https://sputnikportal.rs/20230312/zasto-je-u-srbiji-tesko-da-se-utvrdi-ko-je-zaista-socijalno-ugroze-video-1152266806.html
Зашто је у Србији тешко да се утврди ко је заиста социјално угрожен /видео/
Зашто је у Србији тешко да се утврди ко је заиста социјално угрожен /видео/
Sputnik Србија
Све је теже одредити ко живи на ивици сиромаштва и раздвојити оне којима држава треба и мора да помогне од оних који то право злонамерно желе да искористе... 12.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-12T14:01+0100
2023-03-12T14:01+0100
2023-03-13T11:16+0100
друштво
србија – друштво
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/12/1141233964_0:153:3099:1896_1920x0_80_0_0_c0be782f847271085c22d152077c05a6.jpg
Гост „Енергије Спутњика“ др Петар Ђукић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета и члан Научног друштва Србије говорио је о примени и мањкавости донетог закона о социјалним картама.Социјална карта, објашњава Ђукић, представља јединствен регистар с подацима о социјално-економском статусу појединца, о правима социјалне заштите које појединац користи или је користио као и податке о службеним лицима која су одлучивала о његовим правима.Када је реч о социјално-економском статусу, он се односи на податке везане за породични, образовни, психофизички, радни, имовински и здравствени статус човека. Ово су све параметри који утичу на остваривање права из области социјалне заштите.Основни циљ јесте да се економски помогне пре свега оним најсиромашнијим грађанима, али новоуведени закон, каже Ђукић, то компликује.Каква су искуства у примени Закона о социјалним картамаМишљење стручњака јесте да овај закон није на прави начин дефинисао социјални статус појединца и да се као последица тога десило да људи који испуњавају све услове за примање социјалне помоћи не дођу до ње, док други, који имају већи прилив новца од оног који се сматра минималним, помоћ узимају незаслужено. Закон о социјалним картама не подразумева свеобухватне податке о грађанима Србије, њиховом дохотку и имовини па док једне изоставља, другима служи као полигон за малверзације.Још једна од мањкавости новог система јесте то што он функционише по принципу пријављивања. Другим речима, особа ће добити помоћ једино у случају да сама дође и пријави се.Проблем је у томе што многи људи на које би овај закон требало да се односи немају могућности да се обавесте и информишу или просто не умеју да се пријаве како би добили социјалну помоћ. Наравно, треба имати у виду и онај чисто људски аспект, односно да није свима ни лако прихватити чињеницу да су социјални случајеви.Тешко до тачног броја социјално угроженихДанас у Србији не постоји податак који указује на то колико имамо социјално угрожених људи – постоје само процене. Тешко је направити поуздано истраживање и то се најједноставније може објаснити преко пензија. На основу дохотка се не може ништа сазнати јер минимална пензија не постоји, али постоје оне које су толико ниске да се њихови носиоци могу сврстати у домен крајњег сиромаштва.Ђукић предлаже умрежавање шест или више информативних служби које би одређивале ко се препознаје као угрожен и на чију адресу треба послати помоћ. Он сматра да би закон о социјалним картама требало скроз преправити али и да је поред тога, дугорочно гледано, најбоља социјална политика заправо развојна политика која доноси улагања, технолошки развој, нова радна места и уопште виши стандард грађана.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/12/1141233964_183:0:2914:2048_1920x0_80_0_0_c1b58fa49351f3a123495af7a8926148.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија – друштво, енергија спутњика, анализе и мишљења
Зашто је у Србији тешко да се утврди ко је заиста социјално угрожен /видео/
14:01 12.03.2023 (Освежено: 11:16 13.03.2023) Све је теже одредити ко живи на ивици сиромаштва и раздвојити оне којима држава треба и мора да помогне од оних који то право злонамерно желе да искористе. Зато су важне социјалне карте.
Гост „
Енергије Спутњика“ др
Петар Ђукић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета и члан Научног друштва Србије говорио је о примени и мањкавости донетог закона о социјалним картама.
Социјална карта, објашњава Ђукић, представља јединствен регистар с подацима о социјално-економском статусу појединца, о правима социјалне заштите које појединац користи или је користио као и податке о службеним лицима која су одлучивала о његовим правима.
Када је реч о социјално-економском статусу, он се односи на податке везане за породични, образовни, психофизички, радни, имовински и здравствени статус човека. Ово су све параметри који утичу на остваривање права из области социјалне заштите.
Основни циљ јесте да се економски помогне пре свега оним најсиромашнијим грађанима, али новоуведени закон, каже Ђукић, то компликује.
Каква су искуства у примени Закона о социјалним картама
Мишљење стручњака јесте да овај закон није на прави начин дефинисао социјални статус појединца и да се као последица тога десило да људи који испуњавају све услове за примање социјалне помоћи не дођу до ње, док други, који имају већи прилив новца од оног који се сматра минималним, помоћ узимају незаслужено. Закон о социјалним картама не подразумева свеобухватне податке о грађанима Србије, њиховом дохотку и имовини па док једне изоставља, другима служи као полигон за малверзације.
Још једна од мањкавости новог система јесте то што он функционише по принципу пријављивања. Другим речима, особа ће добити помоћ једино у случају да сама дође и пријави се.
Врло је тешко човека натерати да каже „ја сам социјално угрожен“ а многи од њих немају ту информацију, немају техничке могућности нити могућност да им то неко укаже.
Проблем је у томе што многи људи на које би овај закон требало да се односи немају могућности да се обавесте и информишу или просто не умеју да се пријаве како би добили социјалну помоћ. Наравно, треба имати у виду и онај чисто људски аспект, односно да није свима ни лако прихватити чињеницу да су социјални случајеви.
Некад су људи сувише храбри и поносни да би рекли "ја нећу да пружим руку и да просим напољу ја нећу да се пријавим да сам угрожен, говори Ђукић.
Тешко до тачног броја социјално угрожених
Данас у Србији не постоји податак који указује на то колико имамо социјално угрожених људи – постоје само процене. Тешко је направити поуздано истраживање и то се најједноставније може објаснити преко пензија. На основу дохотка се не може ништа сазнати јер минимална пензија не постоји, али постоје оне које су толико ниске да се њихови носиоци могу сврстати у домен крајњег сиромаштва.
Ђукић предлаже умрежавање шест или више информативних служби које би одређивале ко се препознаје као угрожен и на чију адресу треба послати помоћ. Он сматра да би закон о социјалним картама требало скроз преправити али и да је поред тога, дугорочно гледано, најбоља социјална политика заправо развојна политика која доноси улагања, технолошки развој, нова радна места и уопште виши стандард грађана.