00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Покренута акција против Ердогана: Америчка уцена на коју Турска не може да пристане

© AP PhotoТурски председник Реџеп Тајип Ердоган
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган  - Sputnik Србија, 1920, 03.02.2023
Пратите нас
Први пут амерички Конгрес условио је продају авиона Ф-16 Турској, пристанком Реџепа Тајипа Ердогана на учлањење Шведске и Финске у НАТО. Овакав амерички став могао се очекивати, међутим, турски председник на ову уцену не може да пристане, барем не током предизборне кампање која је у Турској у пуном јеку.
Односи Турске и Америке као водеће земље НАТО-а компликују се због односа Турске према учлањењу две скандинавске државе – Шведске и Финске у Алијансу. Најновији моменат је да је двадесетдевет сенатора условило продају авиона Ф-16, које Турска већ дуже време тражи, турском ратификацијом шведског и финског чланства у НАТО.

Уцена на коју Ердоган не може да пристане

Према речима дугогодишњег дописника српских медија из Турске Војислава Лалића, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, барем у овом тренутку, не може да пристане на америчка условљавања. Он подсећа да су за 14. мај у Турској заказани председнички и парламентарни избори.
„Затезање односа са НАТО-ом, односно са Америком, Ердоган у предизборној кампањи, која је у Турској увелико почела, покушава да искористи како би привукао гласове радикалних националиста, којих у Турској није мало. Поготово зато што све анкете, мада анкете у Турској треба узимати са резервом, наговештавају да ће се Ердоган овог пута наћи на највећем политичком испиту у дугогодишњој каријери“, објашњава Лалић.
Резултати анкета не морају да значе да ће актуелни турски председник изгубити изборе, али у сваком случају, суочава се са великим изазовом, додаје он.
А величина изазова зависиће од тога да ли ће се опозиција овај пут ујединити у јединствени фронт и истурити заједничког председничког кандидата. Према Лалићевим речима, опозиција још није постигла договор.
„Однос са Америком, односно проблеми које Ердоган има са НАТО-ом, моћи ће да се решавају само после избора, јер Ердоган због тога сигурно неће ризиковати да претрпи пораз“, констатује Лалић.

Зашто Турска тврдоглаво тражи авионе од Америке

Што се односа према пријему Шведске и Финске у НАТО тиче, турски председник је већ изјавио да његова земља има позитиван однос према пријему Финске, али да према Шведској нема. Овакав став узрокован је недавним демонстрацијама у Стокхолму испред турске амбасаде, када су демонстранти запалили Куран и газили преко турске заставе.
Како Лалић каже, Ердоган, преко Скандинавије покушава да рашчисти неке односе са старим чланицама НАТО-а. Турска од две скандинавске земље тражи изручење 120 припадника Радничке партије Курдистана које власти у Анкари сматрају терористима, као и следбенике имама Фетулаха Гулена, кога оптужују за покушај државног удара из јула 2016.
„Истовремено, Турска од старих чланица НАТО-а тражи изручење 630 гулениста. Ни једна НАТО држава није изручила ни једног. Према томе, ради се о Ердогановом покушају да заоштри став тих земаља како би блокирале активности тих, како у Турској кажу, терориста“, наглашава Лалић.
Ни саме Сједињене државе нису одговориле на неколико турских захтева за изручење Фетулаха Гулена, који живи у Пенсилванији и одатле управља пословном империјом, додаје наш саговорник, под изговором да нема веродостојних доказа да је некадашњи Ердоганов идејни узор умешан у покушај државног удара.
Турска од САД тражи да купи четрдесет нових авиона Ф-16 и резервне делове за своју, према Лалићевим речима, застарелу ратну флоту.
Подсећамо, цео проблем настао је када је Турска избачена из програма развоја новог америчког авиона Ф-35 због куповине руских ракета С-400. Анкара авионе Ф-16 потражује као компензацију за уложен новац у пројекат из кога је избачена. Према Лалићевим речима, Турска је у развој Ф-35 уложила више од милијарду долара.
Како ће се ситуација након што су сенатори условили продају Ф-16 пријемом Шведске и Финске у НАТО, знаће се после избора, јер већ у јулу одржава се самит НАТО-а, када многи аналитичари очекују да ће ствари променити, наводи Лалић.
„Ако победи Ердоган, он више неће имати разлога да затеже ситуацију како би добио наклоност бирача. Ако победи опозиција, што се не може до краја искључити, она ће сигурно, а то већ и најављује, да нормализују односе са неким савезничким земљама“, закључује Лалић.
Група сенатора који припадају обема партијама, у писму америчком председнику Џозефу Бајдену, нагласила је да скандинавске државе улажу „потпуне и добре напоре“ да испуне услове за чланство у НАТО-у које је Турска тражила, иако Анкара тврди да Шведска мора да учини више.
„Након што Турска ратификује протоколе о приступању НАТО-у, Конгрес може да размотри продају борбених авиона Ф-16. Међутим, неуспех да се то учини довео би у питање ову продају која је на чекању“, написали су сенатори.
Прошлог пролећа, на самиту НАТО-а у Мадриду, Турска, Шведска и Финска постигле су договор о пријему у НАТО, међутим, Анкара је обуставила процес након што је један дански политичар са радикалне деснице запалио примерак Курана на демонстрацијама испред турске амбасаде у Стокхолму.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала