- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Нова студија открива детаље о контроверзном посетиоцу Сунчевог система

CC BY-SA 4.0 / Wikipedia/ESO/M. Kornmesser/nagualdesign/Cropped photo / Оумуамуа, тело које лети кроз свемир, а неки научници тврде да је у питању ванземаљска сонда
Оумуамуа, тело које лети кроз свемир, а неки научници тврде да је у питању ванземаљска сонда - Sputnik Србија, 1920, 23.03.2023
Пратите нас
Контроверзни посетилац Сунчевог система Оумуамуа задаје главобоље научницима од 2017, а аутори најновије студије дају одговоре које могу објаснити многа својства свемирског камена, а искључити популарну теорију о ванземаљском животу.
Дугуљасти објекат је стигао близу нас 2017. године и одмах је постао једна од комета о којима се највише расправља у историји. Иако је било јасно да је то био први познати међузвездани астероид, његови остали детаљи су били мистерија, укључујући зашто није имао реп као већина комета или како је добио свој чудан дуг облик и малу величину.
Једна посебна мистерија збунила је научнике: зашто се убрзано удаљава од Сунца. Необично понашање је чак навело неке да спекулишу да је објекат могао бити ванземаљска летелица, послата да тихо испита наш соларни систем.
Чињеница да није имала реп и била је толико удаљена од Сунца указује да ће се борити да избаци довољно воде да би је померила како би могла да путује на начин на који путује. То је довело до низа могућих теорија, укључујући сугестије ванземаљског свемирског брода, а научници кажу да би га могао покретати мотор или светлосно једро.
Међутим, објашњење може бити запањујуће једноставно. Пут може бити само резултат водоника који излази из комете док услед Сунчевог загревања
Будући да је комета била тако мала, мали притисак гаса који је избијао из леда у објекту значио је да је њена путања промењена, указују научници, али не знају тачно колико је Оумуамуа била велика, јер је била премала и далеко да би је телескопи могли да је сниме, мада мисле да је то био дугачак објекат налик цигарети дуг око 115 метара и широк 19 метара.
Све комете посматране у нашем Сунчевом систему имају распон од једног километра до стотина километара – што значи да је наше разумевање о томе како се оне мање могу кретати ограничено.
„Оно што је прелепо у вези са Џенином идејом је то што би то требало да се деси међузвезданим кометама“, рекао је Дарил Селигман, колега Џенифер Бергнер, доцентке хемије на УЦ Берклију која је прва изложила теорију.
„Имали смо све ове глупе идеје, попут водоничних санти леда и других лудих ствари, и то је само најједноставније објашњење“, изјавио је он.
У покушају да испита да ли је објашњење тачно, професор Бергнер је прегледао истраживање да види како молекуларни водоник може да ступи у интеракцију са кометама. Пронашла је истраживања – нека од њих стара 50 година – која сугеришу да је могуће да се молекуларни водоник производи и зароби у леду комете, понекад дубоко у њој.
Модели показују тај процес, а сила произведена као водоник који је избачен из комете као гас када је загреје Сунце, била би довољна да је гурне и убрза на њеном путовању кроз свемир.
У годинама након тога, научници су пронашли шест других комета које такође немају видљиву кому или реп, али убрзавају на неочекиван начин. Такве комете би стога могле бити уобичајене, и иако се можда не могу све објаснити молекуларним водоником, оне сугеришу да се мала тела могу гурати око Сунчевог система.
Налази су објављени у новом раду, „Убрзање 1И/„Оумуамуа из радиолитички произведеног Х2 у Х2О леду“, објављеном у часопису „Нејчер“.
Планета Земља и астероид – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 23.03.2023
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Велики астероид приближава се Земљи: Три пута је већи од оног у Чељабинску
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала