Руска нафта, упркос ембаргу, стиже у Европу преко Индије и САД
© AP Photo / Rosneft press service
Пратите нас
Европски експерти забринути су због неефиксности ембарга на куповину руске нафте и нафтних деривата које је увела Европска унија, преноси БФМ ТВ. Стручњаци су уверени да руско „црно злато“ и даље стиже на европско тржиште као прерађено гориво, попут дизела. Посредник у том процесу није само Индија, него и САД.
БФМ ТВ подсећа да је 5. децембра прошле године Европска унија увела ембарго на извоз руске сирове нафте која се превози морем. Два месеца касније државе-чланице ЕУ прошириле су забрану на руске нафтне деривате, као што је дизел гориво.
Ипак, нова етапа у серији санкција уведених против Русије намеће питања због посредника, уз чију помоћ руско гориво и даље стиже у земљу које подржавају ограничења против Москве, наводи портал.
Реч је, пре свега, о Индији, која је сада знатно повећала куповину од Русије, при чему пре почетка украјинског конфликта, при чему та земља практично није увозила ни нафту ни друге енергенте из Русије, наводи аналитичар Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха Лаури Миливирта.
Саветник Енергетског центра француског Института за међународне односе Оливје Апер каже да је извоз руске нафте у Индију повећан десет пута. Испоруке из Русије у овом тренутку чине око 25 одсто укупне количине потрошње нафте на индијском полуострву, што Русију чини највећим испоручиоцем тог енергента у Индију.
Тај експоненцијални раст увоза руске нафте у Индију може се објаснити ниским ценама које је Русија принуђена да утврди како би наставила да продаје своје производе.
„Још пре увођења европских санкција нафта марке 'Уралс' продавала се с попустом од 30 процената, пошто су се оператери и трговци већ плашили да ће бити уведена ограничења“, наводи Апер.
Суочивши се с притиском појединих западних земаља, држава која има више од 1,4 милијарде становника је саопштила да јој је та нафта потребна како би задовољила високу унутрашњу потражњу.
Ипак, део руске сирове нафте која се увози на територију Индије, после прераде се извози у друге земље. „Знамо како да распознамо ДНК сирове нафте, али после чишћења она губи карактеристике и тада је тешко или немогуће утврдити њено порекло“, објашњава Оливје Гантуа, директор француског синдиката радника нафтне индустрије УФИП ЕМ.
Лаури Миливирта сматра да се нафтни деривати из индијских нафтних рафинерија, које добијају руску сирову нафту, шаљу у Европску унију, САД и Аустралију.
Према речима Оливјеа Аперте, не треба преувеличавати размере тог посла. С једне стрне, капацитети прераде нафте у Индији су релативно мали: 5 милиона барела дневно, што је два пута мање него у Кини и три пута мање него у САД. С друге стране, Индија радије извози своје нафтне прерађевине у Југоисточну Азију, а не у тако географски удаљене регионе као што је Европа, која се више ослања на Блиски исток или САД када је реч о куповини дизел горива.
„У периоду од јануара до септембра 2022. године од 16 милион тона нафтних деривата које је увезла Француска, Индија јој је испоручил 300.000 тона, односно два процента“, каже Оливје Гантуа.
Маршрута преко Индије, међутим, није једини начин да се руска нафта превезе у Француску и друге земље Европске уније, наводи ВФМ ТВ.
Сједињене Америчке Државе, које су прекинуле трговинске односе с Русијом, изгубиле су испоручиоца вакуумираног дизел горива, које земља купује у великим количинама. САД се сада обраћају индијским нафтним рафинеријама, као што је су „Релијанс енерџи“ или „Најара енерџи“, које купују углавном сирову нафту из Русије.
Према наводима индијског листа „Телеграф“, „Релијанс енерџи“ купује од Русије око 600.000 барела сирове нафте дневно, а САД свакодневно увозе 200.000 барела готових прерађевина, углавном вакуумираног дизел горива од исте те компаније. То гориво је полуфрабрикат, који је идеалан за производњу разних типова горива, пре свега дизела.
„Овај феномен спојених судова и реорганизације схема производње 'црног злата' у светским размерама доводи у сумњу ефикасност санкција које су уведене против Русије“, наводи издање.
„Русија наставља да зарађује око 640 милиона евра дневно на извозу горива, што сведочи о томе да је неопходно смањити ограничење цена нафте и увести додатне санкције, као и учинити поузданијом њихову примену“, сматра Лаури Миливирта.
Експерт се, такође, залаже за повећање казни за нарушавање санкција.
„На пример, првобитна идеја је била да трговци нафтом који не поштују ограничења цена буду заувек чишени приступа западним финансијским и осигуравајућим услугама, што је била озбиљна казна. Рок искључења је, међутим, смањен на три месеца“, наводи стручњак.
Миливирта, такође, указује на „врло скромно“ ограничење цена руских нафтних деривата, које предлаже Европска комисија: 100 долара по барелу.
„У нашем извештају о последицама забране сирове нафте ми смо прогнозирали да ће ограничење цена нафтних деривата довести до смањења прихода Русије за 25 милиона евра дневно, а забрана коју је ЕУ увела за руске нафтне деривате – за 72 милиона евра дневно“, наводи аналитичар.
Те прогнозе биле су, међутим, засноване на предлогу да ограничење цена буде око 65 долара по барелу за нафтне деривате, објашњава Миливирта.
