ИСТРАЖУЈЕМО Како ће се забрана пушења одразити на ресторане и кафиће: После ковида - нови удар!
Ресторан „Пролеће“
© Sputnik / Милица Тркља / Ресторан „Пролеће“
Пратите нас
Најава увођења потпуне забране пушења у ресторанима и кафићима дигла је прашину међу угоститељима који се још опорављају од забране рада у времену пандемије корона вируса. Многи локали остали би без дела гостију, а неки би се и затворили. Док Министарство здравља верује да ће се овом регулативом смањити број пушача, многи су супротног мишљења.
Закон који забрањује пушење у затвореном и јавном простору уведен је још 2010. године али су се њиме изузимали угоститељски објекти.
Министарка здравља др Даница Грујичић најављује увођење закона потпуне забране пушења који би подразумевао и електронске цигаре. Не би више важило правило „преграђивања“ унутрашњости објекта на пушачки и непушачки део – цигарете би биле дозвољене само у баштама.
Мислим да заиста више не треба као земља и као народ да се брукамо због пушења у затвореном простору јер, забога, то је сад неко велико задовољство кога не можемо да се одрекнемо, каже министарка Грујичић.
Она додаје и да је једини пут ка успешној имплементацији овог закона строг надзор и велике новчане казне.
Оно што је важно је казнена политика која мора да буде добро спровођена, односно инспрекције морају ићи у контролу. Ако наплатите 5.000 динара некоме коме је пуна кафана, а све задимљено, онда нећемо ништа урадити, али ако треба да плати казну од милион динара, онда мислим да ће се добро замислити, изјавила је Грујичић.
Чињеница је да цигарете штетно утичу на здравље али поред здравственог аспекта, који нико не спори, постоји и економски. Угоститељски објекти зависе од својих гостију, а уколико тим гостима није дозвољено да посећују омиљене кафане, кафиће, ресторане и клубове уколико се не одрекну својих личних навика, многима ће бити угрожено пословање.
Много више гостију у пушачким зонама
Георги Генов, директор Удружења хотелијера и ресторана Србије (ХОРЕС) осврнуо се на овај, тренутно горући проблем бранше којој и он припада. Он је навео резултате истраживања које је показало како је непушачка зона у ресторанима у просеку 25% мање искоришћена од пушачке.
Потпуна забрана у овом тренутку би била велики удар за угоститеље. Угоститељска привреда се још није опоравила од ситуације због ковида и зато предлажемо да измене закона ступе на снагу тек 2025. године. Наша делатност се не опоравља сразмерно у свим деловима земље и треба нам период да се припремимо за ту причу. Постоје и друга загађења због којих је Београд најзагађенији град, а разлог нису цигарете, рекао је Генов.
Петар Павловић, власник хотела Радмиловац има „оригиналну идеју“:
Моја препорука је да се уместо ударања на хотеле и ресторане просто забрани производња цигарета и да се затворе фабрике дувана. Онда би таман цела нација била здрава. Свакако се они који пуше трују, да ли напољу или унутра није битно, рекао је Павловић за Спутњик.
Угоститељи позивају на успостављање коначних услова под којима би могли да раде
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он објашњава како би се применом спорног закона читава угоститељска индустрија затресла и паника завладала.
Цела индустрија би била ослабљена, имала би потресе са 30 до 40%, а можда и више смањеног промета, а самим тим и профита. Ово ће баш бити шамар за привреду.
Туристи долазе због „ово мало душе“
Говорећи из свог богатог дугогодишњег искуства вођења хотела и ресторана, Павловић нам објашњава како многи туристи посећују управо дестинације попут Србије, у жељи да осете дух неког не тако давно прошлог времена за којим чезну, а које више не могу осетити у својим земљама.
Један део туриста управо долази због тога, за Нову Годину су и Београд и Србија били препуни зато што је овде остало још мало те душе где може да се осети нешто у ваздуху и где човек не мора да пита шта сме да ради, кад сме да иде напоље, кад не, кад да дише, кад да не дише, кад да пуши, кад да не пуши, кад да једе, кад да не пије...
Људи седе испред кафића и причају.
© Pixabay
Неки ће морати катанац у браву
Миодраг Ратковић, заменик управника у Пролећу, четрдесет година ради у кафани и подсећа да се увек дизала прашина кад год би се повео разговор о могућности забране пушења. Он није априори за било какву забрану или рестрикцију не само пушења али напомиње да, уколико се нека регулација спроводи зарад бољитка, треба видети. Каже: „Док не пробамо, нећемо знати“.
Ако се генерално забрани пушење у ресторанима, мораћемо ту одлуку да прихватимо, а како ће се ствари даље одвијати, видећемо. Не можемо да знамо унапред. Свуда у свету су се људи навикли на то. Имамо госте који долазе са стране – они који су научени да изађу из ресторана, попуше цигару, па се врате, то практикују и код нас, док се други опет изненаде, па одлазе, говори Ратковић за Спутњик.
Говорећи о могућности затварања угоститељских објеката, Ратковић објашњава да би она зависила од локала до локала, али да је затварање појединих свакако неизбежно.
То је врло индивидуална ствар. Многим ресторанима или кафићима који раде на граници рентабилитета сви гости су врло важни. Ако ограничите пушење онда ће и то мало гостију сигурно отићи, то је неминовност, закључује Ратковић.
Анкета
Подржавате ли потпуну забрану пушења у свим затвореним објектима у Србији?
