Операција Далеки исток: Столтенберг плаши Јапан Русијом, НАТО циља Кину
© AP Photo / Shizuo Kambayashi
Пратите нас
Дводневна турнеја генералног секретара НАТО по Далеком истоку чији је званични циљ „јачање веза са савезницима суоченим са ратом у Украјини“ суштински је корак ка додатној милитаризацији пацифистичког Јапана не би ли се припремио будући атак на Кину.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг у дводневној је посети у Јужној Кореји и Јапану чији је циљ „јачање веза са савезницима НАТО суоченим са ратом у Украјини“. Столтенберг се у Сеулу захвалио Јужној Кореји на хуманитарној помоћи Украјини, али је позвао да учини више, додајући да постоји „хитна потреба“ за муницијом.
Сличне, да не кажемо идентичне поруке Столтенберга очекују се и током његове посете до скоро пацифистичком Јапану.
„Бубњање без одјека“: Запад циља Кину
Дугогодишњи дописник Танјуга из Јапана Драган Миленковић који прати тамошња збивања од 1977. кад је „земља излазећег сунца“ била пацифистичка и уставом забранила било какво офанзивно иступање ван својих граница, каже за Спутњик да би јапанско приближавање НАТО могло бити велико изненађење.
Међутим, у јуну прошле године Јапан и Јужна Кореја присуствовали су великом НАТО самиту после ког је логично дошао захтев да Јапан у наредних пет година повећа свој војни буџет и крене у набавку офанзивног наоружања.
А то је доказ да „атлантски савез који је до скоро био само атлантски“ жели да присвоји све океане јер му је Пацифик очигледни циљ, а главни циљ и Јапана и западних савезника је Јужно кинеско море, „пут којим пролази огроман проценат светске трговине“.
„Они циљају Кину и у праву су многи кад говоре да се руска операција у Украјини претворила у један рат Запада и против Кине. Мислим да је све подређено том циљу, али у тој причи има много рупа. Запад ту наступа као да је нормалан потез да пређе најмање 15.000 километара и прогласи неко море или океан својим. Већ су кренули са малим акцијама као што су вежбе са аустралијским или другим снагама региона, али све ми то личи на бубњање које неће имати толико јак одјек.“
Афере прате милитаризацију
Јапан се одлуком о повећању војног буџета није одмах наоружао и нити је ојачао као војна сила и тек креће тим путем, а чим је та одлука донета показало се да има много афера у јапанској влади која има најниже поверење у историји, додаје Миленковић.
Све то је један велики саморекламни потез и за Јапан, али и Јужну Кореју које желе да се прикажу као лојални савезници западним силама, посебно САД, а једина добра ствар ту може бити што ће те две земље као вековни непријатељи одједном бити на истој страни.
У Јапану који је од 1947. био пацифистичка земља као отпор милитаризацији може се рачунати додатни пад поверења влади, сматра саговорник Спутњика уз подсећање да је било много демонстрација док је на снази био пацифизам.
Кафански одају војне тајне
У последње две године Јапан је променио три премијера што због организовања Олимпијских игара, што због пандемије вируса корона али и због система министарства одбране у коме су високи службеници одавали војне тајне и то је изгледало „као да су их наглас извикивали у кафани“.
„Неће то лако проћи, посебно због пореза. Јапан ће, наравно, морати под притиском да се наоружава али мислим да нема ни становништво да попуни војску која би поново освајали Пацифик као што је то радила 1941. а нарочито што им је много близу Русија. Јер, Русија се утврдила још док је била Совјетски Савез крајем Другог светског рата, а зна се тачно зашто се држе Курили – да би пацифичка флота Русије увек могла да излази на Пацифик кад је то неопходно, тако да су они много близу сукоба иако мисле да је он далеко“.
Јапанци би желели да помогну Украјини, примили су велики број Украјинаца у време док је земља била затворена што је једино што су могли да ураде, а питање је да ли ће слати оружје и додатно се конфронтирати са Русијом.
Уколико би до тога дошло, то би се одразило на економију Јапана јер му је Русија идеалан економски партнер и то била велика грешка, истиче Миленковић који не верује да Јапан има велике залихе оружја и муниције јер су само спорадично учествовали у вежбама, не могу на свом тлу да вежбају тако да су и залихе, уколико их имају – спорадичне.
Иако Јапан има бројчано велику и добро наоружану армију, то је војска која само стоји и не мисли да се у скорије време помери и Миленковић сумња и да ће слати војнике ван граница.
Јапан – мали пацифистички јастреб
Јапански пацифизам је био изнуђен јер су им устав написали Американци али се добро примио у становништву, међутим све то време је Либерално демократска партија која влада већ више од пет деценија имала је премијере који су били јастребови.
„Чак и у доба највећег мира јапански премијер је знао да седне у брод да обиђе Курилска острва, односно да их гледа двогледом и да тако покаже да су њихова. Увек су имали премијере који су посећивали светилиште Јасукуми у коме су успомене на њихове генерале и политичаре који су започели и водили Други светски рат и сматрају се злочинцима, а они су и осуђени, тако да је политички Јапан био мали јастреб, иако је пацифистички. Али у то доба пацифизма они нису имали оружје нити су могли да га имају и само су под притиском САД пре две деценије почели да купују оружје и мислим да је то изнуђивано, чак и триковима.“
Америка профитира на страху Јапана и Јужне Кореје
Миленковић подсећа да су се једне године на неколико заседања парламента чак и посланици владајуће партије противили куповини ракета које би могле да пређу границе Јапана, а онда је на дан последњег заседања прелетела ракета Северне Кореје и пала у Пацифик. Под тим психолошким притиском Јапанци су одлучили да купе ракете.
А Северна Кореја је таква каква јесте уз пристанак свих околних сила, укључујући три сталне чланице Савета безбедности, а Америци одговара „да би плашила Јапан и Јужну Кореју“, сматра Миленковић.
Американци су страшно профитирали кад су седамдесетих година кад су протерани са Филипина и кад су дошли у Јапан и Јужну Кореју. Иако су имали велике трошкове, врло брзо су почели да стварају атмосферу опасности и временом су и Јапанци и Корејци почели да им плаћају делове трошкова, да би им данас плаћали стопостотно, укључујући и плате запослених и школарине њихове деце.
„А то је финансијски рај за америчку војску и уколико би се та конструкција покварила, Америка би имала велики проблем јер би ти делови армије морали да се врате у њене границе“, закључио је Миленковић.
