Европска комисија у извештају о тзв. Косову изразила жаљење због честих напада на Србе повратнике
22:54 22.03.2023 (Освежено: 22:59 22.03.2023)
© AFP 2023 / JOHN THYS
Пратите нас
У Нацрту компромисних амандмана на нацрт извештаја ЕК о тзв. Косову за 2022. изражава се жаљење због препрека за повратак присилно расељених током сукоба и наглашава да су политичка воља и одрживо финансирање кључни за стварање услова за одржив повратак, укључујући побољшану безбедност и пун приступ социјалним и економским правима за повратнике.
У тексту у који је Танјуг имао увид изражава се жаљење због честих напада на косовске Србе повратнике, а влада тзв. Косова се позива да обезбеди да расељеним лицима буду обезбеђена имовинска права, приступ документима и држављанство, као и коришћење српског језика у јавној управи.
"Подстиче се Косово да појача напоре за помирење и тражи решења за спорове, укључујући усвајање свеобухватне националне стратегије за суочавање с прошлошћу, наглашавајући кључну улогу коју имају организације цивилног друштва у овој области. Позивају се власти на интензивирање напора и решења питања несталих лица и бављење овим темама и у оквиру дијалог Београда и Приштине", наводи се и тексту и изражава дубока забринутост недостатака у истрази, кривичном гоњењу и суђењу за ратне злочине на Косову.
Приштина се позива да у складу са међународним правом и без даљег одлагања спроведе све договорене споразуме, укључујући формирање Заједнице општина са српском већином.
Изражава се жаљење због чињенице да су иницијативе за укључивање српске заједнице у политичке, друштвене и економске структурена на КиМ веома ограничене и понавља се позив да се побољша унутрашњи дијалог са независним цивилним организацијама косовских Срба, посебно на северу, у циљу изградње поверења, олакшавања свакодневног живота косовских Срба и њихове успешне интеграције.
Такође, привремене институције у Приштини и косовски Срби се позивају да се обавежу на истински дијалог у циљу повећања међусобног поверења, превазилажења подела и унапреде контакте између људи.
Позивају се представници косовских Срба да се врате у косовске институције, "уместо да ескалирају тензије".
Влада тзв. Косова се позива да буде више посвећена заштити и унапређењу културног наслеђа и да донесе Закон о културном наслеђу и Закон о верским слободама с циљем да се поново успоставе односи са Српском православном црквом у циљу проналажења одрживих решења за "заштиту и очување локалне баштине".
У приложеним амандманима се позива влада тзв. Косова да делује са највећом осетљивошћу према поштовању владавине закона и у случајевима када је реч о експропријацији земљишта за пројекте од јавног интереса на северу КиМ.
Како се даље наводи изражава се и забринутост због појачаног злонамерног мешања иностраних фактора, пре свега Русије и Кине, који спроводе кампање дезинформисања.
"У том контексту се поздравља рад на нацрту закона о сајбер безбедности, укључујући планове за успостављање Државног органа за сајбер безбедност", стоји у амандманима поднетим на нацрт извештаја.
Позивају се привремене приштинске институције да повећају степен сарадње са ЕУ у циљу јачања демократске отпорности и свеобухватно се супротставе кампањама дезинформација и хибридним претњама, укључујући сајбер нападе и тако заштите критичну инфраструктуру и сигурност хране и енергије.
"Изражава се забринутост због броја малокалибарског и лаког наоружања у власништву грађана Косова јер ова алармантна ситуација фаворизује криминалне активности и негативно утиче на јавну безбедност. Позивају се власти на Косову да појачају напоре за решавање овог проблема и покрену делотворан програм одузимања или добровољне предаје овог оружја полицији", пише у документу.
Поред тога изражава се и незадовољство због дуготрајне некажњивости за убиства и нестанак на КиМ седам српских и шест косовских Албанаца, новинара у периоду од 1998. до 2005. године, а власти у Приштини се позивају да брзо реше и ове и друге случајеве напада, убистава и нестанака новинара, а починиоце изведу пред лице правде.
Поздравља се захтев привремених приштинских институција за чланство у ЕУ и објашњава да захтев тзв. Косова одражава наставак проевропска оријентације грађана КиМ и међустраначки консензус о ЕУ интеграцијама као и јасан геополитички стратешки избор.
Такође, поздравља се и дуго очекивани споразум о либерализацији визног режима за грађане КиМ који би требало да ступи на снагу најкасније до 1. јануара 2024. године, а Европска комисија се залаже да се избегну било каква нова одлагања у примени визне либерализације.
"Жалимо што је кратковида блокада у Савету Европе, вођена унутрашњим расправама или резервама неких држава чланица, омела кредибилитет политике проширења. То је повећало песимизам и негативне ставове становништва у вези са ЕУ и перспективом приступања ЕУ и смањило политички утицај ЕУ у подршци реформама. Похваљујемо достигнућа Косова у борби против корупције и организованог криминала и управљање миграционим притисцима", наводи се у амандманима.
Државе чланице, посебно Шпанија, Словачка, Кипар, Румунија и Грчка, које још нису признале тзв. Косово као суверену државу позивају се да то учине без даљег одлагања и тиме омогуће да равноправно напредује на свом европском путу као земља кандидат.
Земље које нису признале независност тзв. Косова подсећају се на став Европске комисије да је независност Републике Косово неповратна, док се истовремено поздравља чињеница да је Израел признао Косово 4. септембра 2020. године.
"Стално усклађивање Косова са спољном и безбедносном политиком ЕУ, а посебно оштра осуда руског рата против Украјине и спровођење рестриктивних мера ЕУ против Русије и Белорусије потврђује снажну посвећеност (тзв. Косова) европским интеграцијама и сведочи да је Косово поуздан и вредан партнер у трансатлантском савезу", наводи се у документу уз похвалу привременим приштинским институцијама због суспендовања визног режима за грађане Украјине и изражене спремности за пријем избеглица које беже од сукоба у Украјини и Авганистану.
У тексту се изражава пуна подршка захтеву тзв. Косова за чланство у Савету Европе и плану прикључења у програм Партнерство за мир НАТО и друге међународне организације као што је Интерпол.
Изражава се жаљење што је тзв. Косово тренутно једина "европска демократија која још није члан Савета Европе" и позива се међународна заједница да изврши притисак на Србију да се уздржи од покушаја да "свог суседа изолује из међународне сцене".
Упућује се апел Србији да престане да блокира чланство тзв. Косова у Савету Европе и другим међународним организацијама и оцењује да би "косовски Срби имали користи од чланства Косова у Савету Европе", јер би им то омогућило да Европском суду за људска права подносе жалбе против власти на КиМ због кршења људских права.
Амандманима се изражава дубока забринутост и због континуираног изостанка имплементације пресуде Уставног суда тзв. Косова из 2016. године у вези са манастиром Високи Дечани.
"Поново позивамо владу (тзв. Косова) да хитно примени пресуду, у складу са посвећеношћу принципима владавине права и поштовања независног судства. Жалимо због континуираних покушаја изградње међународног пута кроз специјалну заштићену зону манастира Високи Дечани, који намећу озбиљна питања о заштити и очувању културног наслеђа и животне средине. Позивамо локалне и државне власти да дефинитивно ставе тачку на план изградње те саобраћајнице", наводи се у амандманима.
Такође се апелује на Приштину да предвиди период за јавне консултације и омогуће грађанима да се супротставе пројектима пре него што донесе било каква коначна одлука о експропријацији.
