Муниција са осиромашеним уранијумом: Подсећање на Југославију, Босну и Ирак

Члан тима за испитивање радијације држи оклопну гранату калибра 30 милиметара са осиромашеним уранијумом, коју је НАТО користио током ваздушних напада на положаје Војске Републике Српске 1995. године. Граната пронађена у бившој војној фабрици у предграђу Вогошћа код Сарајева, 15. јануар 2001..

Португалски и италијански војници КФОР-а мере ниво радијације у близини тенка Војске Југославије, уништеног током НАТО бомбардовања, у граду Клина на западу Косова, 9. јануара 2001. Постоји забринутост да случајеви појаве леукемије међу мировњацима који су служили на Косову имају везе са осиромашеним уранијумом које су садржале бомбе НАТО-а.

Четворогодишња Ала Салем, која пати од тумора на оку, лежи на кревету док чека лекове 15. јануара 2001. године у дечјој болници у граду Басра на југу Ирака. Ирачке власти тврде да су савезничке снаге током бомбардовања у Заливском рату користиле око 300 тона бомби са осиромашеним уранијумом, што је одговорно за пораст оболевања од рака у тој области.

Припадник специјалних снага САД Серђио Карденас стоји изнад муниције са осиромашеним уранијумом калибра 25 милиметара 11. фебруара 2004 у његовој бази у Тикриту, 180 км северно од Багдада. Војници пописују муницију док се пакују за повратак у САД.

Припадници румунске војне полиције који су служили у Босни у оквиру мировних снага предвођених НАТО-ом, дају крв за тестирање у Војној болници у Букурешту, 11. јануара 2001. године. Румунски министар одбране наредио је тестирање свих припадника румунске војске који су учествовали у мисијама у бившој Југославији на подручјима на којима је коришћено оружје са осиромашеним уранијумом.

Говеда пасу у близини припадника Војске Југославије који мери радиоактивност у подручју које је гађано током НАТО бомбардовања Југославије, село Рељан код Прешева на југу Србије, 9. јануара 2001.Стручњаци из Београда су саопштили да ће осиромашени уранијум из бомби које су коришћене током НАТО агресије остати у земљишту милијардама година, филтрирајући се у земљу, воду и прелазећи у ланац исхране.

Осмогодишњег Ахмеда Радија теши његова мајка Телба Рамадан док чека недељни третман хемотерапије у дечјој болници у Басри, у Ираку 15. јануара 2001. Ради је међу све већим бројем оболелих од рака, а ирачка влада тврди да је узрок томе осиромашени уранијум који су током Заливског рата користиле савезничке снаге предвођене САД.

Противтенковски меци калибра 30 милиметара у бившој војној фабрици у сарајевском предграђу Хаџићи, 10. јануар 2001. Немачки стручњаци започели су мерења радијације у некадашњем војном комплексу у близини Сарајева који је био мета током ваздушних напада НАТО-а 1995. године на положаје Војске Републике Српске када је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом.

Припадник Војске Републике Српске мери нивое радијације на оружју и војној опреми у војној фабрици у Братунцу, 17. јануар 2001. године. Фабрика је била мета током ваздушних напада НАТО-а 1995. године. Војска наводи да су 22 радника умрла од непознатих узрока. Бившем раднику фабрике дијагностикован је рак.

Етнички Албанац пролази поред тенка Војске Југославије уништеног током НАТО бомбардовања у граду Клини на западу Косова, у петак, 5. јануара 2001.