https://sputnikportal.rs/20230326/ples-kontinenata-kako-se-povrsina-zemlje-pomerala-i-menjala-u-proteklih-sto-miliona-godina-video-1153078005.html
Плес континената: Како се површина Земље померала и мењала у протеклих сто милиона година /видео/
Плес континената: Како се површина Земље померала и мењала у протеклих сто милиона година /видео/
Sputnik Србија
Ова анимација је најдетаљнији поглед на историју Земљине топографије досад. Приказује успон планина, настанак океана и пренос великих маса седимената широм... 26.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-26T21:13+0200
2023-03-26T21:13+0200
2023-03-26T21:13+0200
наука и технологија
наука и технологија
живот
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/04/1151895484_0:448:2049:1600_1920x0_80_0_0_20be6031e288e93b5827c78e5eb42343.jpg
Анимација приказује померање тектонских плоча, коре које се сударају једна с другом стварајући планинске ланце и раздвајајући и стварајући океане. Када плоче уроне у Земљин средњи слој, у зонама субдукције доводе до вулкана који обликују површину планете. Али постоје и друге силе које обликују површину: падавине еродирају површину, док брзина временских утицаја мења нивое угљен-диоксида у ваздуху, стварајући повратну петљу која повезује копно с атмосфером. Модел почиње пре 100 милиона година усред распада суперконтинента Пангеа. На почетку анимације већ се распознају континенти који ће постати Африка и Јужна Америка, с тим да се континенти северне хемисфере спајају неколико десетина милиона година касније. Плавом бојом приказан је ток воде, а црвеном бојом интензитет таложења нових седимената ерозијом. “Овај модел високе резолуције без преседана Земљине недавне прошлости омогући ће геонаучницима потпуније и динамичније разумевање Земљине површине”, додаје коаутор студије Лаурент Хјусон, геолог на Институту за науку о Земљи у Греноблеу. Спајање свих ових различитих притисака на еволуцију Земље, од помицања плоча преко протока воде до спорих промена, пружа нови начин постављања питања о свему, од регулације климе до начина кружења атмосфере које утиче на ерозију копна, преноси портал Дневно.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живот, друштво
наука и технологија, живот, друштво
Плес континената: Како се површина Земље померала и мењала у протеклих сто милиона година /видео/
Ова анимација је најдетаљнији поглед на историју Земљине топографије досад. Приказује успон планина, настанак океана и пренос великих маса седимената широм света путем ерозије.
Анимација приказује померање тектонских плоча, коре које се сударају једна с другом стварајући планинске ланце и раздвајајући и стварајући океане.
Када плоче уроне у Земљин средњи слој, у зонама субдукције доводе до вулкана који обликују површину планете.
Али постоје и друге силе које обликују површину: падавине еродирају површину, док брзина временских утицаја мења нивое угљен-диоксида у ваздуху, стварајући повратну петљу која повезује копно с атмосфером.
“Иако се плес континената детаљно проучава, још увек смо ограничени у нашем разумевању и представљању тога како је Земљина површина еволуирала. Оно што доносимо с овим новим моделом је начин да проценимо како се површина променила (глобално и током геолошких временских скала) обликована њеним интеракцијама с атмосфером, хидросфером и тектонском динамиком“, каже Тристан Сејлс, виши предавач геонауке на Универзитету у Сиднеју и главни аутор студије.
Модел почиње пре 100 милиона година усред распада суперконтинента Пангеа. На почетку анимације већ се распознају континенти који ће постати Африка и Јужна Америка, с тим да се континенти северне хемисфере спајају неколико десетина милиона година касније. Плавом бојом приказан је ток воде, а црвеном бојом интензитет таложења нових седимената ерозијом.
“Овај модел високе резолуције без преседана Земљине недавне прошлости омогући ће геонаучницима потпуније и динамичније разумевање Земљине површине”, додаје коаутор студије Лаурент Хјусон, геолог на Институту за науку о Земљи у Греноблеу.
Спајање свих ових различитих притисака на еволуцију Земље, од помицања плоча преко протока воде до спорих промена, пружа нови начин постављања питања о свему, од регулације климе до начина кружења атмосфере које утиче на ерозију копна,
преноси портал Дневно.
