Дрецун о сусрету у Бриселу: Посредници ЕУ направили погрешан корак
09:35 28.02.2023 (Освежено: 11:03 28.02.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да је за њега важна вест из Брисела да постоје различита тумачења онога што се десило. Према његовим речима, ми знамо које су наше црвене линије.
Милован Дрецун је у Дневнику РТС-а рекао да је по њему главна вест из Брисела да ће се у наредном периоду наставити и интензивирати разговори о предлогу ЕУ за споразум о нормализацији, да ће Мирослав Лајчак покушати да утаначи неке одредбе које су прихватљиве за обе стране и да ће се онда одржати још један састанак са Борељом.
"За мене је важна вест да имамо различита тумачења онога што се десило. Председник Вучић ће вечерас саопштити детаље и то је веома важно да саслушамо да бисмо имали једну комплетну слику о томе шта се дешавало и у ком ће правцу ићи заштита наших виталних државних и националних интереса", казао је Дрецун.
Према његовим речима, Габријел Ескобар је најавио да ће за неколико дана изаћи са појединостима.
"А ЕУ је објавила оно што нам је мање више било познато, то је предлог који је процурео у јавност", навео је Дрецун.
Наводи да га из тог предлога није ништа изненадило, сем "те 11 тачке која говори о мапи пута која би требало да договори начин како да се имплементира евентуално постигнути договор".
"Није никакво изненађење. Аљбин Курти је говорио да је био спреман да нешто потпише. Председник Вучић је рекао да је он донео нешто што је хтео да потпише, затим Борељ говори о томе да су се саговорници сложили да се не расправља више о одредбама самог споразума, већ да се крене у имплементацију. Председник Вучић је на то јасно рекао - да имплементирати, али шта. Ми тражимо ЗСО, али Курти то одбија, троши највише времена на састанку да образложи зашто не може да прихвати ЗСО", каже Дрецун.
Дрецун напомиње да ми знамо које су наше црвене линије и да се види журба посредника ЕУ да се нешто постигне пред крај месеца да би они могли да се похвале напретком.
"Борељ је пажњу у својој изјави сконцентрисао на људска права и слободе, говорећи о томе да ће српском народу на КиМ живот бити безбеднији, да ће бити олакшан живот и Србима и Албанцима, кретање, коришћење диплома и све друго, али је кључна питања избегао. Није споменуо ЗСО, није говорио о такозваном међусобном признању, што је за нас апсолутно неприхватљиво, није говорио о евентуалном чланству такозваног Косова у свим међународним организацијама. Јесте најважније питање како ће људи живети, али су и ово питања која су од статусног значаја и она су итекако битна", нагласио је Дрецун.
Дрецун сматра да се налазимо на почетку усаглашавања оних одредби предлога које би биле прихватљиве и за једну и за другу страну.
"Те одредбе које би евентуално биле усаглашене могу да се имплементирају. Ако сте обратили пажњу председник Вучић је рекао да ће се тек договорити шта да се имплементира. Прво мора да се имплементира оно што је договорено пре једну деценију", казао је Дрецун.
То што је, каже, председник Вучић прихватио да оде на разговоре не значи да је одустао од нашег кључног захтева да се прво формира ЗСО.
"Мислим да су европски посредници направили погрешан корак у журби да остваре неки напредак. Прво је требало договорити прецизно рокове за ЗСО. Затим да се предочи на састанку на врху нацрт статута који је осмислио управљачки тим, да он буде прихваћен и да се ЗСО реализује, па тек онда сазвати састанак на коме би се разговарало о предлогу. Онда бисмо избегли различита тумачења", напомиње Дрецун.
Европски посредници, сматра, желе да наметну да ЗСО и француско-немачки план иду паралелно.
"Може да се разговара тако паралелно, неће се постићи напредак. Готово да смо поново на почетку и после јучерашњег састанка. Иако је Борељ оптимистичан, ово је толико сложен проблем да нам не треба лажни оптимизам. Не може се градити решење на нечијој жељи да одради бирократски посао, него да се решење гради на реалним претпоставкама. Где су гаранције за српски народ. Мора да се формира ЗСО, па тек онда да се говори о томе да ли је могуће да се постигне неки договор. Могуће је да је дошло до приближавања ставова по неким питањима из овог предлога, али кључна питања, о томе морамо да видимо шта се дешава", указује Дрецун.
Курти је, додаје, "хтео да дође до међусобног признања", наша страна апсолутно то одбија.
"Нигде у предлогу не можете да видите да има обавезе Србија да де јуре призна или прихвати такозвано међусобно признање између такозваног Косова и Србије. Не, овде се говори о уговорним странама које би о међусобним односима требало да поштују неке принципе који се налазе у повељи УН-а, што би приштинска страна могла, ако би било прихваћено, могла да протумачи на начин да Београд третира такозвано Косово као међународно правни субјекат. Између тога, чак и кад би било, и де јуре признања је толико велика разлика, да де јуре признање није могуће добити", каже Дрецун.
