https://sputnikportal.rs/20230206/otac-genetski-modifikovanih-beba-izasao-iz-zatvora-i-najavio-povratak-u-nauku-novim-projektom-1150556305.html
Отац „генетски модификованих беба“ изашао из затвора и најавио повратак у науку новим пројектом
Отац „генетски модификованих беба“ изашао из затвора и најавио повратак у науку новим пројектом
Sputnik Србија
Након што је три године провео у затвору, контроверзни кинески молекуларни биолог др Хе Ђакуј, научни отац „генетски модификованих беба“, враћа се на... 06.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-06T22:50+0100
2023-02-06T22:50+0100
2023-02-06T22:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
медицина
друштво
свет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/06/1150543480_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5eab5276d9e3f1bf30fa0c3290802f65.jpg
Последњих недеља Хе је разговарао с новинарима неких од водећих светских медија, а ове године планира да одржи предавања на низу универзитетаи конференција, укључујући и онлајн семинар о биоетици следеће недеље на Универзитету у Кенту, као и предавање на Оксфорду у марту.„Дуго сам размишљао о томе штасам радио у прошлости. Да то сажмем у једну реченицу: учинио сам то пребрзо“, изјавио је Хе у разговору за „Гардијан“.Шта је то CRISPR-Cas 9Др Хе Ђакуј постао је познат широм света крајем 2018. године када је објавио да је, користећи методу уређивања гена CRISPR-Cas 9, креирао близнакиње отпорне на инфекцију ХИВ. Говорећи на научној конференцији у Хонгконгу тридесетдеветогодишњи Хе Јианкуи тада је признао како је користио метод CRISPR-Cas 9 у модификацији ембрион анасталих медицински потпомогнутом оплодњом.Тако је модификовао ген CCR5 сациљем да бебе буду отпорне на ХИВ, а близнакиње Лулу и Нана рођене су почетком новембра2018. године. Научниотац „CRISPR беба“" свој поступак је оправдао племенитим разлогом: желео је да спречи да му деца добију ХИВ због дискриминације с којом се сам среће. У Кини је више од 800.000 људи заражено ХИВ-ом.Накнадно је признао да је помоћу CRISPR-Cas 9 у Кини рођена још једна беба. Иако је његов поступак био мотивисан племенитим намерама, одмах су га критиковале колеге широм света. Научници су упозорили да је у вези саметодом CRISPR-Cas 9 још много непознаница и да је поступак потенцијално опасан. Део научнезаједнице заложио се и за мораторијум на примену ове методе на људским ембрионима.CRISPR-Cas 9 је метода која омогућава циљано модификовањеили замену једног или више гена. Она научницима омогућава да на тачно одређеном месту у ДНК изрежу неки део, неки неисправан ген и евентуално га замене другим, исправним или корисним. Предности технологије су њена релативна једноставност, висока прецизност и делотворност, па је примену већ нашла не само у развоју нових терапија, укључујући и лечење разних врста тумора, него и у пољопривреди и биотехнологији. О важности CRISPR-Cas 9, најбоље говори податак да је 2020. године за откриће те технологије додељена Нобелова награда за медицину Џенифер Дудни и Емануел Карпентиер.Хе Ђакуј је 2006. године дипломирао физику на Кинеском научно-технолошком универзитету у граду Хефеи у покрајини Анхуи на истоку земље. Затим је докторирао молекуларну биологију на Универзитету Рајс у Хјустону, био је на постдокторату на Стенфорду, да би се 2012. године вратио у Кину. На „Јужном универзитету за науку и технологију “ у Шенџену наставио је истраживања започета у САД на CRISPR-Cas 9 покренувши разне биотехнолошке пословне пројекте. Али генетско модификовање ембриона било је, и данас је, далеко етички спорније, јер се промене врше на свакој ћелији и преносе се на следеће генерације. Неки етичари се питају да ли такав поступак може икада бити медицински оправдан.Нови пројекат у ПекингуНакон што је јавно признао да је користио уређивање гена за поправљање ембриона, Хе Ђакуј је у децембру2018. године добио отказ на универзитету у Шенџену и завршио у кућном притвору. Универзитет се оградио од његових истраживања утврдивши да је научник своје експерименте изводио ван универзитетског кампуса. Суд у Шенжену га је 2019. године осудио на три године затвора због „илегалне медицинске праксе“, а кажњен је и новчаном казном (око 340.000 долара).Хе Ђакуј је у интервјуу одбио да каже где је служио казну, а није желио ни да говори о искуству из затвора. Тврди да је одржавао контакт с породицом близнакиња, али није хтео да одговори да ли је био укључен у њихово клиничко праћење или када их је последњи пут видео.На питање како је треће дете, одговорио је: „Не одговарам на то питање“, а касније је додао да дете „живи нормалним животом с родитељима“.Овај човек намерава да настави своју научну каријеру па је у у Пекингу основао лабораторију за ретке генетске болести. Тврди да је уз помоћ донатора обезбедио довољно средстава за најам лабораторијског простора, запошљавање пет научника и почетак студија на животињама.„Према кинеском закону, када особа одслужи затворску казну, након тога почиње испочетка с пуним правима“, рекао је Хе Ђакуј.На питање да ли су протекле четири године биле тешке, рекао је да се радије фокусирао на будућност.„Свиђа ми се песма „Битлса“ „Let it be“. Пређимо на мој нови пројекат“, закључио је Хе Ђакуј.
https://sputnikportal.rs/20181128/kinezi-genetika-modifikacija-bebe-1117991319.html
https://sputnikportal.rs/20190320/geni-szo-eksperti-1119196717.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, медицина, друштво, свет
наука и технологија, изуми и открића, медицина, друштво, свет
Отац „генетски модификованих беба“ изашао из затвора и најавио повратак у науку новим пројектом
Након што је три године провео у затвору, контроверзни кинески молекуларни биолог др Хе Ђакуј, научни отац „генетски модификованих беба“, враћа се на међународну академскусцену.
