https://sputnikportal.rs/20230226/svome-rodu-ostavio-zapaljenu-svijecu-vjere-sabor-i-litija-u-podgorici-u-cast-svetog-simeona-1151528984.html
„Своме роду оставио запаљену свијећу вјере“: Сабор и литија у Подгорици у част Светог Симеона
„Своме роду оставио запаљену свијећу вјере“: Сабор и литија у Подгорици у част Светог Симеона
Sputnik Србија
У Подгорици је одржан традиционални Светосимеоновски сабор, на празник преподобног Симеона Мироточивог. Потом су архијереји предводили Светосимеоновску литију... 26.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-26T17:20+0100
2023-02-26T17:20+0100
2023-02-26T17:20+0100
друштво
регион
регион – друштво
друштво
црна гора
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/1a/1151534855_4:0:393:219_1920x0_80_0_0_4c8e8df3f328f0e28b74fa93461ff9b1.jpg
Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења служили су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске православне цркве и молитвено учешће многобројног вјерног народа.У литургијској бесједи након читања Јеванђеља владика Методије је рекао да Црква, данас у недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и вбеликога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, и живот вјечни.Владика је казао да само благодаћу Духа Светога можемо да учинимо добро дјело.Праштање је, по ријечима владике, једна од најљепших људских врлина зато што је Божанска особина.„То је једна од Божанских особина. А онај који прашта — тај је истински боголик човјек. Без тога нема нама никаквога напретка, ни као појединцима, а поготово не као заједници народа Божјега“, поручио је владика Методије.На крају литургије митрополит Јоаникије се обратио вјерном народу, честитајући празник Светог Симеона и почетак васкршњег поста.Поручио је да је Свети Симеон Мироточиви своме роду оставио запаљену свијећу вјере и њену основу за сва времена.„Зато славимо светог Симеона Мироточивог, једну од највећих личности српског рода, истичући са поносом немањићко наслеђе у Црној Гори. То се наслеђе није његовало само за вријеме Немањића, већ се то његовало кроз сву нашу историју — од Црнојевића и Балшића преко Петровића. Посебно књаз Никола, када је подизао Црну Гору, позивао се на светога старца Немању и на његове заслуге и његово поријекло из Црне Горе“, истакао је он.Владика Јоаникије је рекао да је данашња киша, која је пратила Светосимеоновски сабор благословена.„Ово вријеме је Богом благословено. И киша је благословена. Дај Боже да нам буде на здравље и спасење. Исто као и на литији са Светим Василијем“, закључио је митрополит Јоаникије.Светосимеоновску бесједу је одржао академик Јован Делић.Он је подсјетио да је Подгорица родила Светог Симеона, а преко њега и Светог Саву.„Црногорски краљ Никола Први Петровић у својој пјесми испјеваној у славу Светога Саве и Савиндана, одлазак Растка Немањића у Хиландар везује за Немањин двор у Рибници. А Подгорица је трудом двојице Митрополита, Амфилохија и Јоаникија, њиховом обновом култа Светог Саве и уздизањем култа Светог Симеона, постала оно што је некада била Рибница — светородан град”, рекао је академик Јован Делић.Свети Симеон Мироточиви, односно Стефан Немања, оснивач је српске владарске лозе Немањића.Стефан Немања рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године. Када се замонашио добио је име Симеон, а умро је на Хиландару 1199. године.Мошти св. Симеона су похрањене у његовој задужбини Студеници.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, регион – друштво, друштво, црна гора
регион, регион – друштво, друштво, црна гора
„Своме роду оставио запаљену свијећу вјере“: Сабор и литија у Подгорици у част Светог Симеона
У Подгорици је одржан традиционални Светосимеоновски сабор, на празник преподобног Симеона Мироточивог. Потом су архијереји предводили Светосимеоновску литију која се од саборног храма кретала до Немањиног града, на ушћу Рибнице у Морачу, гдје је благосиљан славски колач.
Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења служили су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске православне цркве и молитвено учешће многобројног вјерног народа.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља владика Методије је рекао да Црква, данас у недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и вбеликога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, и живот вјечни.
„Кључ помоћу кога треба да покренемо превозно средство којим ћемо стићи до тог жељеног циља је праштање. Без тог кључа узалуд ћемо покушавати. Стотине пута да изговоримо молитву Оче наш неће се ништа покренути, нити ће стићи на оно мјесто гдје она треба да стигне“, рекао је епископ будимљанско-никшићки.
Владика је казао да само благодаћу Духа Светога можемо да учинимо добро дјело.
Праштање је, по ријечима владике, једна од најљепших људских врлина зато што је Божанска особина.
„То је једна од Божанских особина. А онај који прашта — тај је истински боголик човјек. Без тога нема нама никаквога напретка, ни као појединцима, а поготово не као заједници народа Божјега“, поручио је владика Методије.
На крају литургије митрополит Јоаникије се обратио вјерном народу, честитајући празник Светог Симеона и почетак васкршњег поста.
„Данас славимо светитеља из рода нашега који је Богу дао све. Не знамо да ли се више жртвовао као државник, као ратник, као дипломата, или као ктитор и подвижник. На крају, све је то запечатио, све оно што је до тада Богу приносио и у славу Божију чинио одрицањем од овог свијета да би Господу посветио и примио на жртву сво своје биће уз монашко служење“, рекао је митрополит Јоаникије.
Поручио је да је Свети Симеон Мироточиви своме роду оставио запаљену свијећу вјере и њену основу за сва времена.
„Зато славимо светог Симеона Мироточивог, једну од највећих личности српског рода, истичући са поносом немањићко наслеђе у Црној Гори. То се наслеђе није његовало само за вријеме Немањића, већ се то његовало кроз сву нашу историју — од Црнојевића и Балшића преко Петровића. Посебно књаз Никола, када је подизао Црну Гору, позивао се на светога старца Немању и на његове заслуге и његово поријекло из Црне Горе“, истакао је он.
Владика Јоаникије је рекао да је данашња киша, која је пратила Светосимеоновски сабор благословена.
„Ово вријеме је Богом благословено. И киша је благословена. Дај Боже да нам буде на здравље и спасење. Исто као и на литији са Светим Василијем“, закључио је митрополит Јоаникије.
Светосимеоновску бесједу је одржао академик Јован Делић.
Он је подсјетио да је Подгорица родила Светог Симеона, а преко њега и Светог Саву.
„Црногорски краљ Никола Први Петровић у својој пјесми испјеваној у славу Светога Саве и Савиндана, одлазак Растка Немањића у Хиландар везује за Немањин двор у Рибници. А Подгорица је трудом двојице Митрополита, Амфилохија и Јоаникија, њиховом обновом култа Светог Саве и уздизањем култа Светог Симеона, постала оно што је некада била Рибница — светородан град”, рекао је академик Јован Делић.
Свети Симеон Мироточиви, односно Стефан Немања, оснивач је српске владарске лозе Немањића.
Стефан Немања рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године. Када се замонашио добио је име Симеон, а умро је на Хиландару 1199. године.
Мошти св. Симеона су похрањене у његовој задужбини Студеници.
