Необичан и отрован: Преживео је метеор који је збрисао диносаурусе, да ли ће и људе /фото/

© Фото : YouTube/Bizarre Beasts, snimak sa ekranaСоленодон
Соленодон - Sputnik Србија, 1920, 13.03.2023
Пратите нас
Далеко на Карибима, живи један мали и отрован сисар, која својим изгледом подсећа на ровачице.
Ова животиња носи име соленодон и због својих необичних карактеристика заокупља пажњу зоолога и биолога још од открића у 19. веку. Данас су преостале још само две врсте, Solenodon cubansus са Кубе који је према ИУЦН-овој Црвеној листи, класификован као угрожена и Solenodon paradokus, са Хаитија и из Доминиканске Републике.

Живи фосили

Соленодон је последњи представник породице Solenodontidae, и онај који има неке карактеристике примитивних сисара - као што су тетраподи, од којих данас постоји свега пет врста. Међутим, годинама се знало да припадају еволутивној грани чији je већи део изумро током креде, пре око 66 милиона година.

Угрожена врста

Овај мали сисар, дугачак око 30 центиметара је опремљен репом скоро исте дужине, а поред овога он је и готово неухватљив. Управо је то и био један од разлога што га је немачки природњак Јохан Фридрих фон Брант открио тек 1833. године, што је и званична година открића ове врсте. Последњих деценија се мислило да је у потпуности изумро, док је данас познато да опстаје у малим, раштрканим и изолованим популацијама.
Губитак природног станишта, као и грабежљивост домаћих врста, попут паса или мачка, довели су ову животињу до ивице изумирања. Поред тога, њиховој рањивости је допринео и криволов, јер се у неким регионима ове животиње прогањају због кичме којој се приписују исцелитељске моћи.

Чудан и отрован

Као и кљунарима, ни соленодонима не фали необичних карактеристика, или боље речено оних које нису својствене сисарима. Они имају слаб вид, што надокнађују одличним чулом мириса. С друге стране, они имају дугу и растегљиву сурлу, која се може померати под угловима од 90 степени, како би досегла места на којима се скривају инсекти.
И као да то није довољно, он је и отрован. Наиме, када уједе - он својој жртви убризгава отров из жлезде која се налази у доњој вилици. Ова особина је настала као потреба за одбраном од предатора, попут змија и птица грабљивица, и оно што је посебно интересантно јесте да они могу јачину његове токсичности да увећају трљањем зубима, иако он на човека нема никакав утицај, пренела је „Национална географија“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала