https://sputnikportal.rs/20230211/bivsa-austrijska-ministarka-amerika-je-bila-odlucna-da-severni-tok-2-ne-proradi-1150776892.html
Бивша аустријска министарка: Америка је била одлучна да „Северни ток 2“ не проради
Бивша аустријска министарка: Америка је била одлучна да „Северни ток 2“ не проради
Sputnik Србија
Минирање гасовода „Северни ток“ је кршење међународног права, рекла је у интервјуу за Спутњик бивша аустријска министарка спољних послова Карин Кнајсл, која је... 11.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-11T09:02+0100
2023-02-11T09:02+0100
2023-02-11T14:29+0100
русија
русија
русија – политика
свет
свет – политика
карин кнајсл
интервју
северни ток 2
интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/0b/1150777126_0:0:3326:1872_1920x0_80_0_0_896387e80d8a1a2480f79fce55c870d6.jpg
Кнајслова, дугогодишњи аустријски дипломата, која је била на челу министарства спољних послова од краја 2017. до средине 2019. године у влади Себастијана Курца, говорила је за Спутњик и о сукобу у Украјини и коментарима европских политичара, попут Аналене Бербок како је то „европски рат“, али и о важним енергетским питањима.Турска жели да постане енергетски хаб. Да ли ће се после земљотреса који је погодио ту земљу нешто променити или је већ чињеница да је Турска енергетски хаб.Турска је важан енергетски чинилац, и када је та земља у питању, може се видети важност географије. Још пре 22, 23 године могла се видети геостратешка улога Турске, када је припреман и грађен цевовод Баку-Тбилиси-Џејхан. Њега је градио „Бритиш петролеум“, али су у изградњу биле укључене и САД и Британија и неке друге западне земље. Неки коментатори још почетком 2000-их су чак тврдили да су промене у унутрашњој грузијској политици настале због припрема за изградњу тог гасовода. Затим је 2005. године дошао још један велики пројекат који је на томе остао – тзв. гасовод Набуко. У њега је уложено много времена, новца, политичке акције и форсирала га је Европска комисија, али никада није постојао ниједан уговор о снабдевању Европе из Ирака, Туркменистана, Ирана... Турска је требало да буде транзитна земља за европско тржиште, независно од руског снабдевања. Међутим, у марту 2014. године, Европска комисија је „торпедовала“ Јужни ток, који је требало да доводи руски гас преко Црног мора од Новосибирска до бугарске луке. Руска страна је чекала до децембра 2014, а онда је председник Путин отпутовао у Анкару, састао се са председником Ердоганом. Одлучили су да потпуно напусте нови Јужни ток и изграде Турски ток. Дакле, Турска је постала енергетски партнер Русији 2014, док се раније сматрала алтернативним енергетским партнером за ослобађање од руске зависности. И још од 2014. видимо да је енергетско партнерство Москве и Анкаре све ближе.Информација која би могла да донесе политички земљотрес је да је амерички новинар Симор Херш објавио како су гасоводи „Северни ток“ дигнути у ваздух у чину саботаже коју су заједно извеле САД и Норвешка, док су те две земље демантовале ту информацију. Ко год да је то урадио, губитник је Немачка. Да ли ове оптужбе могу да утичу на односе између Немачке, Норвешке и САД и на њихово политичко и војно савезништво?Многи од нас су пратили тај чин саботаже, а многе европске престонице упрле су прст у Русију и оптуживале је да је сама дигла у ваздух гасовод, што је бесмислица. Увек сам говорила да има много осумњичених за тај чин.Постојале су неке индикације, као то што је председник Бајден у јануару најавио да ће, ако Русија нападне Украјину, гасовод „Северни ток 2“ бити напуштен. За мене је још од 2018. било јасно да су САД веома одлучне да се постарају да овај систем гасовода никада не постане оперативан. Нисам очекивала да ће га чак и разнети.Јавно сам то рекла, док сам још била министар, покушавали су колико су могли да спрече његову финализацију у смислу изградње, али је он коначно завршен, а онда смо имали цео процес сертификације од стране Немаца, који се заправо није померао.Када је Норвешка у питању, то је веома интригантно јер Норвешка је, одувек сматрана посредником у дипломатији. Чињеница да је Норвешка активно укључена у један такав, да га назовемо терористички акт, кршење међународног права, кршење Повеље УН, за мене је заиста велико изненађење.Ниједан велики амерички медиј није истраживао раније претње америчког председника Џозефа Бајдена и подсекретара Викторије Нуланд гасоводу. Ако медији то прикривају, да ли су они саучесници?Не бих ишла толико далеко, већ вероватно не улажу ни у какво независно размишљање, због осредњости и општег пада који видимо у медијима.Минирање гасовода је кршење међународног права, Повеље УН. У том случају надлежан је Међународни суд правде (МСП). Али ко ће пред њим поднети тужбу? Да ли ће то бити „Тотал“ или „Ројал Дач Шел“ који су део конзорцијума, баш као и „Гаспром“, и изгубили су милијарде? Сумњам у то. Можда би то могле да ураде еколошке организације, јер је овај случај може назвати и еколошким тероризмом због велике штете за животну средину.Многи западни политичари тврде да је сукоб у Украјини њихов сукоб, па је тако немачка министарска спољних послова Аналена Бербок отворено рекла да „ратује против Русије, а не једни са другима“. Нешто слично је изјаво и холандски премијер Марк Руте. Да ли је то немачки, холандски и европски конфликт на основу онога што желе бирачи у тим земљама, или политичари у тим земљама?Врло добро питање. Прву реакција бројних читалаца, у коментарима медија и на друштвеним мрежама, била је да их је изнервирао тај цитат Аналене Бербок и многи су говорили „не говорите у моје име, не желим да будем део рата, ко је објавио рат?“. А оно што је можда највише иритирало је то што министарство спољних послова није одмах реаговало, а потом је објавило како је то „руска пропаганда“ и „погрешно тумачење“. Ако погледамо шири историјски контекст, ни у Другом светском рату нисмо имали објаву рата, последњи пут су формалне ратне декларације упућене 1914. Ни Наполеон 1812. није објавио рат Русији, само је говорио да се бори за некакву пољску независност. Дакле, Аналена Баербок била је прилично отворена. Наравно, то сада не можете назвати исправним обликом објаве рата, јер она није у могућности ни законски, ни уставно да то уради. Министар спољних послова треба да пази на речи. Али на западној страни постоји велика конфузија због чињенице да се припадници украјинске војске обучавају на територији Немачке, на територији Британије. И то је почело пре неколико година. Затим слање тешког наоружања. Не можете више да кажете да сте неутрални или да ово није ваш рат. Ово се де факто дешава, које год де јуре тумачење желите да датеАустрија и Мађарска сагласиле су се да не шаљу оружје Украјини, како се не би доприносило ескалацији и ширењу непријатељстава. Могу ли Будимпешта и Беч да ураде нешто више на међународном плану, не само када је у питању Украјина?Подсетићу на речи једног мађарског званичника које је рекао још у априлу да Мађарска, као чланица НАТО, делује много неутралније него Аустрија, која је де јуре неутрална и није у НАТО. Мађарска је заузела јасан став о сукобу у Украјини од почетка, иако има тешка искуства са Совјетским Савезом. Данас у тој земљи имате јасан став јавности, било да подржава власт или не, да, као прво, не желе рат, а као друго, желе неку врсту нормалних односа са Русијом. Међутим, у Аустрији имате много ратоборнију атмосферу на свим нивоима, не само у медијима. Тако да не бих прецењивала чињеницу да су обе земље одбиле да испоруче оружје и не верујем да ће то довести до чврсте кооперације јер Мађарска има много јаснији став него Аустрија. А и тек реизабрани аустријки председник Ван дер Белен за своје прво путовање изабрао је Кијев уз критиковање „колонијалног рата Русије против Украјине“. Он нема знања о колонијализму, чим тако говори. Његов став наишао је на одобравање медија, али не и јавности.