https://sputnikportal.rs/20230325/vratice-se-srpski-orao-mocni-krstas-sirio-je-krila-samo-na-grbu-srbije-ali-je-moguc-preokret-1152883306.html
Вратиће се српски орао: Моћни крсташ ширио је крила само на грбу Србије, али је могућ преокрет
Вратиће се српски орао: Моћни крсташ ширио је крила само на грбу Србије, али је могућ преокрет
Sputnik Србија
Орао крсташ, национални симбол који краси грб Србије, умало није ишчезао са нашег неба 2016. Тада је летео само један гнездећи пар, Бора и Ержика. Захваљујући... 25.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-25T14:13+0100
2023-03-25T14:13+0100
2023-03-25T14:18+0100
друштво
србија – друштво
банат
птице
друштво за заштиту и проучавање птица
заштићена врста
грб србије
орао крсташ
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/06/1125536269_0:182:2933:1831_1920x0_80_0_0_acf691eefabe2e07b030168aa457abad.jpg
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије последњих шест година радило је на спасавању орла крсташа. У акцију су се укључили и бројни љубитељи птица.Један од њих је професионалац, орнитолог из Суботице Давид Грабовац, стручни сарадник на пројектима заштите птица у неколико пројеката, а главни фокус му је на великој дропљи, птици отворених станишта, која север Баната дели са орловима крсташима. Обучио је људе шта да раде, како би заштитили једини пар орлова.„Требало је изаћи што раније на земљане путеве станишта где су били Бора и Ержика, где су се гнездили. Са раздаљине од један километар посматрали смо телескопом како се понаша птица, шта ради и да ли је нешто узнемирава. То је најважније. Ако је нешто узнемири, те активности смо прекидали на време, да ли пољопривредне или људе који шетају по природи, какве год активности, првенствено људске, које могу узнемирити орлове“, прича нам Грабовац.Он објашњава да су орлови крсташи били приморани да се два пута селе, остали су без хране, мира, али и разумевања оних који су на време требали да о њима брину.„Најјачу популацију имали смо у Делиблатској пешчари седамдесетих и осамдесетих година. Иштван Хам, биолог и стручњак водио је истраживање тада. После је та популација због пропадања услова колабирала, преостали парови су се преселили на јужне обронке Фрушке горе. До пре неколико година ту је било три до четири пара, а 2011. године први пар појавио се на северу Баната“.Акција спасавања орлићаОрао крсташ остао је без хране, омиљена му је текуница, врста подземне веверице. И она је строго заштићена врста, нестаје, јер нестаје и њено станиште, ливаде. Краве су у шталама, ливаде зарасле или се претварају у њиве.И природа је била немилосрдна према последњем пару крсташа. Они за гнежђење годинама траже добро дрво, најчешће на осами, да би имали преглед терена и могли да заштите младунце. Гнездо је тешко и неколико десетина килограма. Када су стигли орлићи, десила се катастрофа, олуја је срушила стабло.„Младунци су већ били пред излетање када је стабло пало. Спасили смо их заједничком интервенцијом локалног ветеринара и Ловачког друштва. Колегинице Анита Сучић и Милица Мишковић биле су на терену, уз њихове велике напоре успели смо младе да вратимо на једну монтажну ловачку чеку. После смо видели да се женка вратила, да су наставили да их хране. Два млада орла су на крају успешно излетела“.У Мађарској 660 националних симбола СрбијеЗа разлику од Давида Грабовца који га је последњи пут срео пре три недеље, Урош Стоиљковић из Друштва за проучавање птица Србије никада није видео крсташа у природи, он нема времена за посматрање, покушава да нађе новац да би се пројекат заштите наставио.Покренута је кампања у којој сви могу да донирају за куповину уређаја за сателитско праћење орлова, специјалних вештачких гнезда и поновни, редовни излазак екипа које ће чувати птице на терен. Рачуна се да ће орлићи остати у Србији, али и на миграције са севера.„Колеге из Мађарске су претходних година урадиле добар посао, број орлова крсташа је упетостручен, по последњем попису из јануара, у Мађарској је било је око 660 крсташа. Њихова популација се полако прелива на нашу територију, летови су јако дуги, а ми треба да обезбедимо услове да неке од тих птица направе гнездо и остану овде код нас“, каже Стоиљковић.Све што се дешавало у протеклих шест година финансирано је новцем Европске уније за међународни пројекат. На заштити орлова крсташа заједнички су радиле невладине организације, Покрајински секретаријат за заштиту природе, колеге орнитолози и еколози из Мађарске, Чешке, Словачке и Аустрије.Орлови убијани и трованиМеђутим, у Србији нису проблем само станиште, храна и узнемиравање птица, орлови су и убијани и тровани.Крсташ се прилагодиоОрнитолога Грабовца питали смо постоји ли било каква шанса да се крсташ, симбол Србије, сачува тако што ће вештачки бити пресељен у друго станиште. Каже да за то не постоји никаква шанса, јер свака врста орла строго бира другачији тип станишта, белорепан воли близину воде, сури орао се гнезди на литицама, а крсташ воли степаска, отворена станишта, где је највећи извор исхране била текуница и хрчак.„Има одређених прилагођавања, еволуције која се може уочити, али обично код птица које су телесно веће, које дуже живе, могу живети и више од 25 година, то се веома споро и ретко дешава. И крсташ се прилагодио, прешао је на исхрану гачцима, то је црна врана која се може видети по градовима, зато што су нестале текунице, али мора да направи гнездо на стаблу са којег може добро да посматра, да буде на сигурном током гнежђења“.Национални симбол оставити потомцимаЖенка и мужјак ове птице раде заједно, да би направили оптималне услове да би могли да отхране младе, што траје три месеца. Често направе и више гнезда, па дуго процењују које је најсигурније, чак и годинама.„Треба обазриво делити информације о томе где су, али је много важније да људи који живе у тим пределима знају да је то једна вредност. Да препознају крсташа ако га виде, да ту птицу прихвате као своју и да буду поносни што деле станиште са јединственом врстом. Да се труде да и њихови потомци, наше потомство може уживати у таквој једној врсти као што је орао крсташ“.Орао крсташ је строго заштићена врста, то је одлука власти. Док не донесе нову одлуку, да учини све да заштити симбол са нашег националног обележја, сви који желе могу новчано да помогну или да се прикључе спасиоцима на терену.Спутњик је захвалан Друштву за заштиту и проучавање птица на уступљеном ексклузивном снимку орлова крсташа у природи, на тајној локацији на северу Баната.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија – друштво, банат, птице, друштво за заштиту и проучавање птица, заштићена врста, грб србије, орао крсташ
србија – друштво, банат, птице, друштво за заштиту и проучавање птица, заштићена врста, грб србије, орао крсташ
Вратиће се српски орао: Моћни крсташ ширио је крила само на грбу Србије, али је могућ преокрет
14:13 25.03.2023 (Освежено: 14:18 25.03.2023) Орао крсташ, национални симбол који краси грб Србије, умало није ишчезао са нашег неба 2016. Тада је летео само један гнездећи пар, Бора и Ержика. Захваљујући огромном напору стручњака и волонтера, данас имамо пет парова крсташа. То још не значи опстанак законом заштићене врсте. У спасавање ових величанствених птица могу да се укључе сви.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије последњих шест година радило је на
спасавању орла крсташа. У акцију су се укључили и бројни љубитељи птица.
Један од њих је професионалац, орнитолог из Суботице Давид Грабовац, стручни сарадник на пројектима заштите птица у неколико пројеката, а главни фокус му је на великој дропљи, птици отворених станишта, која север Баната дели са орловима крсташима. Обучио је људе шта да раде, како би заштитили једини пар орлова.
„Требало је изаћи што раније на земљане путеве станишта где су били Бора и Ержика, где су се гнездили. Са раздаљине од један километар посматрали смо телескопом како се понаша птица, шта ради и да ли је нешто узнемирава. То је најважније. Ако је нешто узнемири, те активности смо прекидали на време, да ли пољопривредне или људе који шетају по природи, какве год активности, првенствено људске, које могу узнемирити орлове“, прича нам Грабовац.
Он објашњава да су орлови крсташи били приморани да се два пута селе, остали су без хране, мира, али и разумевања оних који су на време требали да о њима брину.
„Најјачу популацију имали смо у Делиблатској пешчари седамдесетих и осамдесетих година. Иштван Хам, биолог и стручњак водио је истраживање тада. После је та популација због пропадања услова колабирала, преостали парови су се преселили на јужне обронке Фрушке горе. До пре неколико година ту је било три до четири пара, а 2011. године први пар појавио се на северу Баната“.
Орао крсташ остао је без хране, омиљена му је текуница, врста подземне веверице. И она је строго заштићена врста, нестаје, јер нестаје и њено станиште, ливаде. Краве су у шталама, ливаде зарасле или се претварају у њиве.
И природа је била немилосрдна према последњем пару крсташа. Они за гнежђење годинама траже добро дрво, најчешће на осами, да би имали преглед терена и могли да заштите младунце. Гнездо је тешко и неколико десетина килограма. Када су стигли орлићи, десила се катастрофа, олуја је срушила стабло.
„Младунци су већ били пред излетање када је стабло пало. Спасили смо их заједничком интервенцијом локалног ветеринара и Ловачког друштва. Колегинице Анита Сучић и Милица Мишковић биле су на терену, уз њихове велике напоре успели смо младе да вратимо на једну монтажну ловачку чеку. После смо видели да се женка вратила, да су наставили да их хране. Два млада орла су на крају успешно излетела“.
У Мађарској 660 националних симбола Србије
За разлику од Давида Грабовца који га је последњи пут срео пре три недеље, Урош Стоиљковић из Друштва за проучавање птица Србије никада није видео крсташа у природи, он нема времена за посматрање, покушава да нађе новац да би се пројекат заштите наставио.
Покренута је кампања у којој сви могу да донирају за куповину уређаја за сателитско праћење орлова, специјалних вештачких гнезда и поновни, редовни излазак екипа које ће чувати птице на терен. Рачуна се да ће орлићи остати у Србији, али и на миграције са севера.
„Колеге из Мађарске су претходних година урадиле добар посао, број орлова крсташа је упетостручен, по последњем попису из јануара, у Мађарској је било је око 660 крсташа. Њихова популација се полако прелива на нашу територију, летови су јако дуги, а ми треба да обезбедимо услове да неке од тих птица направе гнездо и остану овде код нас“, каже Стоиљковић.
Све што се дешавало у протеклих шест година финансирано је новцем Европске уније за међународни пројекат. На заштити орлова крсташа заједнички су радиле невладине организације, Покрајински секретаријат за заштиту природе, колеге орнитолози и еколози из Мађарске, Чешке, Словачке и Аустрије.
Међутим, у Србији нису проблем само станиште, храна и узнемиравање птица, орлови су и убијани и тровани.
„Често нису сам циљ тровања, али посредно птице страдају, јер се, између осталог, хране и лешинама шакала и лисица које људи трују, па тако и они буду убијени. Али људи понекад трују, убијају и саме птице грабљивице. Бројни случајеви тровања били су крајем 2020. Потврђен је један случај тровања орла крсташа оловом, али нико није одговарао, није био упуцан, вероватно је појео другу птицу која је појела олово“, каже Стоиљковић.
Орнитолога Грабовца питали смо постоји ли било каква шанса да се крсташ, симбол Србије, сачува тако што ће вештачки бити пресељен у друго станиште. Каже да за то не постоји никаква шанса, јер свака врста орла строго бира другачији тип станишта, белорепан воли близину воде, сури орао се гнезди на литицама, а крсташ воли степаска, отворена станишта, где је највећи извор исхране била текуница и хрчак.
„Има одређених прилагођавања, еволуције која се може уочити, али обично код птица које су телесно веће, које дуже живе, могу живети и више од 25 година, то се веома споро и ретко дешава. И крсташ се прилагодио, прешао је на исхрану гачцима, то је црна врана која се може видети по градовима, зато што су нестале текунице, али мора да направи гнездо на стаблу са којег може добро да посматра, да буде на сигурном током гнежђења“.
Национални симбол оставити потомцима
Женка и мужјак ове птице раде заједно, да би направили оптималне услове да би могли да отхране младе, што траје три месеца. Често направе и више гнезда, па дуго процењују које је најсигурније, чак и годинама.
„Треба обазриво делити информације о томе где су, али је много важније да људи који живе у тим пределима знају да је то једна вредност. Да препознају крсташа ако га виде, да ту птицу прихвате као своју и да буду поносни што деле станиште са јединственом врстом. Да се труде да и њихови потомци, наше потомство може уживати у таквој једној врсти као што је орао крсташ“.
Орао крсташ је строго заштићена врста, то је одлука власти. Док не донесе нову одлуку, да учини све да заштити симбол са нашег националног обележја, сви који желе
могу новчано да помогну или да се прикључе спасиоцима на терену.
Спутњик је захвалан Друштву за заштиту и проучавање птица на уступљеном
ексклузивном снимку орлова крсташа у природи, на тајној локацији на северу Баната.
