https://sputnikportal.rs/20230311/ekstremno-smrtonosno-oruzje-sta-su-kasetne-bombe-i-zasto-ih-ukrajina-zeli-1152177493.html
Екстремно смртоносно оружје: Шта су касетне бомбе и зашто их Украјина жели
Екстремно смртоносно оружје: Шта су касетне бомбе и зашто их Украјина жели
Sputnik Србија
Кијев разматра коришћење америчке касетне муниције против руских снага, тврде амерички медији. 11.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-11T20:15+0100
2023-03-11T20:15+0100
2023-03-11T20:15+0100
спутњик објашњава
војска и наоружање
специјална војна операција у украјини – вести
касетне бомбе
војска и наоружање
украјина
сједињене америчке државе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110555/80/1105558020_0:114:2700:1633_1920x0_80_0_0_d7f6a63a3f5b41422dc6d1a436abaead.jpg
Џејсон Кроу и Адам Смит из војног комитета Представничког дома америчког конгреса рекли су да Украјина тражи од САД касетне бомбе МК-20 као део војне помоћи Кијеву, објавили су амерички медији.Шта су касетне бомбе и због чега украјинске власти тако жарко желе да добију ту врсту оружја која је забрањена у великом броју земаља?Шта су касетне бомбеКасетна муниција или бомбе, познате и као кластер бомбе, су екстремно смртоносно оружје које садржи субмуницију, односно вишеструко експлозивно пуњење или мање бомбе унутар контејнера веће бомбе.Касетне бомбе уобичајено се избацују из авиона или испаљују из артиљеријског оруђа, отварају у ваздуху и распршују десетине или стотине комада субмуниције, чиме покривају површину ширине и до 300 метара.Противници коришћења касетних бомби објашњавају да субмуниција, односно мање бомбе које се распрше на велику површину, могу да повреде или убију цивиле, а познате су и као непрецизне, па се може десити да разбацане експлозивне направе представљају опасност годинама после завршетка конфликта.Шта је амерички МК-20Бомба МК-20 „рок ај 2“, позната и као ЦБУ-100 касетна бомба, је конвенционална ненавођена бомба која се избацује из ваздуха, а производи се у САД.Та бомба има 222 килограма и намењена је углавном за гађање непријатељских оклопних возила. Уведена је у наоружање 1986. године како би заменила раније касетне бомбе које је америчка авијација користила још од Вијетнамског рата.Због чега Кијев жели МК-20Украјинске власти наводно су изразиле наду како би МК-20 касетне бомбе дале Кијеву предност у борби против руских снага.Адам Смит, један од водећих демократа у војном комитету Представничког дома, рекао је америчким медијима како украјинске снаге верују да субмуниција те бомбе има боља својства за пробијање оклопа него бомбе које се избацују из дронова.Зашто је Кијев уверен у легалност коришћења касетних бомбиГоворећи на маргинама недавне Минхенске безбедносне конференције, украјински министар инфраструктуре Александар Кубраков изјавио је како САД и њихови партнери имају „касетну муницију за милион хитаца“Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба подсетио је да Кијев није потписао Споразум о забрани касетних бомби, па због тога тврди да је испорука таквог оружја Кијеву из САД у складу са међународним правом.Америчка компанија „Текстрон системс“ престала је да производи бомбе МК-20 2016. године, пошто су САД обуставиле продају Саудијској Арабији, али су извори из Конгреса рекли америчким медијима како у складиштима постоји више од милион комада субмуниције.Да ли су касетне бомбе забрањенеСпоразум о забрани касетних бомби (The Convention on Cluster Munitions, CCM) је међународни уговор који забрањује коришћење, продају, производњу или складиштење касетних бомби. Тај Споразум предвиђа и оквир за подршку жртвама, деминирање контаминираних подручја, едукацију за смањење ризика и уништавање постојећих резерви.Усвојен је 30. маја 2008. године у Даблину, док је на снагу ступио 1. августа 2010. године. До фебруара 2022. године, 123 земље су изразиле посвећеност том Споразуму, од чега га је 110 ратификовало, а 13 потписало, али није потврдило.Земље потписнице се обавезују да никада и ни под којим условима не:Ни Украјина ни САД нису потписнице тог Споразума.Где су САД користиле касетне бомбеИзмеђу 1964. и 1973. године, америчко ваздухопловство, током ратова у Индокини, бацило је 285 милиона комада субмуниције, или бомбица, на Вијетнам, Лаос и Камбоџу, при чему је убијено на десетине хиљада људи.Између 60.000 и 80.000 касетних бомби бачено је на позиције ирачке војске из америчких, британских и француских авиона током Заливског рата 1991. године.Током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, око 2.000 касетних бомби, које су садржале више од 380.000 бомбица, бачено је на јединице Војске Југославије и на цивиле у Србији и Црној Гори. Најмање 25 цивила убијено је у нападима касетним бомбама током НАТО агресије.Пентагон је у Авганистану између 2001. и 2002. године бацио око 1.200 касетних бомби са 248.000 комада субмуниције.У пролеће 2003. године, током прве три недеље сукоба у Ираку, америчко-британска коалиција бацила је око 13.000 кластер бомби, са два милиона бомбица. Такође, америчка војска је у Ираку тестирала ласерски навођену касетну бомбу тешку 500 килограма у априлу 2003.
