Како је Еди Рама присвојио царски град Призрен
21:34 13.02.2023 (Освежено: 13:32 27.04.2023)
© Фото : Призренска Богословија
Пратите нас
Албанске вође и интелектуалци руководе се истом политиком - да све што им се допадне од светске, посебно балканске баштине присвоје, мишљења је историчар др Чедомир Антић поводом поста албанског премијера Едија Раме на друштвеним мрежама који је током посете Призрену уз фотографију из тог града навео да се "у ваздуху осећа албанска историја".
Рамина објава изреволтирала је министра спољних послова Ивицу Дачића, чији је то иначе родни град, да одговори речима:„У ваздуху се данас у Призрену може осећати само етничко чишћење и геноцид над српским народом и идеја "велике Албаније". Докле ће албанским политичарима бити дозвољено фалсификовање историје?“
Албанци присвоје све што им се допадне
Историчар др Чедомир Антић у изјави за Спутњик каже да је изјава Едија Раме очекивана јер је то део слике коју албанске вође представљају свету и својим сународницима још од како су се појавили на историјској сцени у 11. веку, а као модерна нација од друге половне 19. века. Антић додаје да и албанске вође и интелектуалци имају увек исту максиму којом се руководе - „да све што им се допадне од српске, и уопште балканске баштине – присвоје“
.„То је особина народа са историјским дисконуитетом, идентитетском несигурношћу и са унутрашњим поделама, које су уз помоћ великих сила превазиђене, тако да ово није ништа, јер је читава традиција целог Балкана, према тумачењу не само алабанских политичара већ и интелектуалаца и њихових историчара, део албанске баштине. То је као када би смо ми данас тврдили да су све тековине руских кнежевина у деветом и 10. веку, или западнословенских заједница у време покрштавања, део неподељене и несумњиве историје српског народа,“ објашњава наш саговорник.
Антић сматра да ако албанско друштво жели да се демократизује мора да се суочи са својим митовима и историјом а да они то не раде.
„За мене је већи проблем то код нас распрострањено прихватање Едија Раме као социјалисте - што он није, као државника - а реч је о једном политиканту, и као пријатеља - што он српском народу никако не може никада бити,“ сматра Антић.
Осврнувши се на историју Призрена, Антић подсећа да је у питању стари балкански град познат још из времена византијске владавине.
„За Србе то је важно место из средњовековне историје. То је град познат по Цару Душану, по манастиру Светих архангела надомак Призрена… Током читавог 19. века питање ослобођења Призрена било је одређивање граница ослобођења српског народа на југу и западу. Срби су прогоњени из Призрена током три столећа, иако су некад били једино становништво,“ напомиње он.
Призрен град Цара Душана
Призрен је од средине 19 . века, подсећа наш саговорник, место наше Богословије и данас на жалост само око ове установе постоји не само српски Призрен већ и Призрен који није албански.
„Када је реч о албанском народу, нема успомена осим из 19. века и оне су биле везане или за Арбанашку лигу, којом је започело национално буђење овог народа, или за сарадњу са великим силама или за побуну против реформи - као што је био случај 1911-1912. године кад су хтели да задрже феудализам и верску обесправљеност немуслимана“, објашњава Антић.
С обзиром да се баш у Призрену налази Музеј Призренске лиге, Антић подсећа да је Арбанашка лига одржана 1878. годину била и почетак националне борбе Албанца. "Стогодишњица Арбанашке (Призренске) лиге је прослављена у Приштини (1978.) а не у Тирани или Призрену. Толико о томе да су Албанци били обесправљени у Србији и Југославији. У целој источној Европи није било етничке територијалне аутономије.
Несрећни српски комунисти су им то омогућили и ево данас имамо последице тога,“ истиче Антић.
„Коначно, ни Београд по много чему није само српски град . Али да један социјалиста (Еди Рама) из земље која иницира некакво уједињење Балкана у условима у којима је већ признао Косово као независно инсистира на албанској историји за град у лажној држави коју су њени творци САД и савезници дефинисали као "грађанску", то је необично до непримерености... Чини се да имамо посла са примитивним људима. Рецимо Пандели Мајко, бивши председник владе Албаније је женио брата у Приштини, и то је био политички шоу уместо приватна светковина. То што је Рама обуо беле патике на тамно одело, не мора да значи да је реч о постмодерном уметнику, можда се напротив ради само о једној провинцијалној сељачини. Он је мали националиста из народа који историјски "продаје" некакву храброст а познат је пре свега по брзини да клекне и пољуби ноге освајачима“, каже Антић.
Дачић је за Танјуг још рекао да Рама заборавља, превиђа или, како каже, намерно прећуткује да је реч о главном граду Србије из времена цара Душана и Уроша у 14. веку, како су га вековима звали царским градом или српским Цариградом. То је град у коме је, подсећа Дачић, до пре 24 године живело више од 10.000 Срба, а у којем данас живи једва двадесетак њих.
