- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Цена санкција: Зашто руска економија пролази боље од немачке и британске

© Sputnik / Mikhail KutuzovРубље, долари и еври
Рубље, долари и еври - Sputnik Србија, 1920, 11.03.2023
Пратите нас
Намеравали су они који управљају Европском унијом да забележе још један симболичан пропагандни поен, углавном бесмислен као и сваки такав, тако што ће јубиларни 10. пакет антируских санкција усвојити – ето где се крила несуђена симболика – 24. фебруара, на годишњицу почетка руске Специјалне војне операције.
Да и тим испразним гестом покажу колико им је стало до њихове заједничке борбе против Русије до последњег Украјинца.

Лобирање у Бриселу

А онда су закаснили један дан. Зато што нису успели да се на време договоре шта све тај 10. пакет треба да садржи и, још важније, шта из њега треба да буде изузето да се штета не би показала већом од користи оних чланица Европске уније које су довољно снажне да тако нешто излобирају. Попут Белгије, на пример, у случају њених (руских) дијаманата. Премда има и мање циничних потреба, као што су мађарска и француска потреба за руским нуклеарним горивом, па је и то изузето из 10. пакета санкција.
Но, важније од те њихове селективне склоности санкцијама, све јасније чак и у медијском мраку на Западу почиње да се уочава суштинска недоумица, наиме, шта ће то тај 10. пакет њихових санкција Русији донети што претходних девет већ није успело да им донесе. И зашто би 10. пакет био успешнији кад није донео ништа ново у односу на свих девет претходних.

Финансијско нуклеарно оружје

А требало је да се догоди нешто сасвим другачије. Подсећања ради, руској економији – подвргнутој највећем броју санкција на свету – Бела кућа обећавала је пад од преко 15 одсто који ће, најавили су уверљиво, „збрисати претходних 15 година економског напретка“; председник САД Џо Бајден најављивао је да ће „рубља бити претворена у крш“, уз пригодну игру речи на енглеском за коју му се мора одати признање – ruble to rubble – а не мање речит био је и француски министар финансија Бруно ле Мер, студирао је француску књижевност, а не финансије и економију, па је помпезно прогласио да је против Русије употребљено „финансијско нуклеарно оружје“ када је искључена из СВИФТ-а.
Међутим, „Русија није претрпела економски колапс какав је пре годину дана прогнозирао Бруно ле Мер“, пише француски „Монд“, и указује да је ”Међународни монетарни фонд крајем јануара све изненадио дијагнозом која је представљала разочарење за западњаке колико и охрабрење за Владимира Путина”.

Прогноза ММФ-а

Укратко, уместо споменутог пада од 15 одсто забележено је само 2,2 одсто пада у прошлој години, уз прогнозу раста од 0,3 одсто у овој и 2,1 у наредној години, што је, опомиње „Монд“ уз знак узвика, „више него 1,6 одсто раста који се очекује у еврозони“.
„Нема економског ’нокаута’ Русије санкцијама Запада“, признаје у својој анализи и агенција Асошијетед прес, која скреће пажњу и да се рубља, у односу на долар, сад „налази на истом нивоу на каквом је била и у недељама пре рата“.
Док истовремено на Си-Ен-Ену бивши амерички министар финансија Лери Самерс признаје да „економске санкције Русији нису много нашкодиле“, и указује на још један парадоксалан податак из прогнозе ММФ-а – да ће ове године руска економија проћи боље и од немачке и од британске.
И немачки „Дојче веле“ у својој анализи неуспеха Запада и успеха Русије примећује, јер не може да не примети, да се „руска економија држи“ те да је, „упркос изазовима, прошла много боље него што се очекивало... Већ сада је сасвим јасно да се колапс који су многи предвиђали није материјализовао“.
И британска телевизија „Скај“, у правој поплави накнадне памети у западном медијском простору, сад уочава да се ипак нису оствариле претње тадашњег премијера Бориса Џонсона да ће руска економија бити „исцеђена“, те констатује да су „западни економисти шокирани чињеницом да је руска економија без великих последица прегурала прву годину санкција“.

Борељов отров

Жозеп Борељ, шеф дипломатије Европске уније, због тога сад прибегава тврдњи да су санкције заправо „отров који делује полако, помало као арсеник. Потребно је време“. – што је очигледна глупост, имајући у виду споменуту прогнозу ММФ-а да је најгоре за Русију већ прошло, и да ће временом бивати све боље – док је другима, попут литванског министра спољних послова Габријелиуса Ландсбергиса, преостало само да се теше да су „МекПутинбургери грозни“, пошто их „Мекдоналдс“ Русима више не продаје.
Мимо тога, јавља и портал „Политико“ свим овим поводима, годину дана и 10 кругова касније, „европске владе преиспитују утицај санкција... Да ли су биле вредне увођења?“.
Питање, наравно, потпуно оправдано, већ и зато што их је Русија успешно преживела. И зато што се тим санкцијама, како је нагласио Лери Самерс, „нису прикључиле државе које имају значајан удео у укупном БДП-у света, попут Кине, Индије и Турске“. И зато што „Блумберг“ поврх тога сад открива и да остаје узалудна чак и она главна преостала нада Запада – да ће Русију натерати да своју нафту продаје по цени коју су јој чланице Г7 одредиле. Међутим, испоставило се да је Русија продаје 25 одсто скупље од „одобреног“, и то ће „изненађујуће откриће“, напомиње „Блумберг“, „алармирати владе које су биле уверене да су (ове) мере представљале велики успех“.
Али питање сврсисходности антируских санкција мора се поставити и због тога што у таквом режиму немачки извоз, примера ради, бележи дупло већи пад од очекиваног; што је у Холандији индустријска производња смањена за четвртину; што хемијски гигант БАСФ гаси 2.600 радних места и најављује да ће производњу преселити тамо где му се више исплати, у Азију и Северну Америку. У рецесију улазе Немачка, Шведска, Финска...
Како је Европа успела да не претпостави какве ће ефекте произвести њене санкције Русији? Зашто на њима и даље упорно истрајава? И какве ће последице то произвести?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и публициста Слободан Деспот.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала