https://sputnikportal.rs/20230317/i-tako-poce-zidati-crkvu-na-mestu-gradac-cime-je-jelena-anzujska-ne-stedeci-zlato-darivala-srbiju-marija-jakovljevic-1152595572.html
И тако поче зидати цркву на месту Градац: Чиме је Јелена Анжујска не штедећи злато даривала Србију
И тако поче зидати цркву на месту Градац: Чиме је Јелена Анжујска не штедећи злато даривала Србију
Sputnik Србија
„Заповедила је да се скупе сви народи њезине државе, и када је то учинила изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма... 17.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-17T16:00+0100
2023-03-17T16:00+0100
2023-03-17T16:01+0100
култура
култура
манастир
краљица јелена анжујска
манастир градац
немањићи
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/11/1152596101_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_77565cdfb7026e0db7e6491b892451b3.jpg
Прича о српској краљици и манастиру Градац представљена је на изложби „Helena, serbiae regina“, коју након публике у Културном центру Србије у Паризу, од вечерас могу видети и посетиоци Галерије Академије уметности у Новом Саду.А пред њима је оригинална мистрија из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештењске цркве манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња, као и копија иконе коју је поклонила Ватикану.Историјски загонетна личност, Јелена Анђел (Анжујска) била је супруга краља Стефана Уроша I Немањића (1243–1276) и мајка двојице потоњих краљева, Стефана Драгутина (1276–1282) и Стефана Уроша II Милутина (1282– 1321).Једна је од бројних српских краљица из лозе Немањића које су потицале од европских владарских породица Запада и Истока, градећи чврсте везе са византијским, бугарским, угарским, млетачким или, као сама Јелена, француским двором.Једна је од четири наше краљице које су након живота проглашене светитељком. Пореклом католикиња, Јелена је, као утицајна православна владарка, одржавала снажне везе и са православним и са католичким светом и владарима. Подржавала је и богато помагала изградњу храмова обе вере.Једина је српска краљица која је добила посебно житије, из пера архиепископа Данила II. Иако је била канонизована, Јеленин култ у литургијском смислу никада није довршен јер јој никада није била написана служба.Од племена фрушкога, кћи славних родитељаБудући да се у животопису ове краљице наводи само да је била „од племена фрушкога, кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави”, те да је напуљски краљеви Карло I и Карло II Анжујски у документима називају „најдражом рођаком”, о пореклу краљице Јелене истраживачи су износили различите хипотезе.Управо услед истицања њеног сродства са Анжујцима, у историографији је остала позната као Јелена Анжујска, а додавање придева „Анжујска” њеном имену усталило се током времена и употребљава се све до данас.Највише података о животу краљице Јелене оставио је њен хагиограф Данило. У житију су истакнути Јеленини духовни квалитети и врлине, оснивање школе за девојке у њеном двору у Брњацима, поменуто слање дарова у град Јерусалим, Свету Гору, манастир Свете Катарине на Синају и лавру Раит на источној обали Суецког канала, потом описано подизање православне Благовештењске цркве у Градцу, као и монашење у храму Светог Николе код Скадра, њена смрт 1314. године и сахрана у градачкој цркви.Издавала повеље, сазивала саборе, даривала манастиреУ својој држави, краљица Јелена је самостално издавала повеље и сазивала саборе и располагала поседима, које је могла да уступа одабраним личностима, попут своје млађе сестре Марије од Кајоа којој је на управу дала град Улцињ. Иако се у житију не говори о њеном односу према апостолској столици, зна се да је одржавала блиску везу са католичком црквом, што је, између осталог, посведочено преписком с папом Николом IV, подизањем фрањевачких манастира, као и обновљањем бенедиктинског манастира на Бојани код Скадра. О краљици Јелени као великом покровитељу уметности сведоче и две иконе које је поручила. Икону са попрсјима Светих Петра и Павла, краљевима Драгутином и Милутином и својим монашким ликом, Јелена је даровала цркви Светог Петра у Риму, где се ово значајно дело и данас чува. Другу икону, која није сачувана и на којој су били приказани Свети Никола и краљица са синовима, поклонила је цркви Светог Николе у Барију. Изглед краљице Јелене познат је на основу представа у Сопоћанима, Богородичиној цркви у Бистрици и Градцу, где је приказана као владарка, затим са живописа у капели краља Драгутина у Ђурђевим Ступовима, где је представљена као удовица са белом марамом на глави и са фреске у Ариљу, где је насликана као монахиња. Њен лик је сачуван и на поменутој икони Светог Петра и Павла, која се чува у Ватикану, као и на фрескама у Грачаници и спољашњој припрати Сопоћана.Краљица Јелена је за живота посебну пажњу посветила подизању и осликавању своје најважније задужбине, Благовештењске цркве у Градцу, што детаљно описује њен хагиограф Данило.Он сведочи да је Јелена основала Градац као велики и богат манастир, да се старала о изградњи и опремању цркве, избору градитеља и сликара, као и о издавању оснивачке повеље: „И тако поче зидати цркву у име пресвете Богородице празник Благовешћења, на месту званом Градац [...] и за живота свога испуни овај дом пресвете сваким изобиљем, наиме божанственим књигама и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим камењем и другим лепотама [...] укратко речено: сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова...”„Заповедила је да се скупе сви народи њезине државе, и када је то учинила изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много злато нештедимице дајући свима радницима“, пише Данило Други.Краљица Јелена је изабрала да своју задужбину и маузолеј, манастир Градац подигне у средишту средњовековне српске државе, на важном путном правцу, који је од Ибра водио за Ариље. Манастир је смештен на уздигнутој заравни изнад реке Брвенице, на ободу шумовитих падина Голије.Истраживања су показала да је градачка црква подигнута у две хронолошки блиске етапе, што, уз ктиторску композицију на којој краљ Урош I и краљица Јелена заједнички приносе модел цркве и двојну гробницу која се налази испод ње, указује на то да је Градац могао бити замишљен као задужбина владарског пара. Благовештењски храм који се основом угледа на Студеницу украсили су вешти мајстори из приморских крајева. Градац – слика ситуације у СрбијиМанастир је подигнут пре седам и по векова, а процес његове обнове је почео пре скоро 150 година.Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви у Градцу нимало нису били једноставни, а сагледавање првобитне, аутентичне структуре било је отежано.Да су радови с највећом прецизношћу и сигурношћу изведени говори и податак да су поједини делови рестаурисани пре него што су археолошким радовима пронађени оригинални фрагменти, који дословно потврђују сваку интервенцију.Живопис Благовештењске цркве представља значајно остварење српског зидног сликарства. Током времена постепено је пропадао, те је на зидовима градачког храма преостао само део некадашње фреско-декорације значајне у изучавању промена које су обележиле српско и византијско сликарство у последњој четвртини 13. века.Изложба „Helena, serbiae regina“Изложба „Helena, serbiae regina“, којом Републички завод за заштиту споменика културе обележава 75 година рада, посвећена је краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештењске цркве.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, манастир, краљица јелена анжујска, манастир градац, немањићи
култура, манастир, краљица јелена анжујска, манастир градац, немањићи
И тако поче зидати цркву на месту Градац: Чиме је Јелена Анжујска не штедећи злато даривала Србију
16:00 17.03.2023 (Освежено: 16:01 17.03.2023) „Заповедила је да се скупе сви народи њезине државе, и када је то учинила изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много злато нештедимице дајући свима радницима“, пише Данило Други о краљици Јелени Анжујској.
Прича о српској краљици и манастиру Градац представљена је на изложби „Helena, serbiae regina“, коју након публике у Културном центру Србије у Паризу, од вечерас могу видети и посетиоци Галерије Академије уметности у Новом Саду.
А пред њима је оригинална мистрија из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештењске цркве манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња, као и копија иконе коју је поклонила Ватикану.
Историјски загонетна личност, Јелена Анђел (Анжујска) била је супруга краља Стефана Уроша I Немањића (1243–1276) и мајка двојице потоњих краљева, Стефана Драгутина (1276–1282) и Стефана Уроша II Милутина (1282– 1321).
Једна је од бројних српских краљица из лозе Немањића које су потицале од европских владарских породица Запада и Истока, градећи чврсте везе са византијским, бугарским, угарским, млетачким или, као сама Јелена, француским двором.
Једна је од четири наше краљице које су након живота проглашене светитељком. Пореклом католикиња, Јелена је, као утицајна православна владарка, одржавала снажне везе и са православним и са католичким светом и владарима. Подржавала је и богато помагала изградњу храмова обе вере.
Једина је српска краљица која је добила посебно житије, из пера архиепископа Данила II. Иако је била канонизована, Јеленин култ у литургијском смислу никада није довршен јер јој никада није била написана служба.
Од племена фрушкога, кћи славних родитеља
Будући да се у животопису ове краљице наводи само да је била „од племена фрушкога, кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави”, те да је напуљски краљеви Карло I и Карло II Анжујски у документима називају „најдражом рођаком”, о пореклу краљице Јелене истраживачи су износили различите хипотезе.
Управо услед истицања њеног сродства са Анжујцима, у историографији је остала позната као Јелена Анжујска, а додавање придева „Анжујска” њеном имену усталило се током времена и употребљава се све до данас.
Највише података о животу краљице Јелене оставио је њен хагиограф Данило. У житију су истакнути Јеленини духовни квалитети и врлине, оснивање школе за девојке у њеном двору у Брњацима, поменуто слање дарова у град Јерусалим, Свету Гору, манастир Свете Катарине на Синају и лавру Раит на источној обали Суецког канала, потом описано подизање православне Благовештењске цркве у Градцу, као и монашење у храму Светог Николе код Скадра, њена смрт 1314. године и сахрана у градачкој цркви.
Издавала повеље, сазивала саборе, даривала манастире
У својој држави, краљица Јелена је самостално издавала повеље и сазивала саборе и располагала поседима, које је могла да уступа одабраним личностима, попут своје млађе сестре Марије од Кајоа којој је на управу дала град Улцињ. Иако се у житију не говори о њеном односу према апостолској столици, зна се да је одржавала блиску везу са католичком црквом, што је, између осталог, посведочено преписком с папом Николом IV, подизањем фрањевачких манастира, као и обновљањем бенедиктинског манастира на Бојани код Скадра.
О краљици Јелени као великом покровитељу уметности сведоче и две иконе које је поручила. Икону са попрсјима Светих Петра и Павла, краљевима Драгутином и Милутином и својим монашким ликом, Јелена је даровала цркви Светог Петра у Риму, где се ово значајно дело и данас чува. Другу икону, која није сачувана и на којој су били приказани Свети Никола и краљица са синовима, поклонила је цркви Светог Николе у Барију.
Изглед краљице Јелене познат је на основу представа у Сопоћанима, Богородичиној цркви у Бистрици и Градцу, где је приказана као владарка, затим са живописа у капели краља Драгутина у Ђурђевим Ступовима, где је представљена као удовица са белом марамом на глави и са фреске у Ариљу, где је насликана као монахиња. Њен лик је сачуван и на поменутој икони Светог Петра и Павла, која се чува у Ватикану, као и на фрескама у Грачаници и спољашњој припрати Сопоћана.
Краљица Јелена је за живота посебну пажњу посветила подизању и осликавању своје најважније задужбине, Благовештењске цркве у Градцу, што детаљно описује њен хагиограф Данило.
Он сведочи да је Јелена основала Градац као велики и богат манастир, да се старала о изградњи и опремању цркве, избору градитеља и сликара, као и о издавању оснивачке повеље: „И тако поче зидати цркву у име пресвете Богородице празник Благовешћења, на месту званом Градац [...] и за живота свога испуни овај дом пресвете сваким изобиљем, наиме божанственим књигама и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим камењем и другим лепотама [...] укратко речено: сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова...”
„Заповедила је да се скупе сви народи њезине државе, и када је то учинила изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много злато нештедимице дајући свима радницима“, пише Данило Други.
Краљица Јелена је изабрала да своју задужбину и маузолеј, манастир Градац подигне у средишту средњовековне српске државе, на важном путном правцу, који је од Ибра водио за Ариље. Манастир је смештен на уздигнутој заравни изнад реке Брвенице, на ободу шумовитих падина Голије.
Истраживања су показала да је градачка црква подигнута у две хронолошки блиске етапе, што, уз ктиторску композицију на којој краљ Урош I и краљица Јелена заједнички приносе модел цркве и двојну гробницу која се налази испод ње, указује на то да је Градац могао бити замишљен као задужбина владарског пара. Благовештењски храм који се основом угледа на Студеницу украсили су вешти мајстори из приморских крајева.
Градац – слика ситуације у Србији
Манастир је подигнут пре седам и по векова, а процес његове обнове је почео пре скоро 150 година.
Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви у Градцу нимало нису били једноставни, а сагледавање првобитне, аутентичне структуре било је отежано.
Да су радови с највећом прецизношћу и сигурношћу изведени говори и податак да су поједини делови рестаурисани пре него што су археолошким радовима пронађени оригинални фрагменти, који дословно потврђују сваку интервенцију.
Живопис Благовештењске цркве представља значајно остварење српског зидног сликарства. Током времена постепено је пропадао, те је на зидовима градачког храма преостао само део некадашње фреско-декорације значајне у изучавању промена које су обележиле српско и византијско сликарство у последњој четвртини 13. века.
Изложба „Helena, serbiae regina“
Изложба „Helena, serbiae regina“, којом Републички завод за заштиту споменика културе обележава 75 година рада, посвећена је краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештењске цркве.
