Шта уопште слави лажна држава Косово: Ни после 15 година нису макли од почетка
21:33 17.02.2023 (Освежено: 23:16 17.02.2023)
© AFP 2023 / ARMEND NIMANIПриштина, прослава Дана независности
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Пратите нас
Када се после 15 година од самопроглашења такозване државе Косово подвуче црта, Приштина је у сваком погледу још даље од онога што је зацртала тим својим противправним и једностраним актом 2008. године, сматра некадашњи председник Привременог Извршног већа за Косово и Метохију Зоран Анђелковић.
У Приштини се данас обележава петнаест година од једнострано проглашене независности такозваног Косова. Тим поводом је уприличена свечана седница владе и скупштине привремених приштинских институција, као и парада полицијских и такозваних војних снага.
Тај привид државности, међутим, за трен развеје неколико података који указују на то да у Приштини немају баш чиме да се похвале.
Лажна држава и после 15 година подједнако лажна
Анђелковић за Спутњик напомиње да лажна држава Косово и даље није члан ниједне битне међународне организације, нити би по том питању, поготово када су у питању Уједињене нације, нешто у догледно време могло да се промени. Напротив. Сада лажну државу Косово признаје мањи број земаља него што је то учинио по једностарно проглашеној самосталности, а за протеклих 15 година демократског друштва на Косову нема ни у назнакама.
„Без обзира шта им писали у разним извештајима њихови спонзори да су напредовали у неким демократским процесима они су даље од тога него што су били 2008. године. Прво је била прича о стандардима пре статуса, а у међувремену нису постигли статус, нити стандарде. Статус који су они прогласили 2008. године сада је на нижем нивоу него што је био 2009. или 2010. године“, каже наш саговорник.
Да протекло време није радило за лажну државу Косово, по његовој оцени, види се и по броју њеног отпризнања, односно броја држава које су повукле брзоплето дата признања.
Мање држава их признаје него 2008.
„Значајан број земаља их је отпризнао. Мањи број земаља их признаје сада него што је тада у тој еуфорији и хистерији притиска западних земаља признавао ту лажну државу Косово. Према томе и ту су даље од неког зацртаног циља“, истиче добар познавалац ситуације на Косову и Метхији.
© AP Photo / Darko VojinovicЛажну државу Косово данас признаје мање држава него пре 15 година по њеном самопроглашењу
Лажну државу Косово данас признаје мање држава него пре 15 година по њеном самопроглашењу
© AP Photo / Darko Vojinovic
Анђелковић истиче да се по питању Срба ништа није променило - и даље Албанци уништавају све што је темељ постојања Срба на Косову и Метохији. Сада је то подигнуто и на институционални ниво. Да је за Приштину демократско друштво непостојећа категорија довољно је, каже, само отићи на уништена српска гробља и уверити се у то.
„Када се све подвуче, они су даље од свих нормалних демократских циљева. Нису направили демократско друштво, напротив. Све чине да етнички очисте Косово и Метохију, пре свега од Срба, подстичући екстремизам кроз разне инциденте, нападе на Србе“, истиче наш саговорник.
Новом папиру не треба давати значај
На питање, да ли и тај нови француско-немачки, а суштински амерички папир, према коме Београд фактички треба сам да призна такозвану државу Косово, управо указује на то да је оно подједнако далеко од државности као и пре 15 година, па би његови спонзори ужурбано да наметну то решење, Анђелковић каже да не би давао значај том папиру.
„Да би дошли до тог папира морамо да решимо претходне споразуме, пре свега оно што је до сада потписано 2013. и 2015. године у Бриселу, уз гаранцију те западне међународне заједнице. Полако, не бих да се пењемо на дести спрат пре него што решимо први, други, трећи... А то значи да прво решимо спровођење свих споразума, пре свега Заједницу српских оптина и оно што из тога проистиче, а има много тих такозваних техничких питања“, сликовит је Анђелковић.
А и та техничка питања су, како додаје, увек политичка, као што је споразум о телекомуникацијама, о катастру, о заштити српске културе и српских манастира, цркава на простору КиМ. Много је тих питања која претходно треба решити да би даље уопште могло да се ради на неком новом папиру – француско-немачком, или америчком, како год да се он зове.
Наравно, додаје он, увек треба разговарати, тражити компромисно решење, али за нека нова потребно је да се прво реализују већ договрена решења и споразуми.
А како то сада изгледа из визуре премијера такозваног Косова Аљбина Куртија, каже, најбоље говори његова критика упућена црногорском премијеру Дритану Абазовићу због тога што је потписао споразум државе Црне Горе са Српском православном црквом (СПЦ). Из тога проистиче да би Курти да уништи СПЦ на Косову и Метхоији, да он никада не би потписао такав споразум, односно не би решио питање статуса СПЦ на КиМ. Ако је то тако, онда без претходног решавања тих и таквих питања тешко је разговарати о неким новим договорима и неким новим папирима који се појављују, истиче Анђелковић.
Неки су и у Хагу
Када се, међутим, погледа слика која је 17. фебруара 2008. требало да сведочи о државности такозваног Косова, нешто се ипак променило.
© AP Photo / Visar KryeziuТачи из униформе терористичке ОВК у премијерску фотељу лажне државе Косово, данас на оптуженичкој клупи суда за Косово у Хагу
Тачи из униформе терористичке ОВК у премијерску фотељу лажне државе Косово, данас на оптуженичкој клупи суда за Косово у Хагу
© AP Photo / Visar Kryeziu
„Ми, демократски изабране вође овим објављујемо да је Косово независна и суверена држава", објавили су тадашњи политички лидери, илуструјући то сликом на којој тадашњи премијер такозваног Косова Хашим Тачи, заједно са председником Фатмиром Сејдиуом и председником скупштине Јакупом Краснићијем представља заставу такозваног Косова.
Од новембра 2020. године, чеда и миљеници Запада, Тачи и Краснићи се, међутим, налазе у Специјалном суду Косова у Хагу где чекају суђење за злочине почињене над албанским становништвом.
Анђелковић је уверен да ће они једнога дана одговарати не само за те него и за злочине над Србима.
„Историјски процеси су увек нешто што траје тако да верујем да ће и та међународна правда, без обзира на то колико смо ми мали, колико се најчешће на мале, па тако и на Србију међународно право не односи , ипак бар један његов део једног дана доћи до нас“, закључио је Анђелковић.