Русија и Кина су постигле споразум о извозу гаса преко далекоисточне руте, а циљ Гаспрома је испорука до 48 милијарди кубних метара гаса. Колико је обећавајуће то окретање Москве Истоку и да ли ће моћи да надомести недостатак продаје гаса у ЕУ на дуге стазе?Руско-кинеска гасна и нафтна кооперација почела је 2004. године, а поглед на исток постао је једна врста политике. Међутим, уговори за снабдевање европског тржишта били су много важнији, будући да су многа гасна и нафтна налазишта у западном Сибиру, а не у источном или централном. У последње време, Русија је почела да развија налазишта у другим крајевима Сибира. Дакле, ствар је била у томе да налазишта у западном Сибиру воде ка Западу. Међутим у 2014. та сарадња је добила на значају и када је у питању вредност и количина. У Шангају је у мају 2014. потписано 30 уговора и многи су тада коментарисали како је то у питању због украјинске кризе. Ипак, толико уговора се не потписује за месец дана, они су морали да буду у припреми много пре кризе у вези са Кримом. И пре годину дана су кинески и руски председници Си Ђинпинг и Владимир Путин потписали партнерство између Кине и Русије на многим нивоима и то је био најдубљи и најдалекосежнији споразум који је до тада потписан. Дакле, та сарадња је почела пре 20 година и еволуирала је кроз време да би постала све важнија и важнија. Сада је Азија више питање него сама Кина. Кина је важно тржиште, у то нема сумње. Али, жели да истакнем, да не треба заборавити демографију, Кина је нација која стари, као и на пример Русија или Немачка, и дугорочно гледано није тржиште будућности. Због тога се компаније, државне компаније, кладе на Индију, Вијетнам, Малезију, Индонезију, на афричке државе... И било да продају нафту и гас за саобраћај, грејање и индустрију, инвеститори ће градити фабрике близу будућих потрошача, а то није Европа.
https://sputnikportal.rs/20230210/ko-je-covek-za-koga-se-tvrdi-da-stoji-iza-eksplozije-na-gasovodu-severni-tok-1150734936.html
https://sputnikportal.rs/20230208/americki-novinar-sad-postavile-eksploziv-ispod-severnih-tokova-aktivirali-ga-norvezani-1150647302.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Карин Кнајсл, бивша аустријска министарка спољних послова и стручњак за међународно право и енергетику
Sputnik Србија
Карин Кнајсл, бивша аустријска министарка спољних послова и стручњак за међународно право и енергетику
2023-02-11T09:02+0100
true
PT33M46S
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, свет, свет – политика, карин кнајсл, интервју, северни ток 2, интервју
русија, русија – политика, свет, свет – политика, карин кнајсл, интервју, северни ток 2, интервју
Бивша аустријска министарка: Америка је била одлучна да „Северни ток 2“ не проради
09:02 11.02.2023 (Освежено: 14:29 11.02.2023) Минирање гасовода „Северни ток“ је кршење међународног права, рекла је у интервјуу за Спутњик бивша аустријска министарка спољних послова Карин Кнајсл, која је и експерт за енергетику и међународне односе и међународно право. Она је додала како је још од 2018. јасно како су САД одлучне да „Северни ток 2“ никада не проради.
Кнајслова, дугогодишњи аустријски дипломата, која је била на челу министарства спољних послова од краја 2017. до средине 2019. године у влади Себастијана Курца, говорила је за Спутњик и о сукобу у Украјини и коментарима европских политичара, попут Аналене Бербок како је то „европски рат“, али и о важним енергетским питањима.
Турска жели да постане енергетски хаб. Да ли ће се после земљотреса који је погодио ту земљу нешто променити или је већ чињеница да је Турска енергетски хаб.
