Специјална операција Запада да чланство Косова у УН „скине“ са одговорности Београда
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Нова подвала с наводним документом евробирократа којим планирају Вучићу да олакшају да потпише тзв. француско-немачки споразум јер се питање признања Косова са Србије пребацује на Русију у Кину, део је специјалног рата Запада. Косово није завршена прича јер од Србије све зависи.
Наводни документ европских дипломата који раде на Мапи пута за имплементацију француско-немачког споразума у којем се наводи да ће чланство Косова у Уједињеним нацијама зависити искључиво од сагласности свих пет чланица Савета безбедности – потпуна је бесмислица, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
Од Србије зависи
Прозападни медији наводе да је тиме учињен уступак председнику Србије Александру Вучићу да потпише споразум не би ли му се скинуо „камен с врата“ тако што ће се питање чланства Косова у УН пребацити на Русију и Кину, што нема везе са истином.
Никаквог уступка ту нема, нити је „пребачена лопта у двориште“ Русије и Кине. Та прича је само констатација једне чињенице – да чланства Косова у УН не може бити док се не сагласе све сталне чланице Савета безбедности, истиче Миливојевић.
„То је само покушај да се наговори Србија да прихвати споразум, у смислу да се створи амбијент као да од Србије ништа не зависи. Па онда и ако прихвати тачку 4, то не може да произведе никакве штетне последице за Србију. Међутим, то напросто није тачно, од Србије зависи итекако. Без сагласности Србије нема приступа Косова УН. Да је другачије, одавно би се косовско питање решавало на други начин и не би било потребно ни посредовање ни притисци на Србију да то прихвати. Уосталом, не би ни уграђивали у ту причу тај члан или тачку 4. Било би то ирелевантно“.
А да од Србије зависи, види се у случају Унеска, међународне организације у систему УН-а, где је кључан став Србије, додаје Миливојевић.
„Косово, завршена прича“ део специјалног рата Запада против Србије
Реч је о покушају да се створи амбијент да Србија прихвати тачку 4, односно, да омогући приступ Косову као држави међународним организацијама, јер, наводно то не зависи од Србије, што није тачно.
„Ниједна нова држава у последње време, Еритреја, Јужни Судан или Папуа Нова Гвинеја нису као кандидати прихваћени за нове државе без сагласности централних власти, јер сагласност централних власти гарантује мир и стабилност. А то је један од принципа на којима почивају УН и то је критеријум који такође важи уз критеријуме неопходне са аспекта међународног јавног права. Да ентитет који се кандидује за државу има територију, границе, народ, власт итд. али потребан је и овај, додатни елемент – сагласност централних власти.“
Приче да је председник Вучић на овај или онај начин прихватио тзв. француско-немачки споразум у Бриселу је део специјалног рата Запада да би се у српском јавном мњењу створио утисак да је „Косово завршена прича“, сматра Миливојевић.
Француско-немачки споразум без правних последица
А то није тачно јер све што се десило на састанку у Бриселу није произвело никакве међународно-правне последице за Србију. Косово и Метохија остали су у саставу Србије, Резолуција 1244 је на снази у пуном капацитету и никакав правни положај није промењен ни кад је реч о Косову и Метохији као ентитету под протекторатом УН, нити држави Србији у чијем саставу је Косово и Метохија по резолуцији 1244.
„Тзв. француско-немачки споразум је предлог и то стоји и у називу. Не производи никакве правне последице, то је само предлог за дискусију. А то што је Србија прихватила да разговара је у овом тренутку део политичког интереса Србије да буде у дијалогу, у складу са ставом Србије да је увек спремна на дијалог да се политичким и дипломатским средствима решава питање Косова и Метохије. При чему се не доводи у питање значај и тежина Резолуције 1244 и чињеница да је Косово и Метохија у саставу Републике Србије“, закључио је Миливојевић.
Вучић није желео да потпише споразум, првенствено због тачке 4 у којој се наводи да ће се Србија сагласити са чланством Косова у свим међународним организацијама, дакле и у УН. А то би значило неформално признање Косова.
У покушају да се изађе у сусрет Србији, европске дипломате наводе да ће Косово моћи да постане чланица УН само уз сагласност сталних чланица Савета безбедности – Француске, Велике Британије, САД, Русије и Кине, наводе прозападни медији.