украјина
сједињене америчке државе
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
спутњик објашњава, војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести, касетне бомбе, украјина, сједињене америчке државе
спутњик објашњава, војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести, касетне бомбе, украјина, сједињене америчке државе
Екстремно смртоносно оружје: Шта су касетне бомбе и зашто их Украјина жели
Кијев разматра коришћење америчке касетне муниције против руских снага, тврде амерички медији.
Џејсон Кроу и Адам Смит из војног комитета Представничког дома америчког конгреса рекли су да Украјина тражи од САД касетне бомбе МК-20 као део војне помоћи Кијеву, објавили су амерички медији.
Шта су касетне бомбе и због чега украјинске власти тако жарко желе да добију ту врсту оружја која је забрањена у великом броју земаља?
Касетна муниција или бомбе, познате и као кластер бомбе, су екстремно смртоносно оружје које садржи субмуницију, односно вишеструко експлозивно пуњење или мање бомбе унутар контејнера веће бомбе.
Касетне бомбе уобичајено се избацују из авиона или испаљују из артиљеријског оруђа, отварају у ваздуху и распршују десетине или стотине комада субмуниције, чиме покривају површину ширине и до 300 метара.
Противници коришћења касетних бомби објашњавају да субмуниција, односно мање бомбе које се распрше на велику површину, могу да повреде или убију цивиле, а познате су и као непрецизне, па се може десити да разбацане експлозивне направе представљају опасност годинама после завршетка конфликта.
Бомба МК-20 „рок ај 2“, позната и као ЦБУ-100 касетна бомба, је конвенционална ненавођена бомба која се избацује из ваздуха, а производи се у САД.
Та бомба има 222 килограма и намењена је углавном за гађање непријатељских оклопних возила. Уведена је у наоружање 1986. године како би заменила раније касетне бомбе које је америчка авијација користила још од Вијетнамског рата.
Због чега Кијев жели МК-20
Украјинске власти наводно су изразиле наду како би МК-20 касетне бомбе дале Кијеву предност у борби против руских снага.
Адам Смит, један од водећих демократа у војном комитету Представничког дома, рекао је америчким медијима како украјинске снаге верују да субмуниција те бомбе има боља својства за пробијање оклопа него бомбе које се избацују из дронова.
Зашто је Кијев уверен у легалност коришћења касетних бомби
Говорећи на маргинама недавне Минхенске безбедносне конференције, украјински министар инфраструктуре Александар Кубраков изјавио је како САД и њихови партнери имају „касетну муницију за милион хитаца“
Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба подсетио је да Кијев није потписао Споразум о забрани касетних бомби, па због тога тврди да је испорука таквог оружја Кијеву из САД у складу са међународним правом.
Америчка компанија „Текстрон системс“ престала је да производи бомбе МК-20 2016. године, пошто су САД обуставиле продају Саудијској Арабији, али су извори из Конгреса рекли америчким медијима како у складиштима постоји више од милион комада субмуниције.
Да ли су касетне бомбе забрањене
Споразум о забрани касетних бомби (The Convention on Cluster Munitions, CCM) је међународни уговор који забрањује коришћење, продају, производњу или складиштење касетних бомби. Тај Споразум предвиђа и оквир за подршку жртвама, деминирање контаминираних подручја, едукацију за смањење ризика и уништавање постојећих резерви.
Усвојен је 30. маја 2008. године у Даблину, док је на снагу ступио 1. августа 2010. године. До фебруара 2022. године, 123 земље су изразиле посвећеност том Споразуму, од чега га је 110 ратификовало, а 13 потписало, али није потврдило.
Земље потписнице се обавезују да никада и ни под којим условима не:
1.
Користе касетну муницију
2.
Развијају, производе, набављају, складиште, држе или продају некоме, директно или индиректно, касетну муницију
3.
Помажу, охрабрују или наводе било кога да се укључи у било коју активност забрањено Споразумом.
Ни Украјина ни САД нису потписнице тог Споразума.
Где су САД користиле касетне бомбе
Између 1964. и 1973. године, америчко ваздухопловство, током ратова у Индокини, бацило је 285 милиона комада субмуниције, или бомбица, на Вијетнам, Лаос и Камбоџу, при чему је убијено на десетине хиљада људи.
Између 60.000 и 80.000 касетних бомби бачено је на позиције ирачке војске из америчких, британских и француских авиона током Заливског рата 1991. године.
Током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, око 2.000 касетних бомби, које су садржале више од 380.000 бомбица, бачено је на јединице Војске Југославије и на цивиле у Србији и Црној Гори. Најмање 25 цивила убијено је у нападима касетним бомбама током НАТО агресије.
Пентагон је у Авганистану између 2001. и 2002. године бацио око 1.200 касетних бомби са 248.000 комада субмуниције.
У пролеће 2003. године, током прве три недеље сукоба у Ираку, америчко-британска коалиција бацила је око 13.000 кластер бомби, са два милиона бомбица. Такође, америчка војска је у Ираку тестирала ласерски навођену касетну бомбу тешку 500 килограма у априлу 2003.
