https://sputnikportal.rs/20230313/izlozba-sava-halugin-poziv-na-odusevljenost-u-galeriji-srpske-akademije-nauka-i-umetnosti-marija-jakovljevic-1152356713.html
Изложба „Сава Халугин: Позив на одушевљеност” у Галерији Српске академије наука и уметности
Изложба „Сава Халугин: Позив на одушевљеност” у Галерији Српске академије наука и уметности
Sputnik Србија
Изложба „Сава Халугин: Позив на одушевљеност”, чија је ауторка Нела Тонковић, биће отворена 14. марта, у Галерији Српске академије наука и уметности. 13.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-13T17:28+0100
2023-03-13T17:28+0100
2023-03-13T17:28+0100
култура
култура
изложба
скулптура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0d/1152352789_0:187:2000:1312_1920x0_80_0_0_93ce4a93c6f01255bc6d0b6acb8c997e.jpg
„Одлучили смо да Саву Халугина представимо кроз три медија – скулптуру у бронзи којом се бави од средине осамдесетих година, цртеже, које је равноправно излагао од своје прве самосталне изложбе 1979. године у Коларчевом универзитету, и слике монументалмних формата“, објаснила је Нела Тонковић.Стереотип је да су вајари искључиво вајариПоставка у Галерији САНУ обухвата 35 скулптура у бронзи, 15 цртежа и 12 слика.Дело вајара Саве Халугина, дописног члана САНУ, почива на форми уметничке доследности и потрази за разумевањем и сједињењем уметничке идеје и медија у којем се она испољава.„Тематски оквир његовог стваралаштва на првом месту су сећања, подстицање сећања, прошлост опредмећена у садашњости и прошлост прерађена кроз оно што су интимни регистри уметниковог бића. То се показује у уметниковој потреби за експериментом унутар једног материјала. Бронзу можда и не доживљавамо као материјал подложан експерименту, али Сава Халугин управо у скулптури у бронзи најекспресивније износи своје идеје и тематски свет“, нагласила је ауторка изложбе.Уметник номадСтварајући у духу разумевања природе различитих вајарских материјала и трагања за обликом, у делу Саве Халугина издвајају се две велике целине.Прва, изражена у камену, обележила је сам почетак Халугиновог стварања и трајала готово 20година, а друга, коју карактерише избор бронзе као материјала другачијих својстава, омогућила је уметнику да интензивно истражује и остварује помаке унутар своје уметности од средине осамдесетих година до данас.„Иако сам угеографији из простора блата, моја фреквенција била је много већа. Ја сам живео у Аранђеловцу, радио у Црној Трави, имао сам велику фреквенцију као уметник. Био сам готово номад. Тако да су све моје скулптуре рађене у ходу. Радио сам их више, поредио једну са другом да бих тиме оштрио критеријум, а можда и да би једна сазревала уз другу. Понекад сам тражио неко невино,треће око да ми каже своје мишљење. Моја осама је била једно, али када сам био слободан, ишао сам да погледам шта се дешава у нашим центрим, у свету. Имао сам потребу вредновања без обзира да ли је модерна, постмодерна скулптура или трансавангарда. Увек сам тражионешто међупросторно, мање визуелно, али вредно“, објаснио је Халугин своја уметничка стремљења.Никада, напоменуо је, није желео да буде „класични уметник“:„Остајао сам са класичним делима, али не желећи да будем класичар. То не значи да сутра нећу мењати материјале, јер сам сачувао негативе и могу да уливам уполиестерне смоле, алпаку, да сеиграм са њима, јер ова врста експресије одговара и другим материјалима“, појаснио је Халугин.Вреднујте камен, глину, бронзуХалугин се присетио у разговору са представницима медија да је 10 година живео у Аранђеловцу и учествовао на смотри „Мермер и звуци“ стварајући у камену, да би затим отишао у колонију „Тера“ и тамо се посветио обликовању глине.„Прилагодио сам се материји и сматрам да је потребно из материје максимално извући њену вредност и то потенцирати кроз стваралачки чин“, нагласио је дописни члан САНУ.Иако су цртежи чести пратиоци његових скулптура, они никада нису дословне скице за „трајнији облик“, већ су аутономна дела.Своје прво уметничко образовање Сава Халугин стекао је на Одсеку за ликовну уметности Више педагошке школе у Новом Саду. Исте године када је завршио студије на вишој школи, уписао је вајарски смер Факултета ликовних уметности у Београду (1968).Дипломирао је 1972. године у класи професора Јована Кратохвила. Шест година касније стекао је звање магистра вајарства на истој академији.Његова дела налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја Србије, Савремене галерије Суботица, Српске академије наука и уметности и у бројним приватним колекцијама.Многе његове скулптуре изведене су као дела у јавном простору у Суботици, Новом Саду, Кикинди и Сомбору.Изложбу, која ће моћи да се погледа до 15. маја, прати каталог са биографијом аутора, библиографијом, стручним текстом и интервјуом са уметником (Нела Тонковић, Сузана Вуксановић).
https://sputnikportal.rs/20230224/ispricana-nepricava-mihiz-i-mica-popovic-u-zajednickoj-ideji-da-mladost-ne-prozive-pognute-glave-marija-jakovljevic-1151432296.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, изложба, скулптура
култура, изложба, скулптура
Изложба „Сава Халугин: Позив на одушевљеност” у Галерији Српске академије наука и уметности
Изложба „Сава Халугин: Позив на одушевљеност”, чија је ауторка Нела Тонковић, биће отворена 14. марта, у Галерији Српске академије наука и уметности.
„Одлучили смо да Саву Халугина представимо кроз три медија – скулптуру у бронзи којом се бави од средине осамдесетих година, цртеже, које је равноправно излагао од своје прве самосталне изложбе 1979. године у Коларчевом универзитету, и слике монументалмних формата“, објаснила је Нела Тонковић.
Стереотип је да су вајари искључиво вајари
Поставка у Галерији САНУ обухвата 35 скулптура у бронзи, 15 цртежа и 12 слика.
„Жеља нам је била да прикажемо целовитост уметниковог опуса и разбијемо стереотипе да су вајари искључиво вајари. Господин Халугин је током пет деценија уметничке каријере профилисан као активан вајар вибрантног опуса, међутим неопходно је захватити и остатак његовог стваралаштва – цртеже и слике – и доказати да није у питању борба различитих медија већ равноправно постојање једне уметничке идеје која се простире кроз све наведене медије“, истакла је Тонковић.
Дело вајара Саве Халугина, дописног члана САНУ, почива на форми уметничке доследности и потрази за разумевањем и сједињењем уметничке идеје и медија у којем се она испољава.
„Тематски оквир његовог стваралаштва на првом месту су сећања, подстицање сећања, прошлост опредмећена у садашњости и прошлост прерађена кроз оно што су интимни регистри уметниковог бића. То се показује у уметниковој потреби за експериментом унутар једног материјала. Бронзу можда и не доживљавамо као материјал подложан експерименту, али Сава Халугин управо у скулптури у бронзи најекспресивније износи своје идеје и тематски свет“, нагласила је ауторка изложбе.
Стварајући у духу разумевања природе различитих вајарских материјала и трагања за обликом, у делу Саве Халугина издвајају се две велике целине.
Прва, изражена у камену, обележила је сам почетак Халугиновог стварања и трајала готово 20година, а друга, коју карактерише избор бронзе као материјала другачијих својстава, омогућила је уметнику да интензивно истражује и остварује помаке унутар своје уметности од средине осамдесетих година до данас.
„Иако сам угеографији из простора блата, моја фреквенција била је много већа. Ја сам живео у Аранђеловцу, радио у Црној Трави, имао сам велику фреквенцију као уметник. Био сам готово номад. Тако да су све моје скулптуре рађене у ходу. Радио сам их више, поредио једну са другом да бих тиме оштрио критеријум, а можда и да би једна сазревала уз другу. Понекад сам тражио неко невино,треће око да ми каже своје мишљење. Моја осама је била једно, али када сам био слободан, ишао сам да погледам шта се дешава у нашим центрим, у свету. Имао сам потребу вредновања без обзира да ли је модерна, постмодерна скулптура или трансавангарда. Увек сам тражионешто међупросторно, мање визуелно, али вредно“, објаснио је Халугин своја уметничка стремљења.
Никада, напоменуо је, није желео да буде „класични уметник“:
„Остајао сам са класичним делима, али не желећи да будем класичар. То не значи да сутра нећу мењати материјале, јер сам сачувао негативе и могу да уливам уполиестерне смоле, алпаку, да сеиграм са њима, јер ова врста експресије одговара и другим материјалима“, појаснио је Халугин.
Вреднујте камен, глину, бронзу
Халугин се присетио у разговору са представницима медија да је 10 година живео у Аранђеловцу и учествовао на смотри „Мермер и звуци“ стварајући у камену, да би затим отишао у колонију „Тера“ и тамо се посветио обликовању глине.
„Прилагодио сам се материји и сматрам да је потребно из материје максимално извући њену вредност и то потенцирати кроз стваралачки чин“, нагласио је дописни члан САНУ.
Иако су цртежи чести пратиоци његових скулптура, они никада нису дословне скице за „трајнији облик“, већ су аутономна дела.
„Цртежи су идеја, тренутак. Збор тих тренутака се нађе у свести човека док са дводимензионалног прелази на тродимензионално и једноставно док ради скулптуру у простору. Док сагледавам скулптуру, консултујем те подсетнике и уграђујем у дело. Зато никада моја забелешка није потпуно пренесена и идентична скулптури, јер би онда она била мање свежа када би се преносила“, појаснио је свој процес рада.
Своје прво уметничко образовање Сава Халугин стекао је на Одсеку за ликовну уметности Више педагошке школе у Новом Саду. Исте године када је завршио студије на вишој школи, уписао је вајарски смер Факултета ликовних уметности у Београду (1968).
Дипломирао је 1972. године у класи професора Јована Кратохвила. Шест година касније стекао је звање магистра вајарства на истој академији.
Његова дела налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја Србије, Савремене галерије Суботица, Српске академије наука и уметности и у бројним приватним колекцијама.
Многе његове скулптуре изведене су као дела у јавном простору у Суботици, Новом Саду, Кикинди и Сомбору.
Изложбу, која ће моћи да се погледа до 15. маја, прати каталог са биографијом аутора, библиографијом, стручним текстом и интервјуом са уметником (Нела Тонковић, Сузана Вуксановић).
