https://sputnikportal.rs/20230308/kad-stranci-dodju-i-ponesu-parce-srbije-sa-sobom-tri-price-zena-koje-mogu-da-promene-sve-1152111207.html

Кад странци дођу и понесу парче Србије са собом: Три приче жена које могу да промене све

Кад странци дођу и понесу парче Србије са собом: Три приче жена које могу да промене све

Sputnik Србија

Катарина Мандић није волела промене, али је скупила храброст да направи пословну. Водила ју је љубав и жеља да открије своју креативну, уметничку страну... 08.03.2023, Sputnik Србија

2023-03-08T21:37+0100

2023-03-08T21:37+0100

2023-03-08T21:37+0100

моја прича

моја прича

србија

србија – друштво

сувенири

етно мрежа

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/08/1152110356_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_f6d68a91e6380d8d7dd28a431e6f33f8.jpg

„Жене могу да промене све, мењајући себе“, прича нам ова власница ткачко-занатске радње из Панчева док седимо у хотелу Мериот у Београду који њене, и ручне радове жена из целе Србије продаје као ексклузивне сувенире.Катарина је учена да је државна служба избор који се чува, тако је било у њеној породици, отац је војно лице. И она је радила при војсци, а касније у Министарству одбране, такође на важним пословима крипто-заштите. Напустила је сигурност добрих и сталних примања због изазова – ткалачког разбоја.На уметнички преседан одвео ју је фолклор којим се бави од кад зна за себе, пуних четрдесет година:„Пожелела сам у неком тренутку да научим неку технику која се примењује у изради народне ношње. Тада су, пре осамнаест година, били актуелни курсеви ткања. Покојна мама и ја смо отишле на тај курс који је све променио“, каже Мандићева.Живот исткан од ткањаУскоро је купила први разбој и почела је уметничка авантура, након пет година регистровала је своју делатност. Није имала велике амбиције, јер није имала предузетничко искуство, а сада је газдарица у својој фирми.„Живим свих ових година само од ткања, врата су се отварала, нисам баш имала јасан бизнис план, осим да ћу радити делове народне ношње. Пре тога, ткање ми је било хоби, кроз пет година сам задовољила своју знатижељу у смислу израде различитих тканих предмета и схватила да највише производа могу да продам управо у фолклору“.Мандићева ради ткане делове народне ношње и сувенире, сада сарађује са другим радионицама народних ношњи из целе Србије, а њени божанствени радови „плешу“ по целом свету.Сарадња са Етно мрежом која чува културну баштину, традиционалне технике старих заната, мотиве, али и оснажује жене који се баве рукотворинама, била је пресудна, јер оснаживање не значи само „заједно смо јаче“, врло је конкретно, ако покренете свој бизнис.„Не само да су они купци мојих производа, за ових 13 година било је много пословних семинара, то ми као предузетници много значи, ушла сам у њега са занатом, али вођење посла и друге ствари које су ме дочекале, нисам за то била спремна. Ти семинари кроз које сам прошла ојачали су ми и пословну и личну страну“, каже Мандићева у чијим тканим јастуцима седимо у предворју хотела.Ћирилично слово најбољи поклон за дипломатеТу је још једна снажна жена, Снежана Јовановић из Етно мреже која ове године слави јубилеј, 20 година постојања. Хотел Мериот уврстио је ручне радове жена у своју званичну понуду, урадио је то и хотел Хајат, а у Метрополу траје изложба за коју се надају да ће такође постати продајна.„Етно мрежа се прво борила да се жене удруже, да оснују своја удружења, да добију праву едукацију, стандардизовану. Ако је у питању ткање, да се науче технике којима су израђивани наши најпознатији ћилими, као што су пиротски, стапарски, сјеничко–пештерски, да добију опрему и простор у сарадњи са општинама у којима живе, у којима ће имати своју продају“, објашњава Јовановићева и додаје да Мрежа женама, када достигну висок стандард производње, помаже и око дизајна и паковања, да би производ лакше дошао до купаца.Рукотворине које је некада имала свака сеоска кућа данас су ексклузивни предмети који су дошли и до Владе Србије, разних министарстава, друштвено одговорних компанија, наших амбасада свуда у свету, представљају најбоље из Србије.Министарство спољних послова откупљује радове који су дипломатски поклони страним владама и њиховим представницима. Поклони се бирају пажљиво, јер не иде исти поклон за рецимо министра Сергеја Лаврова и Петера Сијарта.„Одлучују и у односу на значај госта, али и његове афинитете. Поклони могу бити и персонализовани, с обзиром да негујемо ћирилицу, имамо урамљену азбуку, али то може бити и монограм, слово, лого, на паковању или производу, на дрвеној кутији. Често нам наручују ћирилично слово, почетно слово имена државника коме се поклања“, каже Јовановићева.Хотел амбасадорДа жене могу да промене све, сведочи и Стана Ђуран, девојка која је генерални менаџер хотела Мериот. Док је радила као шеф рецепције пожелела је да гости, који су 95 одсто странци, са собом понесу нешто што је јединствено, а то је сигурно део домаће традиције, она је, каже, васпитана да је воли и поштује.„У контакту са представницама Етно мреже схватила сам колико оне имају важну мисију у окупљању и ангажовању жена које преко њих могу да пласирају своје производе на много прометнијим местима. Ексклузивна локација, у комшилуку смо Народног музеја и Народног позоришта, обавезује нас да стојимо иза онога што промовишемо. Хотели су амбасадори града и државе у којој послују“, каже Ђуранова.Она додаје да странци не могу да прођу поред рукотворина, а да не питају о чему се ради и како се прави, чему служи.„Поред сваког изложеног предмета пише и колико је сати потребно да се тај ручни рад изради. Најчешће питају, како, којом техником, за шта је нешто служило. На пример, тако је са причом о пустованој лопти, као најстаријој играчки, која у себи има неколико зрна пиринча. Када им објаснимо зашто, то је други осећај за тај предмет и људи пожеле да га понесу са собом“.Сви предмети Етно мреже изложени у овом хотелу могу да се спакују у ручни пртљаг. Странци радо понесу кући парче Србије, које је јединствено.

србија

2023

Вести

sr_RS

моја прича, србија, србија – друштво, сувенири, етно мрежа