Изненадни прст у око Бриселу из Загреба: Отвара се напрслина у „јединственом“ ставу ЕУ према Косову
© AFP 2023 / ATTILA KISBENEDEK
Пратите нас
Последња изјава хрватског председника Зорана Милановића уз константне иступе мађарског премијера Виктора Орбана показују да постоји „озбиљна напрслина“ кад је реч о јединственом ставу ЕУ о Косову, а на тај начин слаби и притисак на пет чланица уније које нису признале независност српске покрајине.
Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да је Косово отето од Србије и додао: „То смо урадили ми и међународна заједница“.
„Анектирали смо Косово. Ми и међународна заједница. Узето је од Србије. Ко је то урадио, него ми? Јесмо признали Косово? То није анексија, него отимање. Како се то зове? Екстракција. Није шија, него врат. Ово није довођење у питања Косова, него целог концепта“, рекао је Милановић коментаришући ситуацију у Украјини.
Прст у око Бриселу
Милановић је већ дуже време необична појава и звезда на регионалном политичком небу због својих нестандардних изјава и наступа који одударају од политичке коректности и праксе стерилног дипломатског говора, каже за Спутњик главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.
Последњом изјавом, која је одјекнула као бомба у региону, Милановић је рекао нешто што је тачно, с тим што ми у Србији не бисмо могли да се сложимо да је Косово отето у смислу дефинитивности тог чина.
Милановић је том изјавом гурнуо „прст у око бриселизованој јавности и публици“ која као мантру врти изјаву да је случај Косова закључен и да је то јединствен случај, док истовремено подржава територијални интегритет и независност Украјине.
„Он је указао на двоструке стандарде и, поштено говорећи, мислим да је та изјава много мање 'србофилна' а више 'русофилна'. Мање је он ту правдао и давао за право Србији како је овде то доживљено, а више је хтео да истакне да та официјелна бриселска и западна мантра о Косову као свршеном случају и јединственој ствари и Украјини као питању свих питања не стоји, не пије воду, да је нелогична и чак комична кад се представи тако како је он представио. Дакле, мислим да је права његова мета заправо Брисел и та западна официјелна мантра, а тек колатерално може нешто да се нађе повољно и позитивно за Србију и београдску политику.“
Милановић и Орбан: Озбиљна напрслина у ставу ЕУ о Косову
Међутим, ни то није безначајно зато што је последњих недеља и месеци тема у бриселизованој јавности била како убедити преосталих пет земаља које нису признале Косово да га признају, а сад видимо да тај „монолит пуца чак и у блоку држава које су признале независност“.
Мада Хрватска неће променити одлуку о признању Косова, Милановићева изјава одудара од доминантног бриселског тона и још кад се ту додају Орбанове изјаве које су још директније и отвореније, онда се може говорити о озбиљним напрслинама унутар остатка ЕУ држава које су признале независност.
На питање колико то све ремети притисак на пет чланица ЕУ које нису признале Косово да промене одлуку, Вукадиновић одговара да те државе имају своје унутрашње политичке разлоге да то не учине.
Отупео притисак на пет земаља да признају Косово
Међутим, Милановићева изјава свакако отупљује оштрицу захтева да се тих пет држава прикључе блоку „солидарне европске политике“ било према Србији, односно Косову, било према Русији, према којој су успоставили макар привидно јединствен фронт, иако он свакодневно пуца.
„Кад је реч о Косову и признању независности ту тог монолита нема и није га ни било, а оваквим иступима и гласовима као што је Милановићев, као и Орбановим који је већ дуже време дисонантан у односу на ту бриселску већину. Мислим да се додатно показује и близу је памети закључак да озбиљног притиска у смеру промене става земаља чланица ЕУ које нису признале Косово неће бити ништа“.
Без обзира што се у скорије време писало да су само Шпанија и Кипар тврдо против признања Косова док се Словачка, Румунија и Грчка премишљају, Вукадиновић сматра да промена става у те три земље које се наводно премишљају није на дневном реду.
Став земаља које нису признале Косово, а које се под притиском, условно речено, повијају и колебају више ће зависти од става Београда него од изјава Орбана и Милановића, јер само уколико би Србија показала да се повија под притиском тзв. велике петорке то би могло допринети промени става држава које се противе независности, истиче Вукадиновић.
Мађарско признање Косова „на леру“, после Земана без подршке Чешке
Кад је реч о евентуалном отпризнавању Косова, једино је Мађарска „кандидат за кандидата“ а Вукадиновић не верује да ће га и бити иако та земља већ дуже време не подржава иницијативе везане за Косово у међународним организацијама. Реч је о пасивном, пасивизираном и „на лер стављеном признању“, али реално, отпризнање Косова – није реално.
Према Вукадиновићу, посета одлазећег председника Чешке Милоша Земана Београду била је прилика да му се Србија захвали на принципијелном ставу, подршци па и извињењу због бомбардовања 1999.
Иако у чешкој јавности постоје гласови који су за отпризнање Косова, они су „далеко од мејнстрима“ а Земан је ту био само један изузетак кад је реч о важним политичким фигурама.
„Да се не лажемо, у наредном периоду мислим да нећемо чути из уста највиших чешких представника нешто слично као што смо могли чути од председника Земана. Мада и те његове речи нису имале неки конкретан политички ефекат, али бар су симболички и психолошки пријале нашем уху. Чешка је у много већој мери од неких других земаља бриселизована са свим последицама које из тог статуса произилазе и иначе, а онда и кад је реч о односу према Србији. Уосталом, и из избора новог председника, без обзира колико његове надлежности биле протоколарне, видимо да је озбиљан труд уложен са разних страна да дође човек Брисела, човек НАТО“, закључио је Вукадиновић.