Последњих недеља Хе је разговарао с новинарима неких од водећих светских медија, а ове године планира да одржи предавања на низу универзитетаи конференција, укључујући и онлајн семинар о биоетици следеће недеље на Универзитету у Кенту, као и предавање на Оксфорду у марту.
„Дуго сам размишљао о томе штасам радио у прошлости. Да то сажмем у једну реченицу: учинио сам то пребрзо“, изјавио је Хе у
разговору за „Гардијан“.
Др Хе Ђакуј постао је познат широм света крајем 2018. године када је објавио да је, користећи методу уређивања гена CRISPR-Cas 9, креирао близнакиње отпорне на инфекцију ХИВ. Говорећи на научној конференцији у Хонгконгу тридесетдеветогодишњи Хе Јианкуи тада је признао како је користио метод CRISPR-Cas 9 у модификацији ембрион анасталих медицински потпомогнутом оплодњом.
Тако је модификовао ген CCR5 сациљем да бебе буду отпорне на ХИВ, а близнакиње Лулу и Нана рођене су почетком новембра2018. године. Научниотац „CRISPR беба“" свој поступак је оправдао племенитим разлогом: желео је да спречи да му деца добију ХИВ због дискриминације с којом се сам среће. У Кини је више од 800.000 људи заражено ХИВ-ом.
„Осећам се поносно, најпоносније“,рекао је Хе Ђакуј.
Накнадно је признао да је помоћу CRISPR-Cas 9 у Кини рођена још једна беба. Иако је његов поступак био мотивисан племенитим намерама, одмах су га критиковале колеге широм света. Научници су упозорили да је у вези саметодом CRISPR-Cas 9 још много непознаница и да је поступак потенцијално опасан. Део научнезаједнице заложио се и за мораторијум на примену ове методе на људским ембрионима.
CRISPR-Cas 9 је метода која омогућава циљано модификовањеили замену једног или више гена. Она научницима омогућава да на тачно одређеном месту у ДНК изрежу неки део, неки неисправан ген и евентуално га замене другим, исправним или корисним. Предности технологије су њена релативна једноставност, висока прецизност и делотворност, па је примену већ нашла не само у развоју нових терапија, укључујући и лечење разних врста тумора, него и у пољопривреди и биотехнологији. О важности CRISPR-Cas 9, најбоље говори податак да је 2020. године за откриће те технологије додељена Нобелова награда за медицину Џенифер Дудни и Емануел Карпентиер.
Хе Ђакуј је 2006. године дипломирао физику на Кинеском научно-технолошком универзитету у граду Хефеи у покрајини Анхуи на истоку земље. Затим је докторирао молекуларну биологију на Универзитету Рајс у Хјустону, био је на постдокторату на Стенфорду, да би се 2012. године вратио у Кину. На „Јужном универзитету за науку и технологију “ у Шенџену наставио је истраживања започета у САД на CRISPR-Cas 9 покренувши разне биотехнолошке пословне пројекте. Али генетско модификовање ембриона било је, и данас је, далеко етички спорније, јер се промене врше на свакој ћелији и преносе се на следеће генерације. Неки етичари се питају да ли такав поступак може икада бити медицински оправдан.
Након што је јавно признао да је користио уређивање гена за поправљање ембриона, Хе Ђакуј је у децембру2018. године добио отказ на универзитету у Шенџену и завршио у кућном притвору. Универзитет се оградио од његових истраживања утврдивши да је научник своје експерименте изводио ван универзитетског кампуса. Суд у Шенжену га је 2019. године осудио на три године затвора због „илегалне медицинске праксе“, а кажњен је и новчаном казном (око 340.000 долара).
Хе Ђакуј је у интервјуу одбио да каже где је служио казну, а није желио ни да говори о искуству из затвора. Тврди да је одржавао контакт с породицом близнакиња, али није хтео да одговори да ли је био укључен у њихово клиничко праћење или када их је последњи пут видео.
„Лулу и Нана живе нормалним, мирним, несметаним животом и требало би да га поштујемо. Поштујемо приватност пацијената и за мене је срећа породице на првом месту, а научна открића на другом“,рекао је Хе Ђакуј.
На питање како је треће дете, одговорио је: „Не одговарам на то питање“, а касније је додао да дете „живи нормалним животом с родитељима“.
Овај човек намерава да настави своју научну каријеру па је у у Пекингу основао лабораторију за ретке генетске болести. Тврди да је уз помоћ донатора обезбедио довољно средстава за најам лабораторијског простора, запошљавање пет научника и почетак студија на животињама.
„Према кинеском закону, када особа одслужи затворску казну, након тога почиње испочетка с пуним правима“, рекао је Хе Ђакуј.
На питање да ли су протекле четири године биле тешке, рекао је да се радије фокусирао на будућност.
„Свиђа ми се песма „Битлса“ „Let it be“. Пређимо на мој нови пројекат“, закључио је Хе Ђакуј.
