским бетонима радио сам и у манастиру Свете Петке код Бијељине, а са супругом и „Вулкан ћирилице“ у селу Јабучје код Лајковца. Из рова у том бетону извиру слова висока преко два метра, на њима је још лава. Ту су сва слова наше, али и и руске и украјинске азбуке“, каже Блажић.
Овај уметник, који се бави образовањем више од две деценије тренутно и пише, књигу „Смрт болоњском процесу, слобода високом образовању“.
„То је анализа три универзитета на којима сам студирао или радио, анализа и закључак, предлог нашој научној заједници шта треба да се уради да би нове генерације поново освајале просторе слободе“, закључује Блажић.
На Православном универзитету „Светог Тихона“ у Москви одржано је вече посвећено Светом Сави - Sputnik Србија, 1920, 26.01.2023
РУСИЈА
Српски светитељ надахнуће и за Русе: У Москви одјекнула химна Светом Сави /видео, фото/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала