Кинески медији поздрављају зближавање Русије и Кине
© Sputnik / Sergey Karpukhin/Pool
/ Пратите нас
О посети кинеског председника Си Ђинпинга Русији, кинески медији извештавају са неуобичајено отвореном срдачношћу и оптимизмом. такође и са великим очекивањима, чак и када се ради о најнеизвеснијем делу евентуалних резултата посете – питању преговора о украјинској кризи.
У кинеским медијима о Сијевој посети Москви може се наћи јако пуно текстова, како у форми коментара, како и са лица места – доста кинеских медијских екипа стигло је у Москву пре Си Ђинпинга, наводи дугогодишњи спољнополитички уредник у агенцији Тањуг Борислав Коркоделовић.
Русија и Кина – најзначајнији пријатељи међу великим силама
У њиховом извештавању и разговорима са обичним грађанима Москве, кинески медији преносе да Руси не крију пријатељство према Кини и да гаје очекивања да ће то пријатељство бити стално унапређивано.
„Ту се треба подсетити да је у току протеклих годину и више дана, али и последњих година уопште, у свим анкетама које су радили и руски, и кинески истраживачи показиван високи тренд узајамне наклоности народа, а то је нарочито видљиво када се погледају проценти у случају Руса, који чак и до осамдесет одсто стављају Кинезе као најзначајније пријатеље међу великим силама“, истиче Коркоделовић.
Оно што упада у очи и на шта нарочито указују кинески коментатори су, према речима нашег саговорника, два опширна и садржајна текста која су двојица председника објавила у руским, односно, кинеским медијима – Си је објавио ауторски текст у „Расијској газети“, званичном гласилу руске владе, док је Владимир Путин објавио текст у „Женмин Жибау“, гласилу КП Кине.
„Уопште, у кинеским медијима, ова посета се доживљава као нешто за шта се у последње две-три године користи термин „дипломатије шефова држава“. То је тренутак када се Си среће са највишим представницима других великих држава, у овом случају са Путином, где су шефови држава ти који личним контактима и после вишечасовних разговора или после низа сусрета и подробног разматрања билатералних односа и горућих међународних питања, закључке разговора и договоре препуштају сарадницима да их спуштају до базе“, објашњава Коркоделовић.
Тако се доживљава и овај сусрет, додаје он.
Симболика посете Русији
Поред чланака двојице председника, кинески медији подсећају да је прва Сијева посета 2013, када је први пут изабран за кинеског председника управо била Русија. Тада је на једном од московских универзитета одржао предавање где је изложио свој поглед на међународне односе, када је наговестио развој човечанства у правцу мултилатералних односа.
„Сада, после десет година, Си на почетку свог трећег петогодишњег мандата, опет прву посету некој страној земљи чини у Русији, што се исто тако истиче као велики и значајан догађај. Неки од акцената из кинеских медија јесу да су Русија и Кина привржене изградњи мултиполарног света, да у пракси спроводе истински мултилатерализам, да су постигле важан стратешки консензус о даљем унапређењу кинеско-руских односа, о очувању регионалне безбедности и стабилности и о изградњи онога што Кинези зову заједничка будућност за човечанство“, каже Коркоделовић.
У Пекингу и Москви ови принципи се доживљавају као супротности политици коју воде САД, али и читав западни свет, који нема аутономију на Вашингтон, додаје Коркоделовић. У Пекингу се сматра да је стратешко партнерство између Кине и Русије потребно човечанству јер се заснива на једнаким правима и поштовању интереса других земаља.
У том смислу требало би схватити и Сијеве речи, објављене по његовом слетању на Внуково, да је Кина спремна да сатане уз Русију у напорима за очување светског поретка заснованог на међународном праву, сматра наш саговорник.
Руско-кинеско стратешко партнерство је важно зато што показује да су односи уважавања између великих сила могући, да је пример односа између Москве и Пекинга доказ за то јер из Вашингтона, што стално потенцирају гласноговорници Стејт департмента и Беле куће, а такође Лондона и Брисела стално настоје да убеде људе у свету да је диктат најјачег неминован и да се од њега нико не може склонити, закључује Коркоделовић.
