Спектакл у пуном сјају: После тачно сто година – стиже „Гусар“ у Београд
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Веома смо узбуђени што ћемо велики јубилеј, век балета у Србији, обележити представом „Гусар“ која се први пут изводи на нашој сцени, баш 19. априла, истога дана као што је пре сто година први пут изведена прва целовечерња представа у Народном позоришту.
Верујем да ће публика, поред балетских, уживати и у музичким деоницама које су атрактивне и једноставно улазе у уво.
Овако уметничка директорка Балета Народног позоришта, примабалерина Ана Павловић, за Спутњик објашњава важност представе која се припрема од августа, а коју прати и узбуђење и одговорност да се на прави начин покаже умеће великог ансамбла који у њој учествује. Да ли је посао добро урађен публика ће сазнати у недељу, 19. марта, на Великој сцени националног театра.
„Пре тачно сто година, 19. марта, изведена је прва целовечерња представа. Због тога овај датум уједно означава централну прославу нашег јубилеја и ми смо одлучили да то буде „Гусар“, на музику Адолфа Адама а у кореографији Бахрама Јулдашева који је овде са нама још од августа“, каже Ана Павловић.
Уметнички поход Јелене Пољакове
Својеврсна увертира у обележавање велике прославе балета у Србији било је извођење „Крцка Орашћића“ у јануару, којим је обележен век од његовог првог извођења на нашим сценама. Тада су, каже примабалерина Павловић, први пут изведени одломци из овог чувеног дела.
„Тог 22. јануара 1923. године први пут су изведени одломци из `Крцка`. И то се догодило по доласку велике уметнице Јелене Пољакове из Санкт Петербурга на место шефа Балета, тад је употпуњен ансамбл. Пољакова је на неки начин кренула у поход тако што је основала и глумачко-балетску школу већ 1921. Она је почела мало по мало и да поставља неке балете класичног репертоара што је разултирало тиме да већ 1923. тај новооформљени целовити ансамбл балета, у коме су углавном била руска имена, изведе на сцени делове `Крцка Орашчића`“.
Представа "Гусар" је и данас на репертоару Маријинског театра
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Уследила је и прва целовечерња балетска представа - једночинке „Шехерезада“ и „Силфиде“ (чије је кореографије пренела Јелена Пољакова) које су премијерно изведене 19. марта 1923. године. Тај датум сматра се званичним почетком рада Балета Народног позоришта у Београду.
Убрзо су на сцени изведене и остале представе које припадају класичном балетском наслеђу, попут „Лабудовог језера“ (1925), „Жизеле“ (1926), „Успаване лепотице“ (1927), „Дон Кихота“ (1931) које и данас представљају део редовног балетског репертоара београдског националног театра.
„Гусар“ први пут на нашој сцени
На питање зашто се определила да јубилеј обележи „Гусаром“, Ана Павловић као главни разлог наводи то што он никада код нас није одигран.
„Никада није изведен на нашој сцени а припада класичном културном наслеђу. Хтела сам да додамо још један наслов на репертоар и то дело које ће дати на ексклузивности самом догађају. Такође, с обзиром да Народно позориште првенствено негује класичан репертоар, желела сам да централни догађај буде баш са овом представом, с обзиром да има јако велики број протагониста, обилује атрактивним соло и полу соло деоницама. Поред афирмисаних играча у ансамблу су и млади који управо кроз такве улоге треба да стасавају и да потврде свој таленат. Уз дивне костиме и сценографију остварује се утисак бајке а и наша намера да се покажемо у пуном саставу и сјају.“
Да је „Гусар“ јединствена представа потврђује и партитура у коју је уткан рад десетак различитих композитора, што је, према речима наше саговорнице, чини колоритном и музички веома пријемчивом.
Сцена из представе "Гусар" у Народном позоришту
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Веома тешко смо дошли до партитуре с обзиром да се на свим сценама различито изводи, у различитим редакцијама и избору музике. Она је ту додатно занимљива јер се у класичном балету зна да је партитура са малим изменама, а овде је управо на избору кореографа коју музику и које композиторе користи. Верујем да ће публика уживати у тим музичким деоницама које су атрактивне колико и балетске“, открива Ана Павловић.
Подсећајући да су уз руске уметнике, на развој Балета утицали и домаћи, пре свих Димитрије Парлић за кога се везују најзначајнији успеси, директорка Балета НП каже да је један од њених циљева да се та традиција неговања домаћих уметника и литературе настави.
„Једна од мојих стратегија уметничког директора јесте да негујем како класични репертоар тако и репертоар са аутентичним ауторским тимом. Да пласирамо и домаћу литературу, домаће композиторе и домаће кореографе. Јер то је оно што нас издваја на светским сценама, што нас чини другачијима. Управо је Балет кроз читавих ових сто година опстајао и због представа које је један Димитрије Парлић правио за наш ансамбл. Те јединствене ствари су их издвајале на сценама светских позорница где су често гостовали.“
Не смемо заборавити традицију тежње ка аутентичности
Она напомиње да је Балет Народног позоришта кроз век своје историје пролазио кроз велике успоне и падове, али је увек опстајао захваљујући квалитетним уметницима, балетским играчима, кореографима и педагозима. Они су дали свој велики допринос у настајању, развитку и вођењу Балета ка светској препознатљивости, проналазећи своје место у аутентичности.
Сцена из представе "Гусар" у Народном позоришту
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Никада не смемо заборавити њихову величину и њихово стваралаштво. Волела бих ако би делић тога успели и ми да остваримо.“
Премијерно извођење представе „Гусар/Le Corsaire“, у кореографији Бахрама Јулдашева, према поставкама М. Петипа и П. Гусева и на музику Адолфа Адама и групе композитора одржава се у недељу 19. марта на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Овим бајковитим спектаклом диригује Ана Зорана Брајовић, насловног јунака – гусара Конрада играће Хозе Иглесиас, лик Медоре дочараће Софија Матјушенскаја, док ће у улози Гулнаре наступити Теодора Спасић.
Креатор костима је Катарина Грчић Николић и сценографије Олга Ђурђевић.
