- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Шта сад Американци раде у Сирији? /видео/

© AP Photo / Ariel SchalitПрипадници мировних снага Уједињених нација на осматрачници на прелазу Кунеитра између Сирије и Голанске висоравни коју контролише Израел
Припадници мировних снага Уједињених нација на осматрачници на прелазу Кунеитра између Сирије и Голанске висоравни коју контролише Израел - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2023
Пратите нас
Резултати гласања су следећи: 103 „за“ и „321“ против. Место дешавања: Представнички дом америчког Конгреса. Тема о којој се одлучивало: повлачење америчких снага из Сирије.
Американци не напуштају Сиријску Арапску Републику, иако их тамо нико никада није позвао!

Одакле право Американцима да буду у Сирији

По ком основу су запосели око четвртине територије једне чланице УН!? Одакле им право!? Са којим су мандатом тамо!? Како на то гледају њихови европски савезници и остали партнери – заштитници територијалног интегритета суверених држава!? Када се покрећу све те силне расправе о кршењу међународног права и политичким последицама таквих корака, сиријски случај једноставно не може бити заобиђен. Из било ког угла да се посматра то је скандал, по много чему већи и од „упада у Ирак“.
Сукоб у Сирији, иако у доброј мери „контролисан“ након 2016. године и продора руских снага у Алепо и даље није завршен. Улази у тринаесту годину трајања, „оставио је иза себе“ 350.000 жртава и хуманитарну катастрофу којом је директно погођено преко 14 милиона људи. Тринаесту годину!
И да је реч само о одржавању присуства због нафте, неконтролисане експлоатације бушотина на североистоку земље, па је за тај временски период то превише, и у барелима и у доларима. Исплатило се Американцима, вишеструко. А овде није реч само о нафти!

Циљеви САД на Блиском истоку

Лојд Остин, амерички министар одбране, посетио је Ирак и Израел и том приликом врло прецизно говорио о стратешким циљевима на Блиском Истоку. Неће бити повлачења из Ирака, блиском сарадњом са Тел Авивом координираће се супротстављање заједничким претњама и тако јачати регионална стабилност.
Наравно, оно што је за једне стабилност, односно – успостављање пожељног поретка који ће трајати, за друге је – нестабилност. Када се говори о регионалној стабилности за САД и Израел, то не значи да ће и остали бити стабилни. Напротив! Пут до регионалне стабилности за САД и Израел води преко дестабилизације Ирана.
Још раније, на ову тему огласио се и први човек Стејт департмента, Ентони Блинкен: „Наставићемо заједно да радимо да се супротставимо опасном и дестабилизујућем утицају Ирана. Као што је председник Бајден рекао, САД су оријентисане ка спречавању Ирана да направи нуклеарно оружје. Иран није претња само Израелу и региону, већ све више и целом свету!“ Отуда и останак америчких војних снага у Сирији и Ираку.

Украјина засенила остале кризе

Дешавања у Украјини те потпуни колапс односа Запада и Русије, засенили су све остале кризне теме и геополитичка жаришта. Као да се привремено заборавило и на америчку бежанију из Авганистана, и на ломове по латиноамеричким земљама, и на блискоисточне потресе.
Међутим, то што се као привремено заборавило на нешто, не значи и да је то нешто испарило, нестало.
Иако у сенци, кризне теме и даље су актуелне, геополитичка жаришта и даље су активна. На Блиском истоку се „опасно кува“. Кинеске аквизиције изазивају позорност, последња иницијатива у низу која се тиче приближавања ставова Техерана и Ријада не само да је текући успех вредан пажње (пре тога су током посете Си Ђинпинга Саудијској Арабији одржани самити Кина – Заливски савет за сарадњу и Кина – Арапска лига), већ и назнака да се на дуги рок може смањити конфликтни потенцијал у овом делу света посредовањем незападних сила, што је онда знак САД да њихов утицај радикално копни.
После „заглављивања“ у ирачком песку, неуспеха у спровођењу Арапског пролећа и „одметнутог“ Ердогана, само су им још сада фалили Кинези са својим аквизицијама и инвестицијама. Вашингтону би, заправо, одговарала нека „контролисана криза“ преко које би САД вратиле изгубљене позиције и опет се наметнуле за кључног чиниоца блискоисточне регионалне безбедности. Време им није савезник, околности им не иду на руку.
© AP Photo / APTVАмеричка војска у Сирији
Америчка војска у Сирији - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2023
Америчка војска у Сирији

Могућа „излазна стратегија“…

Такође, „отварање другог фронта“ могло би се показати као „излазна стратегија“ уколико дешавања у Украјини крену у нежељеном смеру. Руско „проваљивање“ осам година утврђиваног фронта у Донбасу, према свим најавама, биће проблематично не само због судбине даљих операција НАТО и тактичког постављања, већ и политички и психолошки за све оне који су безрезервно подржавали режим у Кијеву претходних годину дана.
Бежанија из Авганистана замаскирана је хитрим отварањем украјинског фронта, па по том поделу и слом у Украјини може бити замаскиран индуковањем новог оружаног сукоба. Пулс Ирана и његова способност да се брани већ су „опипавани“ крајем јануара када је дроновима – камиказама гађан огроман број војних инсталација.
За Техеран је проблематично и што су неке од тих инсталација дубоко у унутрашњости територије, на пример око Исфахана. Несумњиво, Израел је спреман да учини све како би зауставио ирански нуклеарни програм. Исто тако, несумњиво је и да су у томе до сада постигли ограничен успех. Можда су својим операцијама успорили овај пројекат, али га нису и зауставили. Према (не)потврђеним информацијама које долазе из Међународне агенције за атомску енергију, Иран већ поседује уранијум обогаћен на око 85% и близу је оних фамозних „девет десетина“ неопходних за „војне сврхе“ (weapon grade). Показало се у пракси да је без подршке САД за Израел врло ризично улазити у свеобухватнији подухват, са вишим циљевима и разорнијим последицама.

Да ли је могућ сукоб против Ирана?

Опет, иако у Вашингтону никада није недостајало „јастребова“ спремних да „залегну“ за те више циљеве, показало се и да је тај „кружок за свеобухватнији подухват“ остајао у мањини. Америчку колебљивост подстицале су суморне прогнозе о разорним последицама. Дестабилизација Блиског истока и започињање шире војне операције против Ирана могло би довести свет на ивицу новог великог рата, према којем би све што се дешава у Украјини било тек неки мање значајан локални рат.
Ипак, ни ова већина која је зазирала од последица није спремна на повлачење.
Један Авганистан довољан је за ову генерацију политичара, генерала и идеолога! Зато се до даљњег остаје у Сирији. И Ираку, свакако.
Уз врло прецизно наглашавање стратешког партнерства са Изаелом. Из чега логично произилази да је Иран фактор дестабилизације и могућа мета. Не само због регионалног односа снага, већ и због отвореног савезништва и разгранате сарадње са Русијом и Кином.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала