- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Борци и пјесници у Црној Гори обиљежавају 24 године од почетка НАТО бомбардовања СРЈ, држава ћути

© Фото : Уступљено СпутњикуЦрна Гора, поглагање венаца поводом 24 године од НАТО агресије
Црна Гора, поглагање венаца поводом 24 године од НАТО агресије  - Sputnik Србија, 1920, 24.03.2023
Пратите нас
У Никшићу, Мојковцу, у Беранама, Андријевици и у Тивту обиљежавају се 24 четири године од напада НАТО алијансе на СРЈ. У Никшићу су положени вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје погинулим у ратовима ‘90-их година, то је урађено као и другим црногорским градовима, у организацији Удружења бораца ратова од 1990. године.
Владика Методије је јутрос у манастиру Михољска превалака обавио помен двојици погинулих војника током НАТО бомбардовања на полуострву Превлака.
Предсједник Удружења бораца ратова од 1990. Радан Николић саопштио је Спутњику да им и ове године поводом обележавања агресије НАТО на СРЈ није омогућено да положе вијенце у касарнама у Даниловграду и Маслинама у Подгорици.

„Из касарне у Даниловграду су дозволили да отац војника погинулог у тој касарни – младић Саша Стајић је био прва жртва НАТО бомбардовања у Црној Гори – и предсједник Општине Даниловград, могу ући у простор касарне и положити вијенац на мјесто погибије тог младића. Нама из Удружења то нијесу дозволили, као што нијесмо добили дозволу ни да положимо цвијећа у касарни Марко Миљанов у Маслинама у Подгорици”, каже Николић за Спутњик.

Предсједник Удружења бораца од 1990. године истиче да ниједан црногорски државник није 24 године присуствовао обољежавањху НАТО агресије на СРЈ.
„Није никада још ниједан државник није изашао на ова обиљежја, ни када смо 2005. године подигли споменик у Никшићу. Ни када смо у Никшићу дочекивали посмртне остатке војника из никшићко шавничке групе, ниједан државник није тада био. Актулени предсједник Црне Горе никада није подржао ниједну нашу манифестацију, са те стране смо само ћутање имали”, казао је Николић за Спутњик.
Најавио је да Удружење има намјеру да подигне спомен-обиљежја у свим општинама.

Пјесници обиљежили почетак НАТО агресије

Поводом 24 године од НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе и 19 година од погрома на Косову и Метохији, Трибина „Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе (УКЦГ), организовало је синоћ у Српској кући у Подгорици тематско вече под називом „Непобједиви дух рода мог“.
Подсећајући се трагичног 24. марта 1999. године и немилосрдног бомбардовања „Милосрдног анђела“, подсетивши се егзодуса нашег народа са Косова и Метохије, 17. марта 2004. године, опљачканих, спаљених и уништених православних светиња, сећајући се изолованог, масакрираног, прогнаног и бомбардованог народа, пјесници се ангажованим стихом одупиру сваком насиљу и злу, биљежећи и памтећи страдалне жртве.
Српска пјесникиња Милица Краљ је истакла да је вријеме да се још једном подсјетимо страдања српског народа и све жртве које су пале на Косову и Метохији од НАТО пакта, али и сјећање на све српске жртве у Хрватској, БиХ тих злокобних ‘90-тих година.
Био је то покушај сатирања и затирања једног народа од стране 19 земаља западне цивилизације.
„Примјер Косова и Метохије је данас примјер најусамљеније земље на свијету, примјер гета, логора и страшног стања које је данас присутно на тој српској земљи”, истакла је Милица Краљ.

Од НАТО бомби погинуло 10 људи у Црној Гори

Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце.
Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, погинуо је на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.
У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.
Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агресије. Страдало је шест невиних грађана.
Животе су изгубила дјеца: четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989).
У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Не затварати очи пред истином

Посланица ДФ у Скупштини Црне горе Јелена Божовић каже да је 24. март 1999. године дан који памтимо и не заборављамо.

„Прије 24 године на данашњи дан НАТО је бомбардовао суверену Савезну Републику Југославију супротно међународном праву. Рушена је земља, страдао је народ, гинула су дјеца. Погинуло је више од 2.500 цивила, међу којима је 79 страдале дјеце, око 1000 војника и полицајаца, уништавана је цивилна инфраструктура, здравствене установе, школе, мостови, споменици културе. Уништавана је тадашња СР Југославија уздуж и попријеко а из Нато алијансе ову акцију уништавања једне земље назвали су ,,колатералном штетом" и оправданом акцијом", рекла је Божовић за Спутњик.

Она подсјећа да након 24 године и даље на нашем тлу трпимо последице бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом.
„Њега и данас има у свим биљкама и животињама, пронађен је и у људима, све то тек данас утиче на здравље и квалитет живота. За очигледан злочин, за страдале жртве до данас нико није одговарао. Из Нато алијансе и данас негирају своју кривицу и одговорност за злочине које је овај савез починио. Пред истином и чињеницама не можемо затварати очи и понашати се као да се ништа није десило“, закључила је она.
Анкета
Треба ли Србија, као жртва агресије 1999. године, икада да уђе у НАТО?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала