Да ли је Јупитер настао на неком другом месту - откривено зашто је рој Тројанаца бројнији од Грка
© AP Photo / НАСАЈупитер
© AP Photo / НАСА
Пратите нас
Испитивањем гигантских ројева у Јупитеровој орбити научници су дошли до нових открића везаних за његову рану еволуцију.
Највећа планета у Сунчевомсистему Јупитер својом гравитацијом привлачи многа мања небеска тела у својој близини. Укључујући и два гигантска роја астероида, познатих по именима Тројански или Л5 рој и Грчки астероид или Л4 рој. И једина разлика коју су научници успели да уоче између њих јесте да Л4 има знатно више астероида, иако су обе групе подједнако стабилне. Стога их је ова нелогичност натерала да се запитају - како је то могуће?
There are perhaps as many Trojan asteroids orbiting 60 degrees ahead of and behind Jupiter as in the asteroid belt between Jupiter and Mars. Now NASA has given a go-ahead for the 1st mission to Jupiter's Trojans. Read more: https://t.co/9ThwGAG5W6 🚀 pic.twitter.com/ysQuklcmMf
— EarthSky (@earthskyscience) November 5, 2018
Вишедеценијска истраживања на ову тему увек су давала исти одговор, Л4 и Л5 ројеви би требало да буду слични по питању бројности - пре свега јер имају идентичне карактеристике. Да би схватили шта је то утицало у корист бројности роја Л4, Ђијан Ли са Универзитета у Кини и његове колеге су одлучиле да створе модел ране Јупитерове еволуције, јер једна од теорија сугерише да се он формирао на другој локацији у односу на тренутну позицију.
Моделовањем оваквог сценарија тим је дошао до закључка да би се у случају померања од Сунца, популација роја Л5 значајно смањује. Док би се у обрнутој ситуацији, тј приликом померања ка средишњој звезди нашег система рој Л4 значајно смањио.
„Предлажемо да би брза миграција Јупитера према спољашњости, могла да поремети конфигурацију тројанских ројева. Овај механизам је привремено изазвао различите путеве еволуције за две групе астероида који деле исту орбиту“, објашњава Ли.
Millions of asteroids being shepherded by Jupiter. We call them Trojans and Hildas. https://t.co/FjfmZb9eCz https://t.co/KTQ5HHybKZ pic.twitter.com/ioC7OAJjvI
— Chris Hadfield (@Cmdr_Hadfield) January 16, 2020
Међутим, аутори рада истичу да у обзир нису узети неки од спољашњих фактора који би у будућности требало да се испитају како би се утврдило да ли су и они на неки начин могли да утичу на бројност. Понуђена хипотеза за сада представља добру полазну тачку у проучавању ране фазе развоја Сунчевог система, али у будућности се морају испитати неки додатни параметри како би она дефинитивнобила и потврђена, пренела је „Национална географија“.
Резултати истраживања су објављени у часопису „Astronomy & Astrophysics“.