- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Додељене награде „Музика класика“ за 2022. годину у Београду

CC0 / Pixabay / Ноте
Ноте - Sputnik Србија, 1920, 22.03.2023
Пратите нас
Додела годишњих награда ревије "Музика Класика" за 2022. годину одржана је у Музеју Народног позоришта у Београду.
Престижна награда „Музика Класика“, установљена је 2010. године, када је изашао први број истоимене ревије, а осмишљена је као признање домаћим уметницима, ансамблима, фестивалима, издавачима, критичарима, музичким институцијама и медијима, који су у оквиру календарске године оставили најзначајнији траг на домаћој музичкој сцени.
Директор агенције "Музика Класика" и целе награде Предраг Митровић истакао је да је класична музика дефинитивно запостављена данас, те да се у име ове награде труде већ више од деценије да класика добије своје заслужено место у култури Београда и Србије.
Ове вечери споменута награда је била додељена 11. пут, за оне најбоље појединце, ансамбле или институције за претходну годину.
Пијаниста Милош Михајловић (45) из Ниша, добитник је ове награде као Најбољи мушки извођач, док је сопран Соња Шарић проглашена за Најбољег женског извођача за 2022. годину.
Милош Михајловић је пијаниста и професор клавира на Факултету музичке уметности у Београду, потиче из музичке породице, и добитник је награде "Емил Хајек" за најталентованијег младог пијанисту и награде из фонда Олге Јовановић (за најперспективнијег младог пијанисту). Од новембра 2005. године запослен је као доцент на ФМУ, и 2014. прелази у звање ванредног професора.
Учествовао је на важним фестивалима у Србији: БЕМУС, Нимус, "Мокрањчеви дани". Солистички и са многим оркестрима, наступао је у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Италији, Шпанији, Грчкој, Пољској, Бугарској, Русији, Аустралији.
Сопран Соња Шарић, родом из Сомбора, талентована оперска солисткиња, учествовала на фестивалу СОМУС у родном граду.
Она је проглашена најбољом оперском певачицом на међународном такмичењу у Будимпешти и освојила је веома престижну награду "Ева Мартон" - прво место и награду публике.
Број чланова жирија награде "Музика класика" сваке године варира, а увек су у питању врхунски и компетентни стручњаци, наведено је вечерас током свечане церемоније доделе награда.
Тако је најбољи млади извођач, према оцени жирија - талентовани виолончелиста Вук Оваскаинен, студент ФМУ у Београду. Лауреат је такмичења „Петар Коњовић“, „Душан Протић“, „Моцарт“ у Квинто Вићентину у Италији, као и на Републичким такмичењима (2010, 2012, 2014, 2016).
На смотри талената у Сремским Карловцима 2011. године изабран је за најталентованијег младог челисту у Србији. Добитник је и награда на међународним такмичењима „Таленти Европе“ у Словачкој, „Херан“ у Чешкој, и „Лицен“ у Аустрији. Одржао је око 30 солистичких концерата у најзначајнијим концертним салама у Београду, као и у Витеској сали у Љубљани (Словенија). Наступао је такође на фестивалима „Чело Фест“, „Артлинк“, „БУНТ“ и „Шопен фест“ у Београду, као и на „Љубљанском фестивалу“ у Словенији. Наступао је са „Артлинк виртуозима“ и „Земунским камерним оркестром“ и добитник је награде „Артлинк“ (2017) за најперспективнијег младог музичара Србије. Академици Дејан Деспић и Иван Јевтић компоновали су и посветили му своја дела за соло виолончело.
Најбољи композитор је Вељко Ненадић, за успехе у претходној години, навео је жири.
Још док је био на клавирском одсеку у средњој музичкој школи „Коста Манојловић“ у Смедереву, Вељко Ненадић је на себе скретао пажњу не само свирком, већ и занимљивим композиторским радовима. Студије композиције похађао је на ФМУ у класи чувене и прерано преминуле Исидоре Жебељан, када су му се отворили нови музички хоризонти. Награде је освајао на сваком такмичењу на ком се појавио, а једну од значајнијих му је, за композицију "Три хаику", доделио чувени филмски аутор Енио Мориконе на „Шестом Интернационалном такмичењу хорских композиција“ које носи његово име. На Интернационалном фестивалу младих композитора у Крагујевцу, посвећеном његовој професорки Исидори Жебељан, међу 50 учесника из целог света, освојио је друго место са композицијом "Стрип". Последњи успех је имао на великом такмичењу "Барток Ворлд Компетишн" у Будимпешти, где је победио кокуренте из 30 земаља са близу 100 композиција.
Најбољи композитор примењене музике је изабран према гласовима стручног жирија - Владимир Тошић, за музику серијала “Суперхероји медијске писмености” Образовно-научног програма РТС-а.
Оркестар године је састав “Гудачи Св. Ђорђа” поводом великог јубилеја - 30 година постојања. Основани су 1992. године на иницијативу групе бивших ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје и професора Петра Ивановића, а до данас су у том оркестру свирале многе генерације значајних уметника.
Три деценије каријере су обележили на концерту са виолинистом Јованом Колунџијом, крајем децембра 2022. у великој сали Коларчеве задужбине, али је тада њихов уметнички директор и диригент Србољуб Срба Динић био спречен да наступа.
Имају близу 2.000 концертних наступа у земљи и иностранству, а њихов репертоар обухвата дела из различитих стилских епоха – од барока до савремене музике. Редовно изводе и композиције српских аутора, а награду је примила директорка ансамбла Мина Менделсон, доктор уметности и професор виолине.
Издавач године је Музиколошки институт САНУ, и награду је примила директорка Катарина Томашевић.
За концерт 2022. године признање је освојио Академски хор “Колегијум мјузикум” за вече “Трагови из сазвежђа Регула”.
Академски хор Колегијум мјузикум основан је 1971. године на иницијативу професора Војислава Илића и чине га студенткиње ФМУ у Београду. Од оснивања је диригент хора била чувена Даринка Матић Маровић, професор емеритус Универзитета уметности у Београду, те је концерт био посвећен њој услед изненадног вечног одласка.
И ова награда јој је посвећена, како је истакла др ум Драгана Јовановић, доцент на Катедри за дириговање ФМУ у Београду, која је од 1999. године била ангажована као асистент диригента, и од 2002. и као диригент овог хора. Преко 300 студенткиња ФМУ биле су чланице овог ансамбла и до сада је хор имао преко 3000 концерата широм земље и света.
Књига године је “Удружење композитора Војводине - 50 година постојања”, издавача Удружење композитора Војводине, чији су аутори - Ира Проданов, Немања Совтић, Милан Милојковић.
Најбољи Це-Де године је “Од злата јабука”, Радио Београда 2, преко 60 композиција објављено - свирала у музичкој традицији Србије, аутори су потписани - Душан Антић, Стефан Радовановић, Вељко Петронијевић, Миљан Токовић, а награду је примила Драгана Маринковић.
Фестивал 2022. године је проглашен - “Роши фест” интернационални музички фестивал, инспирисан стваралаштвом значајног европског композитора, необичне животне приче и стваралачког опуса, Саломона Росија (1570-1650). Росијев опус је јединствен по синтези Истока и Запада, односно касне ренесансне и ранобарокне музике западне Европе, а награду је примио његов директор Стефан Зекић.
Најбољи Фестивал од регионалног значаја јесте - “Раванелиус - фестивал музичке изузетности” у Ћуприји, у организацији Установе културе „Ћуприја“ и Школе за музичке таленте, под покровитељством Општине Ћуприја и Министарства културе Републике Србије.
Преко 80 врхунских извођача, солиста, правих виртуоза, професионалаца, програми на неколико различитих локација, више од 2000 посетилаца свих садржаја, уз бесплатан улаз, чини ову манифестацију јединственом.
Музички критичар године је Зорица Којић, која објављује текстове у разним медијима, позната и као рок критичарка, некада селектор фестивала БЕЛЕФ, коауторка изложбе "Нови талас - Пакет аранжман" 2021. на Калемегдану, са својим супругом Драганом Амброзићем.
Награду за Медијску афирмацију уметничке музике понела је Јованка Беба Степановић уредница музичког програма РТВ-а, односно Радио-телевизије Војводине.
Институција године је Министарство културе Републике Србије, и награда је уручена саветници Драгани Митровић, док је најбољи Организатор године - Музичка продукција РТС, који имају мноштво састава, Биг Бенд, Симфонијски оркестар, Дечји хор, и успешни су и на пољу организовања великих концерата у земљи и иностранству.
На крају, Награду за изузетан допринос уметничкој музици добио је Јован Адамов, познати композитор, диригент, аранжер забавне музике, а иначе је дипломирани инжењер машинства.
Музичко образовање стекао је у Новом Саду, био је у каријери контрабасиста и повремено диригент Плесног оркестра Радио-Новог Сада, где је и музички продуцент. Као композитор забавних мелодија учествовао је од 1964. године на многим југословенским фестивалима, а поред шлагера, староградских песама и романси, писао је примењену - филмску и сценску музику.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала