Доктори кловнови: Кад их деца виде више нису у болници - улазе у чудесни свет...
© Фото : Спутњику уступили Доктори кловнови
Пратите нас
После три године паузе због пандемије „Доктори кловнови“ поново су ушли у болнице у Београду. Др Цица Мица у ексклузивној изјави за Спутњик најављује проширење необичног конзилијума који децу у болничким постељама лечи осмехом.
Када ови забављачи уђу у болничку собу, кад деца угледају њихове црвене носеве и перике, она то више није. Деца се измештају у други, магични свет, у свет маште и игре, то је највећи успех ових необичних доктора.
Пре пандемије „доктори кловнови” су годишње у просеку посећивали око 50.000 деце у болничким креветима, имали су више посла од многих лекара који су за то плаћени. Током короне трудили се да раде и онлајн, али то је, каже др Цица Мица, било безвееееееезе.
„Један на један, уживо, нема ништа боље, нема ништа лепше. Ево сад идем из болнице, још сам под утиском, не могу да затворим уста. Кад дете препозна да сам ок, кад нема никакав страх, кад кликне између нас двоје, онда је то нешто најзабавније на свету. И најлепше. Имала сам нову пацијенткињу, зове се Дијана, она је Ромкиња из Пожаревца, има седам и по година и нешто је најслађе што сам видела на целом свету. Кад сам ушла у њену собу била је несигурна, неповерљива, контакт много олакша, нема бољег од дружења уживо“, каже докторка са црвеним носем.
Тијана Момчиловић бели мантил носи већ седамнаест година, обуку је прошла код Едварда Вејна, Американца који је помогао обнову Дечјег одељења на Институту за онкологију и обучио прву генерацију „доктора“, пре тачно две деценије. У тој првој екипи лекара са црвеним носевима био је Тијанин брат, жонглер Марко, и она је, каже, морала да обуче бели манти.
Ови забављачи олакшавају деци боравак у болници пуне две деценије
© Фото : Спутњику уступили Доктори кловнови
Магија црвеног носа
Када Доктори кловнови уђу у болничку собу, деца се измештају у други, магични свет, у свет маште и игре, то је највећи успех ових необичних доктора.
„Не само тих десет, петнаест минута, него и када одемо кући. Кад сам изашла из собе где је била та девојчица Дијана, Дијаница слаткица, кренула сам у другу, на вратима сам чула како говори мами, јао, бре, што је ово било смешно. Када одемо, ту се наша мисија не завршава, они размишљају о нама, цртају нас, причају о нама. Кад дођу кући из болнице, питају их како је било, први утисак је, били су кловнови - први утисак нису ињекције“, каже докторка која на врху стетоскопа има гуму за отпушавање судопере.
Она додаје да наше болнице, колико год се улаже, углавном и даље делују суморно, многе ствари су старе, па и то утиче на атмосферу, оставља лош утисак, посебно ако се деца лече месецима, па и годинама.
Поред ове докторке која је професионални аниматор, стални члан конзилијума је и др Гуза - Саша Станојевић, иначе инжењер хидрогеологије, а др Лево Свирало, правник Небојша Симић, придружи се повремено. Ове године планирају да прошире екипу. Имали су Школу за докторе кловнове, али је прекинула корона.
И кловнови плачу
Иако делује једноставно и забавно, овај посао носи и тешко бреме у ситуацијама када прави лекари не могу да помогну, Др Мица каже да се труди да и тада остане на висини задатка, труди се да не падне.
Доктори кловнови са асистентом
© Фото : Спутњику уступили Доктори кловнови
„Догађа се да ми родитељи пошаљу имејл или ме нађу на друштвеној мрежи, саопште ми тужну вест. Боли, јако, плачем, желим да будем сама, затворим се у купатило, исплачем и изађем. Не смем то себи да дозволим, ми морамо да избегавамо везивање за пацијенте. Али истина, правимо грешке, и даље смо у контакту са некима. Дуле је годинама лежао на рехабилитацији у Сокобањској, он је слеп, у колицима је. Целу основну школу смо га испратили, родитељи га из Панчева сваке године доводе у Улицу отвореног срца да нас поздрави“.
Ове године „Доктори кловнови“, планирају и обуку медицинара, пре свега студената, јер су схватили да многи лекари морају да промене приступ деци. Пре неколико месеци добили су позив од једног студентског удружења које жели да са кловновима иде у визите, то их радује.
„Многи наши лекари, и старији, који нас никада нису видели, су можда и већи кловнови од нас, али има много оних који не верују у ову школу, који су за озбиљност и строгост, бели мантили у белим зидовима, то за децу није добро“.
И сестре се глупирају
Ова чудна лекарска дружина на почетку мисије имала и проблеме са лекарима, а посебно са медицинским сестрама, јер кловнови праве неред. Сада се добро познају, ствари се мењају.
„Уђем у неку собу, па видим како је ушла и сестра, стала на врата, хоће и она да се смеје, да се укључи. Кад се сестра укључи, кад се глупира, то је врхунски. То је оно што гледамо на интернету и плачемо. Мени се то догађа врло, врло често. Буде јако дирљиво“.
Др Гуза, др Цица Мица и др Лево Свирало ухваћени на ходнику дечје болнице
© Фото : Спутњику уступили Доктори кловнови
Иако углавном раде без динара „доктори кловнови“ не жале се синдикату и не прете штрајком. Медицинску опрему, углавном балоне, и превоз до болнице финансирају донацијама компанија и добрих људи који желе да помогну. Тренутно немају спонзора.
„Највећи спонзори су нам грађани Београда, јер они куповином црвеног носића заиста помажу, годинама опстајемо само зато што Београђани купују наше носиће у Улици отвореног срца првог јануара, а поједини знају тајну адресу једног фризерског салона код Бранковог моста који има носиће, помаже да деца у болницама не буду тужна“, каже докторка.
Кловновски сан
Она на крају разговора моли Спутњик да пренесе жељу доктора кловнова поводом 20 година њиховог рада, сан ми је да се црвени носићи продају у супермаркетима.
„То би значило новац за школу, школа би значила више доктора кловнова, више доктора, мање суморних дана, више осмеха у дечјим болницама“.
„Доктори кловнови“ поново раде у Институту за церебралну парализу и Институту за рехабилитацију, улазе и у Клинику за дечју неурологију и психијатрију Клиничког центра Србије, а надају се да ће ускоро по осмехе поново и у Универзитетску дечју клинику у Тиршовој и Институт за мајку и дете.
