Опасан план Албанаца чије би остварење потпуно разорило Балкан
21:31 11.03.2023 (Освежено: 13:32 27.04.2023)
CC0 / Marijanana /
Пратите нас
Евентуално уједињење КиМ и Албаније у државну творевину која би по територији и етничкој структури подсећала на „Велику Албанију“ из II светског рата, разорило би Балкан. Поред тога што би тако нешто била најозбиљнија безбедносна претња за Србију, Северна Македонија би престала да постоји, а појавили би се и други захтеви за мењањем граница.
Уједињење тзв. Косова и Албаније тренутно није питање које је на дневном реду, али је логично, с обзиром да са обе стране Проклетија живе Албанци. С друге стране, уједињење косовских Албанаца са онима који живе у Албанији уписано је у програм странке Аљбина Куртија. Треће, то подржава већина Албанаца и из Албаније и са Косова и Метохије.
Један од могућих путева да се тако нешто догоди је да тзв. Косово добије столицу у УН. Као пуноправне чланице светске организације, „Косово“ и Албанија само би требало да обавесте генералног секретара о одлуци о уједињењу – не би било никаквог гласања, нити би било ко могао да уложи вето на одлуку. А да се не ради само о хипотези можда најречитије говори изјава албанског премијера Едија Раме из фебруара ове године да је циљ дијалога Београда и Приштине да Србија призна Косово, „затражи опроштај“, а да се на крају процеса дијалога са Србијом, Албанци „уједине“.
Уједињење КиМ и Албаније би разорило Балкан
Сви саговорници Спутњика слажу се да би формирање творевине која би умногоме подсећала на „Велику Албанију“ из времена Другог светског рата дестабилизовало Балкан.
Професор безбедности на Факултету за међународне односе и безбедност Универзитета „Унион – Никола Тесла“ Слободан Анђелковић у могућности формирања заједничке државе између КиМ и Албаније види безбедносну претњу првенствено за Србију.
„Нема сумње да би уједињење КиМ и Албаније имало негативну безбедносну последицу, пре свега било би супротстављено интересима Србије. Имајући у виду Албанију, која је чланица НАТО-а и целокупно албанско окружење, све државе су чланице НАТО-а, изузев Србије. Тако да би безбедносна претња логично могла да буде усмерена једино на ту страну“, сматра он.
Анђелковићево мишљење не дели геополитичар Срђан Перишић, који сматра да би уједињење Албанаца са обе стране Проклетија било погубно за Северну Македонију, која би, након КиМ, постала следећи циљ албанског иредентизма.
„Македонија је, по свим елементима моћи, најслабија држава у Европи, слабија чак и од Молдавије. Стварање Велике Албаније био би моменат престанка постојања Македоније – Албанци у Скопљу, Куманову и западним крајевима Македоније веома брзо би се придружили тој „новој Албанији“. И то нико не би могао да заустави“, констатује он.
Александар Гајић, научни саветник у Институту за европске студије иде и даље. Како каже, уједињење Албанаца са КиМ и из Албаније, не само да би дестабилизовало регион, Северну Македонију и Црну Гору, већ би довело у питање и неке друге принципе међународног поретка, као што је непромењивост државних граница.
„У том случају би се можда Бугарска, која негира постојање Македоније и негира постојање македонске нације вероватно одважила да каже да ако су се косовски Албанци и Албанци из Албаније ујединили, могу и они да се уједине са православцима у Македонији, јер то су заправо Бугари. У том случају би опција опстанка БиХ била доведена у питање, с обзиром да су и Срби и Хрвати незадовољни тренутним статусом и покушајима мајоризације од стране званичног Сарајева“, каже Гајић.
Према његовом мишљењу, уједињење тзв, Косова и Албаније био би аргумент више у рукама Срба у БиХ да траже уједињење са Србијом.
„Ако неко подржи и сагласи се са уједињењем тзв. Косова и Албаније, не би могао да нађе никакав, ни формални, ни суштински изговор да спречи друге случајеве. Тај преседан би постао правило“, констатује Гајић.
Са друге стране, историчар и професор Филозофског факултета у Београду Чедомир Антић, сматра да би утицај евентуалног уједињења Албанаца на регион зависио од тога како се према том питању поставе велике силе. Тренутни хегемон на Балкану, САД, истиче он, могу да дозволе домино ефекат када се ради о бившој Југославији или Србији, а могу да га забране када су у питању Северну Македонија, Црна Гора, БиХ, Грчка…
„Деведесетих година, градећи „нови светски поредак“, САД су га градиле на неправди. И свако онај ко мисли да Албанци на КиМ могу да имају своју државу, а Срби у Српској не могу, да Срби у Црној Гори, са већим процентом становништва могу да буду обесправљени, а да Албанци са мањим процентом у Северној Македонији могу да одређују владе, док год постоји неко ко мисли да може у Новом Пазару и Прешеву да прави посебни простор, а да гуши тако нешто у Вуковару или Мирковцима и Лапцу, тај неко је обичан фашиста. И тај неко ће опстајати само док буде војно овде“, коментарише он.