Турска је важан енергетски чинилац, и када је та земља у питању, може се видети важност географије. Још пре 22, 23 године могла се видети геостратешка улога Турске, када је припреман и грађен цевовод Баку-Тбилиси-Џејхан. Њега је градио „Бритиш петролеум“, али су у изградњу биле укључене и САД и Британија и неке друге западне земље. Неки коментатори још почетком 2000-их су чак тврдили да су промене у унутрашњој грузијској политици настале због припрема за изградњу тог гасовода. Затим је 2005. године дошао још један велики пројекат који је на томе остао – тзв. гасовод Набуко. У њега је уложено много времена, новца, политичке акције и форсирала га је Европска комисија, али никада није постојао ниједан уговор о снабдевању Европе из Ирака, Туркменистана, Ирана... Турска је требало да буде транзитна земља за европско тржиште, независно од руског снабдевања. Међутим, у марту 2014. године, Европска комисија је „торпедовала“ Јужни ток, који је требало да доводи руски гас преко Црног мора од Новосибирска до бугарске луке. Руска страна је чекала до децембра 2014, а онда је председник Путин отпутовао у Анкару, састао се са председником Ердоганом. Одлучили су да потпуно напусте нови Јужни ток и изграде Турски ток. Дакле, Турска је постала енергетски партнер Русији 2014, док се раније сматрала алтернативним енергетским партнером за ослобађање од руске зависности. И још од 2014. видимо да је енергетско партнерство Москве и Анкаре све ближе.
Информација која би могла да донесе политички земљотрес је да је амерички новинар Симор Херш објавио како су гасоводи „Северни ток“ дигнути у ваздух у чину саботаже коју су заједно извеле САД и Норвешка, док су те две земље демантовале ту информацију. Ко год да је то урадио, губитник је Немачка. Да ли ове оптужбе могу да утичу на односе између Немачке, Норвешке и САД и на њихово политичко и војно савезништво?
Многи од нас су пратили тај чин саботаже, а многе европске престонице упрле су прст у Русију и оптуживале је да је сама дигла у ваздух гасовод, што је бесмислица. Увек сам говорила да има много осумњичених за тај чин.
Постојале су неке индикације, као то што је председник Бајден у јануару најавио да ће, ако Русија нападне Украјину, гасовод „Северни ток 2“ бити напуштен. За мене је још од 2018. било јасно да су САД веома одлучне да се постарају да овај систем гасовода никада не постане оперативан. Нисам очекивала да ће га чак и разнети.
Јавно сам то рекла, док сам још била министар, покушавали су колико су могли да спрече његову финализацију у смислу изградње, али је он коначно завршен, а онда смо имали цео процес сертификације од стране Немаца, који се заправо није померао.
Када је Норвешка у питању, то је веома интригантно јер Норвешка је, одувек сматрана посредником у дипломатији. Чињеница да је Норвешка активно укључена у један такав, да га назовемо терористички акт, кршење међународног права, кршење Повеље УН, за мене је заиста велико изненађење.
Ниједан велики амерички медиј није истраживао раније претње америчког председника Џозефа Бајдена и подсекретара Викторије Нуланд гасоводу. Ако медији то прикривају, да ли су они саучесници?
Не бих ишла толико далеко, већ вероватно не улажу ни у какво независно размишљање, због осредњости и општег пада који видимо у медијима.
Минирање гасовода је кршење међународног права, Повеље УН. У том случају надлежан је Међународни суд правде (МСП). Али ко ће пред њим поднети тужбу? Да ли ће то бити „Тотал“ или „Ројал Дач Шел“ који су део конзорцијума, баш као и „Гаспром“, и изгубили су милијарде? Сумњам у то. Можда би то могле да ураде еколошке организације, јер је овај случај може назвати и еколошким тероризмом због велике штете за животну средину.
Многи западни политичари тврде да је сукоб у Украјини њихов сукоб, па је тако немачка министарска спољних послова Аналена Бербок отворено рекла да „ратује против Русије, а не једни са другима“. Нешто слично је изјаво и холандски премијер Марк Руте. Да ли је то немачки, холандски и европски конфликт на основу онога што желе бирачи у тим земљама, или политичари у тим земљама?
