Улога вештачке интелигенције у раном откривању болести: Докле је стигла Србија
CC0 / /
Пратите нас
У свету постоји између 6.000 и 7.000 ретких болести од којих болује чак шест до осам одсто светске популације. Процењује се да у Србији, са неком ретком болешћу живи чак пола милиона људи. Каква је улога вештачке интелигенције у њиховом раном откривању?
Заједнички именитељ свим ретким болестима јесте касна и компликована дијагностика, као и неадекватно препознавање симптома. Процес дијагностике траје у просеку између седам и осам година, а пацијенти посете више од 10 лекара специјалиста. У жељи да се та процедура скрати, три велика здравствена центра: Универзитетски клинички центар Србије, Универзитетска дечја клиника Тиршова и Клиничко болнички центар Земун, у сарадњи са Институтом за вештачку интелигенцију, покренули су пројекат „Употреба вештачке интелигенције у раној дијагностици ретких болести".
Зашто је важна улога вештачке интелигенције у дијагностификовању
Докторка Бранка Ракић из Института за вештачку интелигенцију Србије рекла је да је програм још у зачетку.
„Циљ је да се унапреди дијагностика, скрати време добијања дијагнозе. Ми сад прикупљамо податке, радићемо на анонимизованим подацима а пројекат је мултидисциплинарни. Ослањамо се на експертизу лекара из партнерских институција, медицинских центара. Наш домен је технички домен, радићемо развој алгоритма који ће моћи да препозна потенцијално оболелог пацијента“, изјавила је за РТС др Ракић и додала да се тим сада фокусира на Фабријеву болест.
Фабријева болест је наследна и захвата читав организам, односно више система органа. Као последица недостатка једног ензима, таложи се материјал, који доводи до срчане и бубрежне слабости, доведе до раног можданог удара, промена на очима, кожи...
„Разлог, зашто се толико лута у постављању дијагнозе и зашто треба толико времена и често прође више експертиза више искусних лекара док се болест не препозна је у томе што треба склопити коцкице тог мултидисциплинарног мозаика. Треба у нашем систему, који се већ деценијама фокусира - свако је експерт у своме послу, али морате имати ширу слику - где морате бити свесни да ваш пацијент има не само срчане тегобе, него можда има и бубрежну слабост, можда мождани удар, који није последица притиска, артериосклерозе или дијабетеса, већ се можда ради, када имате пред собом све те различите елементе, о једном наследном обољењу које се може врло ефикасно лечити“, истакао је професор др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског Клиничког центра Србије.
Он додаје да Фонд за ретке болести и Фонд здравственог осигурања већ годинама све више таквих болесника успешно лече, и да је прошле године постигнут врло успешан број новооткривених случајева пацијената за којима се трага а који пате од ретких болести.
„Кога год од тих пацијената откријете, смањили сте ризик да ће им на крају требати дијализа, смањили сте ризик, да неко ко је млад развије мождани удар, и свакој тој породици;имате и више чланова породице који су оболели, поготово мушких члановима породице - то спасава живот“, изјавио је проф. др Ристић и нагласио да је обједињена база података веома значајна ствар.
„Ми се јако радујемо да у последњих неколико година постоји информациони систем који обухвата све сегменте нашег рада у Клиничком центру, све клинике су интегрисане, све службе, и постоји могућност да имате преглед, не само оног што се дешавало са пацијентом док је на кардиологији, већ и док је био на свим другим испитивањима од када тај систем постоји“, каже професор и објашњава да процедура укључује детектовање потенцијалних болесника, анализе, генетски скрининг...верификовање па и лечење болести.
Аутоматизовање рада лекара
Докторка Ракић каже да је важно да алгоритам треба да разуме српски језик и да аутоматизује оно што лекар уради и да сам пронађе оно што чини једног човека пацијентом који има Фабријеву болест или неку другу ретку болест. Додаје да ће се радити и ретроактивно.
„Надамо се да ћемо наћи новооболеле пацијенте које ће моћи да добију нову терапију, да ће се тај алгоритам имплементирати и моћи да прати не само Фабријеву већ и друге болести“, напомиње она.
Важно је да читав систем буде обједињен и функционалан натериторији целе Србије.
„Ови је почетна фаза и морамо заједничким снагама да докажемо да овај алгоритам функционише и да нам његова примена подиже вероватноћу, односно, подиже број болесника које откривамо годишње са ретким болестима. Када то будемо доказали, а нема разлога да сумњамо јер постоје слична искуства из иностранства - да ћемо бити ефикасни, да ћемо онда у том случају, када знамо бројеве и када знамо колико смо са овим заједничким радом постигли, да онда то проширимо. Пре свега на оне болести где нам рана примена терапије драматично мења ток обољења“, објаснио је професор указујући на велики значај ране дијагностике, нарочито пошто је у току велики продор у фармакотерапији бројних болести.
Докторка Ракић је нагласила да је у питању један од најзахтевнијих пројеката на којима се ради на Институту.
„Један од циљева Института је унапређење и дигитализација здравства, и да лекарима олакшамо посао с једне стане а с друге стране да се повећа квалитет који пружамо пацијентима“, рекла је Ракићева и нагласила да је у питању „научно изазован пројекат за који верује да ће бити успешан“.
Улога лекара у помоћи пројекту, кроз сарадњу са Институтом - односи се на пужање акумулираног знања, што ће омогућити да се за краће време детектује већи број пацијента који ће на време кренути са лечењем.
Примена, односно, најпре теститање пројекта се очекује за око годину до годину и по дана.