Велике силе не дозвољавају уједињење КиМ и Албаније
Идеја обједињавања данашњег Косова и Метохије и Албаније настала је у последњој четвртини 19. века, што је, како Антић каже, касно у односу на друге националне идеје. Албанска национална држава настала је у историјско невреме, са огромним унутрашњим проблемима и поделама.
„Један од начина да се оне превазиђу био је да се створи велика држава и да се тако, у извесној мери онеспособе могући противници те државе“, објашњава Антић.
И Антић, и Гајић слажу се да су велике силе те које ограничавају тежње албанских националиста ка стварању Велике Албаније.
Ко држи „контролни пакет акција“
Према Антићевим речима, пут Косова и Метохије откада је постало аутономна област у оквиру социјалистичке Србије био је пут у независност који би на концу требало да резултује формирањем „Велике Албаније“, политичког експеримента којим су се у историји до сада поигравали само тоталитарни режими – Мусолинијев фашистички и комунистички.
„Међутим, велике силе им то нису дале. Велике силе су замислиле Косово као дугорочни протекторат, што оно и јесте, да би тек са јачањем Русије почетком 21. века почели да одустају од те идеје. Њихова прва идеја, у САД и Британији, била је да праве неку безобличну „Балканску федерацију“ од Србије, Црне Горе и Косова. И ту би кључно било да српски народ нема своју државу. Верујем да би многи у Србији подржали ту идеју, али то је један реликт, остатак комунистичке уставности и невиђене глупости у Европи“, констатује Антић.
Англоамеричка геополитичка концепција, кроз пројекат независног Косова жели да контролише централни простор Балкана и да, по потреби и у складу са својим интересима, стабилизује или дестабилизује процесе у ширем региону, објашњава Александар Гајић.
„Њима не одговара уједињење, које би им одузело „контролни пакет акција“ и могућност деловања на простору Косова и Метохије. Јер ако би се тај простор интегрисао, било тако што би био враћен у оквире Србије или се ујединио са Албанијом, где велике западне силе не би имале формалну и кључну улогу, Запад би изгубио могућност да на ширем простору Балкана практично ради шта хоће“, сматра Гајић.
Док Албанци желе уједињење, њихови политичари о томе ћуте
Према резултатима истраживања јавног мнења, и на Косову и Метохији, и у Албанији, чини се да већина Албанаца жели уједињење и стварање јединствене државе. Тако Галупово истраживање из 2013. говори да 75 одсто косовских Албанаца и 68 одсто Албанаца из Албаније подржава уједињење; до сличних резултата дошли су и истраживачи Фонда за отворено друштво 2019. – у том истраживању уједињење Косова и Метохије и Албаније подржава 79,4 одсто косовских Албанаца и 82,9 одсто Албанаца који живе у Албанији; истраживање медијске куће Јуроњуз из 2021. показало је да 79,2 одсто Албанаца из Албаније жели уједињење, док је истраживање куће УБО Консалтинг из 2022. показало да то исто жели 60 одсто косовских Албанаца.
С друге стране, политичке елите из Приштине и Тиране на идеју уједињења тзв. Косова и Албаније ћуте или се, попут Аљбина Куртија, праве невешти. Тако је, на пример, премијер привремених приштинских институција, иако је национално уједињење Албанаца уткано у програм Самоопредељења, странке коју предводи, у интервјуу за грчки „Катимерини“ из априла прошле године, иако је новинар инсистирао да се о овом питању изјасни на њега одговарао неодређено. Према Куртијевим речима, тежња за уједињењем Албанаца проистиче из наводне опасности која долази из Београда.
Други албански политичари са обе стране Проклетија, питање уједињења тзв. Косова и Албаније покретали су спорадично, по потреби. Иницијатива Арбена Имамија из 2001, да уједињење Косова и Албаније постане партијски циљ тада владајуће Демократске партије Албаније, као и став некадашње звезде у успону албанске Социјалистичке партије Бена Блушија о уједињењу, утихнули су како су се угасиле политичке каријере ова два албанска политичара. Са друге стране, једину озбиљну иницијативу о уједињењу на КиМ изнео је Хашим Тачи у предвечерје свог хапшења и одласка у Хаг, 2019, када се заложио за одржавање референдума по овом питању.
17 Фебруар 2023, 07:52