Врло добро питање. Прву реакција бројних читалаца, у коментарима медија и на друштвеним мрежама, била је да их је изнервирао тај цитат Аналене Бербок и многи су говорили „не говорите у моје име, не желим да будем део рата, ко је објавио рат?“. А оно што је можда највише иритирало је то што министарство спољних послова није одмах реаговало, а потом је објавило како је то „руска пропаганда“ и „погрешно тумачење“. Ако погледамо шири историјски контекст, ни у Другом светском рату нисмо имали објаву рата, последњи пут су формалне ратне декларације упућене 1914. Ни Наполеон 1812. није објавио рат Русији, само је говорио да се бори за некакву пољску независност. Дакле, Аналена Баербок била је прилично отворена. Наравно, то сада не можете назвати исправним обликом објаве рата, јер она није у могућности ни законски, ни уставно да то уради. Министар спољних послова треба да пази на речи. Али на западној страни постоји велика конфузија због чињенице да се припадници украјинске војске обучавају на територији Немачке, на територији Британије. И то је почело пре неколико година. Затим слање тешког наоружања. Не можете више да кажете да сте неутрални или да ово није ваш рат. Ово се де факто дешава, које год де јуре тумачење желите да дате
Аустрија и Мађарска сагласиле су се да не шаљу оружје Украјини, како се не би доприносило ескалацији и ширењу непријатељстава. Могу ли Будимпешта и Беч да ураде нешто више на међународном плану, не само када је у питању Украјина?
Подсетићу на речи једног мађарског званичника које је рекао још у априлу да Мађарска, као чланица НАТО, делује много неутралније него Аустрија, која је де јуре неутрална и није у НАТО. Мађарска је заузела јасан став о сукобу у Украјини од почетка, иако има тешка искуства са Совјетским Савезом. Данас у тој земљи имате јасан став јавности, било да подржава власт или не, да, као прво, не желе рат, а као друго, желе неку врсту нормалних односа са Русијом. Међутим, у Аустрији имате много ратоборнију атмосферу на свим нивоима, не само у медијима. Тако да не бих прецењивала чињеницу да су обе земље одбиле да испоруче оружје и не верујем да ће то довести до чврсте кооперације јер Мађарска има много јаснији став него Аустрија. А и тек реизабрани аустријки председник Ван дер Белен за своје прво путовање изабрао је Кијев уз критиковање „колонијалног рата Русије против Украјине“. Он нема знања о колонијализму, чим тако говори. Његов став наишао је на одобравање медија, али не и јавности.
Русија и Кина су постигле споразум о извозу гаса преко далекоисточне руте, а циљ Гаспрома је испорука до 48 милијарди кубних метара гаса. Колико је обећавајуће то окретање Москве Истоку и да ли ће моћи да надомести недостатак продаје гаса у ЕУ на дуге стазе?
Руско-кинеска гасна и нафтна кооперација почела је 2004. године, а поглед на исток постао је једна врста политике. Међутим, уговори за снабдевање европског тржишта били су много важнији, будући да су многа гасна и нафтна налазишта у западном Сибиру, а не у источном или централном. У последње време, Русија је почела да развија налазишта у другим крајевима Сибира. Дакле, ствар је била у томе да налазишта у западном Сибиру воде ка Западу. Међутим у 2014. та сарадња је добила на значају и када је у питању вредност и количина. У Шангају је у мају 2014. потписано 30 уговора и многи су тада коментарисали како је то у питању због украјинске кризе. Ипак, толико уговора се не потписује за месец дана, они су морали да буду у припреми много пре кризе у вези са Кримом. И пре годину дана су кинески и руски председници Си Ђинпинг и Владимир Путин потписали партнерство између Кине и Русије на многим нивоима и то је био најдубљи и најдалекосежнији споразум који је до тада потписан. Дакле, та сарадња је почела пре 20 година и еволуирала је кроз време да би постала све важнија и важнија. Сада је Азија више питање него сама Кина. Кина је важно тржиште, у то нема сумње. Али, жели да истакнем, да не треба заборавити демографију, Кина је нација која стари, као и на пример Русија или Немачка, и дугорочно гледано није тржиште будућности. Због тога се компаније, државне компаније, кладе на Индију, Вијетнам, Малезију, Индонезију, на афричке државе... И било да продају нафту и гас за саобраћај, грејање и индустрију, инвеститори ће градити фабрике близу будућих потрошача, а то није Европа.
