Притајени план: Неки би да Србија у ЕУ иде преко НАТО, али једну препреку не могу да прескоче
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Циљ политичког Запада на Балкану нису европске интеграције региона, већ његово стављање под потпуну директну војну и политичку контролу НАТО, а најважнија у том погледу им је Србија као централна балканска држава.
Ово је мишљење стручњака за међународно право и односе Данијела Игреца из Словеније на покушаје да се у јавности опет прогура теза да Србија треба да иде ка евроатланским интеграцијама а не само према европским.
„Јасно је да је оштрица њихове политике усмерена према Србијинама као и да се прича о њеном могућем уласку у Европску унију користи само као мамац за постизање тог геополитичког циља Алијансе,“ истиче наш саговорник.
Притајени план
Он подсећа да тенденција Западне војне алијансе да се прошири и на територију Србије никада није јењавала, као и да се она манифестовала на различите начине након 2000. године када су тадашње власти низом штетних споразума пренеле део безбедносног суверенитета Србије на ову организацију.
„Тај процес приближавања западном војном блоку на замаху је добио током 2016. године када је усвојен Закон о сарадњи са НАТО у области логистичке подршке. Најспорнија тачка овог споразума која је највише узнемирила грађане јесте она у којој се НАТО војницима гарантује имунитет током боравка на територији Србије као и изузеће од одговорности пред српским судовима,“ подсећа он.
Такође додаје да нема сумње да НАТО, суочен са потешкоћама да оствари војне и политичке циљеве у Украјини, свој неуспех на истоку Европе жели да надомести успехом на Балкану, тиме што ће опет покушати да Србију увуче у своје редове.
„Зато се сада врши притисак на нашу државу да попусти и по питању КиМ и по питању Републике Српске јер су управо то неуралгичне тачке преко којих Запад рачуна да ће сломити отпор српског народа,“ напомиње наш саговорник.
Негативни имиџ НАТО непремостива препрека
Највећа препрека таквим покушајима је, додаје Игрец, чињеница да се преко 85 одсто становништва Србије противи НАТО интеграцијама.
„Очигледно ту није помогла ни суптилна пропаганда која се свих ових година врши у корист промене изразито негативног имиџа који НАТО има у српском друштву, узевши у обзир трауматично искуство које смо као народ и држава доживели током деведесетих година. Међутим, пример Црне Горе која је угурана у НАТО упркос противљењу већине њених грађана говори нам да морамо да будемо веома опрезни и да на време спречимо такав сценарио у случају Србије,“ упозорава он.
Политички аналитичар професор др Дејан Вук Станковић напомиње да ова опција све време тиња испод европског пута за нашу земљу, и поред чињенице да смо јасни у томе да смо војно неутрални.
„Дакле, европске интеграције нису само институционално политичко –економске интеграције већ су и и безбедносно- војне, односно геополитичке интеграције,“ истиче Станковић.
Према његовим речима, атлантска прича је све време у игри у позадини и односи се на чињеницу да нам са Запада поручују да, ако хоћете да вам у Европи верују, то ћете постићи само ако сте заједно са њима у истом безбедносном систему.
А то значи, упозорава Станковић, да су мале шансе да уђете у ЕУ а да нисте део НАТО.
Главни критеријум - спречити утицај Русије
Уосталом, подсећа он, Бугарска и Румунија су само због тог геополитичког поверења које Запад, а пре свега Америка, има према њима и због тога да Русија не би имала утицај на њих, постале чланице ЕУ, без обзира што нису биле испуниле критеријуме за улазак.
„Вероватно то важи и за Хрватску и за друге државе. Тако да не треба да се заваравамо јер је ЕУ одувек била геополитички концепт. Чак ми се чини да је то била и у време Хладног рата, јер како би неке државе као што је што је Грчка под војном хунтом, или Франкова Шпанија очас посла постале чланице ЕУ и НАТО, осим због жеље Запада да их контролише због њиховог положаја на Медитерану,“ реторички пита Станковић.
Наш саговорник напомиње да су по истом том принципу чланице постале и државе средње и источне Европе, тако да је Србија само део тог мозаика који НАТО-у недостаје, и отуда и покушај да се прича о евроатланским интеграцијама Србије поново врати у етар.
