Револуционаран метод: Српски научници уз помоћ вештачке интелигенције откривају смртоносну болест
© Фото
Пратите нас
Научници из Новог Сада који се баве вештачком интелигенцијом развијају алгоритам који ће препознавати симптоме ретке Фабријеве болести која, ако се не открије на време, има смртни исход. Програм развијају стручњаци који су већ развили софтвер на бази вештачке интелигенције који у 96 одсто случајева успешно препознаје упалу плућа код ковида.
У Србији око пола милиона људи живи са неком ретком болешћу, код половине први симптоми се јављају већ на рођењу или у раном детињству, али већину није лако одмах препознати.
Вештачка интелигенција открива опасну болест
Код Фабријеве болести ћелијама недостаје ензим који учествује у разградњи масти, долази до њеног накупљања у свим крвним жилама и ткивима унутрашњих органа. Ако се не открије на време, болест полако напредује, па резултира тешким оштећењима бубрега, срца и централног нервног система.
Терапија постоји и доступна је и у Србији, али сада ће научници Института за вештачку интелигенцију из Новог Сада покушати да науче машину да на време препозна симптоме. Систем је једноставан, научиће алгоритам, на већ познатим пацијентима, да на следећем пацијенту препозна да ли је болестан.
„Радимо са лекарима који су експерти у тој области, они су већ поставили неке критеријуме. Постоје светски критеријуми о томе шта дефинише оболелог од Фабријеве болести, тако да ћемо употребити и њихово знање, а затим пустити алгоритам да сам препознаје и да учи. Када буде истрениран, идеја је да из масе података које имамо у здравственом систему, на основу свих тих података, софтвер пронађе потенцијалног облелог“, објашњава др Бранка Ракић, вођа групе “Примена вештачке интелигенције у здравству” у Институту за вештачку интелигенцију Србије.
То ће, додаје, лекару скренути пажњу да би пацијента могао да пошаље на генетска и биохемисјка тестирања. Велики је број пацијената у систему којима није постављена финална дијагноза. На овај начин, уз помоћ вештачке интелигенције, могу бити упућени на тестирање које им је заиста потребно.
Код Фабријеве болести ћелијама недостаје ензим који учествује у разградњи масти, долази до њеног накупљања у свим крвним жилама и ткивима унутрашњих органа.
CC0 / /
Смањује се чекање на дијагнозу
Дакле, редовним скринингом смањиће се време чекања на дијагнозу. Већ на првим симптомима који се код пацијента покажу, биће позната права дијагноза. То је код ретке, Фабријеве болести, изузетно важно, пацијенти ће моћи да живе дуже.
„Пре свега да живе нормално, зато смо и били јако заинтересовани да се бавимо управо овом болешћу. Потребни су само суплементи са ензимом које пацијент добија и живи потпуно нормално. Не разликује се од здравог човека, а ако не добија ту терапију, полако с временом постаје инвалид и умире од неких пропратних болести“, објашњава научница.
Помоћ научника из Јапана
Током пилот пројекта, док не развију алгоритам, стручњаци овог Института радиће са три здравствене институције, са базама података Универзитетског Клиничког центра Србије, Универзитетском дечијом клиником у Тиршовој и КБЦ Земун.
„Наш алгоритам ће се тренирати на њиховим подацима, а онда ће дати листу потенцијално оболелих којима ће се лекари даље бавити“.
Да би пројекат уопште постојао, јер реч је о скупом истраживању, у реализацију се укључила јапанска компанија „Такеда“.
„Импресионирани смо колика је њихова жеља, али и визија како треба улагати у науку у Србији. Са друге стране, они имају и традицију, постоје 240 година, то је стара фармацеутска компанија, али јако модерна. Много улажу у вештачку интелигенцију у свету, а посебно се ради на ретким болестима“, каже Ракићева.
Она додаје да у свету већ има много компанија које раде на истраживању и анализи ретких болести. Откривају се из разних генетских студија, а неке могу да се детектују чак и на основу слике, из изгледа лица. Вештачка интелигенција не употребљава се само у дијагностици, већ и у стварању нових лекова“.
Стручњаци заједно са Институтом „Дедиње“ раде и на употреби вештачке интелигенције у анализи ЕКГ снимака
© Фото : Спутњику уступио Институт за вештачку интелигенцију Србије
Наука бржа од закона
Међутим, систем који развијају наши стручњаци још се не користи било где у свету. Разменили су искуства са две компаније које раде управо на основу података којима ће и они располагати.
„То и даље у здравственом систему нигде није примењено, пробали су у Немачкој, али нигде још није у потпуности имплементирали, али се у последње три године активно ради на томе“.
Да би пројекат на коме ће научници из Новог Сада радити наредних годину и по дана ушао у здравствени систем, мора да прође озбиљне регулативе, законске норме.
„Србија има одредбу за етичку примену вештачке интелигенције, овај софтвер могао би да буде регистрован као медицинско средство, али то је на дугом штапу. Иначе, у Србији већ постоје дијагностички апарати који раде на основу софтвера базираних на вештачкој интелигенцији, тако су и регистровани. Наука се развија брже од регулативе, она мора да пожури да испрати науку, јер у супротном може бити опасно“, каже Ракићева.
Она додаје да се нико у свету још у потпуности не ослања на вештачку интелигенцију, али многи модерни апарати за снимање плућа, мамографи, имају у себи алгоритам вештачке интелигенције који је трениран на снимцима, који може да препозна потенцијалну промену као што је карцином или упала плућа“.
Препознаје упалу плућа код Ковида
Научници Институту за вештачку интелигенцију Србије не заостају за светским достигнућима, иако су мали центар, имају свега 35 сарадника. Током пандемије развили су софтвер који код ковида у 96 одсто случајева успешно препознаје упалу плућа.
„Интерфејс што се више користи, биће све паметнији, али је још на нивоу истраживања, још није у употреби у нашем здравственом систему“, каже саговорница Спутњика.
Др Бранка Ракић, вођа групе “Примена вештачке интелигенције у здравству” у Институту за вештачку интелигенцију Србије
© Фото : Спутњику уступио Институт за вештачку интелигенцију Србије
Вештачка интелигенција учи српски
Њене колеге паралелно са програмом за откривање ретке Фабријеве болести развијају и софтвер који ће помоћи пацијентима са срчаним сметњама. Заједно са Институтом за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ ради се на употреби вештачке интелигенције у анализи ЕКГ снимака.
„Јако је захтеван, али што се тиче лакара, сваки ЕКГ снимак они морају да нотирају, кад нам дају сигнал, морају да кажу која је врста патологије, од чега је човек болестан и које су му придружене болести. Програм је за нас изазов, а тренутно је и у свету изазов да се направи. Ми ћемо пробати нове приступе, али сада не могу много да причам о томе, радимо на спајању са још неким светским институтима, како би смо направили нешто што је успешно“, каже Ракићева и открива да је реч о сарадњи са колегама из Европе.
Наша саговорница додаје да се пројекат везан за Фабријеву болест одвија под покровитељством Владе Републике Србије. Његов први корак је да вештачка интелигенција уме да препозна српски, односно, слободан текст.
„Када пацијент оде код доктора, он напише своју експертску анализу са шифром болести, симптоме, опис ултразвука и друго. Да би машина могла да прати такав текст, прво мора да научи да чита, зато прво морамо да развијемо алгоритам за разумевање српског језика. Прво ћемо вештачку интелигенцију научити да чита, а затим да препозање шта све чини фабријевог пацијента“.
