- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

А шта је друго могло да се пресуди: Митрополит Јоаникије ослобођен јер је прошетао са народом

© Sputnik / Лола ЂорђевићМитрополит Јоаникије
Митрополит Јоаникије - Sputnik Србија, 1920, 02.02.2023
Пратите нас
Вијест да је Основно тужилаштво у Никшићу донијело ослобађајућу пресуду по тужби против митрополита Јоаникија и осам свештеника да су 2020. године прекршили Кривични законик Црне Горе, очекивана је за сваког слободоумног и здраворазумног човјека, коментарише за Спутњик професор Саво Марковић.
Он каже да је ослобађајућа пресуда за то што су Јоаникије и свештеници стали на чело народа који се окупио испред храма Светог Василија у Никшићу и кренули у шетњу градом 2020 године, и потврда да у црногорском правосуђу и нема толико корупције колико су неки тврдили да има. Марковић чак истиче да је он увјерења како је једна велика већина судија часна у свом послу и да суде по закону и поштују закон.
„Постоји у црногорском правосуђу и један мањи број судија који суде како им се нареди или који тумаче закон онако како одговара појединим центрима моћи или политичким партијама“, наводи Марковић.
По њему данашње пресуда у Основном суду у Никшићу показује како треба да се суди и спроводи закон, који би требало да је једнак за све и да оштрица правде стигне сваког ко је то заслужио.
„Пресуда Основног суда у Никшићу је олакшање и за Митрополију црногорско-приморску која сада може да настави своју божанску мисију, да окупља вјернике, да се поштује она „цару царево, Богу Божије“. Црна Гора је секуларна држава, или би требало да то буде, а ова оптужница против митрополита и свештеника је била атак на слободу вјероисповјести, чак бих рекао и атак на слободу кретања. Митрополија треба да ради оно што је вјековима радила, да окупља вјернике, да се не мијеша у посао државе, али и да се држава не мијеша у посао цркве“, указује професор Марковић за Спутњик.
Наш саговорник каже да се некада и погрешно тумачи да црква и држава могу стерилно бити одвојене једна од друге, што је немогуће, јер црква има више вјерника, него што се све партије имају чланова, и да су неке изјаве црквених вјеродостојника о политичким кретањима сасвим логичне када се та кретања преплићу са друштвеним - црква јесте дио друштва, а вјерници су и чланови политичких партија.
„Црква дакле не може бити изолована, јер она јесте друштвени субјект. Црква у Црној Гори је послије Другог свјетског рата била запостављена, запуштена, па чак на неки начин и забрањена, и сада имате партије које заступају те рестлове комунизма и комунистичке идеологије којима је црква крива за све и свашта. Зато ова ослобађајућа пресуда у правном, моралном и социјалном смислу представља охрабрење, прије свега за државу, јер тамо гдје је здраво правосуђе можемо говорити о демократској и организованој држави. Пресуда је охрабрујућа и за цркву која сада може слободно да се посвети својој мисији, без страха да ће неко од њених свештеника бити изведен пред лице правде јер је вршио своју божанску функцију, функцију коју му дозвољава и Устав јер је слобода вјероисповијести једно од темељних људских права, а ја бих рекао и једно од природних права“, закључује професор Марковић.
Ухапшени свештеници из Никшића - Sputnik Србија, 1920, 02.02.2023
ДРУШТВО
Ослобађајућа пресуда митрополиту Јоаникију и никшићким свештеницима
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала