Хајде да се боримо! Жена која је два пута прошла кроз пакао, а онда начинила чудо за српски град
© Фото : Спутњику уступила Маријана Рајић
Пратите нас
Нема породице у Србији која се не бори са карциномом, свима је тешко, а најтеже оболелима. Колико може да значи подршка заједнице показује пример из Врања. То је једини град у Србији у коме онколошки пацијенти не заказују преглед, једини град у земљи у коме се пацијенти са терапије враћају таксијем, бесплатно. За све је заслужна Весна Милетић.
Ова новинарка из Врања и сама је прошла пакао, два пута. Први канцер добила је 2011. године, на дебелом цреву, а 2019. године изборила се са раком дојке.
Болест јој је дала невероватну енергију, Весна Милетић сада помаже другима да се с њом суоче и да је победе. Онима који немају свест да могу да се разболе, помаже да о томе мисле на време.
За Спутњик каже да је реакција сваког ко добије дијагнозу „Ц“ стрес, шок, а онда следи отрежњење, избор који је само на њима, да ли ћеш пригрлити своју болест или ћеш одустати од борбе. Она је рекла, хајде да се боримо.
„Говорила сам после првог рака, ако ми се поново деси, нема шансе да се борим. Међутим, демантовала сам себе, 2019. сам оперисана, лечена за време короне, уз све проблеме који су пратили тај период. Лекари нам нису били недоступни, болнице затваране. То ми је можда био и најтежи период у животу, али сам успела да се из свега ишчупам и да станем на ноге. Рекла сам, то је крст који носим и схватила да је моја мисија да помажем људима“.
Провера крвне слике у просторијама Удружења - из ове собице кренула је промена свести о оболелима од рака и њиховој борби.
© Фото : Спутњику уступила Весна Милетић
Реактивирала је „Друштво онколошких пацијената Врање“ и направила чудо у свом граду. Први циљ је био да се људима објасни, рак не мора да значи и смрт.
„Кад добијете дијагнозу Ц, аутоматски помислите, готов сам, нема ми спаса. То апсолутно није тачно, види се на мом примеру, али и свих чланова Удружења. Желели смо да кажемо, да, имам рак, али ћу се борити и излечити. Ако се открије у раној фази, шанса за излечење и квалитетнији живот је велика. Стално, стално, али стално апелујемо на превентиву која главу чува“.
Није срамота бити болестан
Жене окупљене у Удружењу покренуле су целу заједницу, знале су шта треба, јер људи који се лече највише разумевања могу да добију од оних који су тај пакао већ прошли. То је такозвани „језик болести“, одлично се разумеју и без речи, виде, осећају, разумеју се погледима. Пред болеснима многи спуштају поглед, јер је срамота бити болестан.
„То је карактеристично, чини ми се, за целу Србију и нешто што јако смета онколошким пацијентима. Кад сам шетала улицом, видела сам сажаљиве погледе, па и радознале. Не знам шта ме је више болело. Болест је ту, са њом се треба борити, бити болестан није срамота. Тиме смо се руководили, акцијама смо полако почели да мењамо свест код људи“.
Прво су на друштвеним мрежама анимирале жене, пошто су слободније и храбрије, да се отворе и причају о својој болести и лечењу, уступиле су и фотографије без косе, то је отопило лед.
У Врању, захваљујући Весни Милетић и храбрим женама више није срамота бити болестан.
© Фото : Спутњику уступила Весна Милетић
Посебне амбуланте за болесне од рака
Следи друго чудо, онколошке амбуланте у примарној здравственој заштити. Већ после два састанка Удружење је успело да убеди надлежне колико је су потребне, јер је одлазак код лекара јако оптерећујући, посебно када је неко у активној фази лечења, мора по упут за специјалистички преглед, дознаке,.
„Пацијенти су три сата проведена у Дому здравља заменили са 15 или 20 минута. Наишли смо на разумевање менаџмента Здравственог центра, у Дому здравља Врање отворене су две онколошке амбуланте, тако да се пацијенти са дијагнозом Ц пријаве се и буду прегледани у року од пола сата, односно добију папире који су им потребни, упуте. Онколоши пацијент најмање пет пута месечно мора код лекара“, каже Милетићева и додаје да је за некога ко проведе пет сати на хемиотерапији то благослов.
Благослов је и за целу породицу коју болест оптерећује, а готово у свакој породици у Србији данас неко бије битку са карциномом.
Бесплатни прегледи у приватном Дому здравља
И друга врата су почела да се отварају, одлучила је да их отвори и једна приватна здравствена установа. Велику хуманост и професионализам показао је Дом здравља “Магнет МД Врање“. Наша саговорница признаје да није очекивала толико разумевање.
„Довољан је био један разговор и рекли су, наша врата су за вас отворена, можете да организујете прегледе кад год желите, нарочито када су онколошки пацијенти који су слабијег материјалног стања у питању. Прошле године смо организовали преко 70 превентивних или контролних прегледа. То је нешто што фасцинира, даје нам ветар у леђа. Има наде, има добрих људи“.
У овој приватној установи, бесплатно се обављају ултразвучни прегледи дојке, абдомена, мамографија и биохемијске анализе. Услови у државном Дому здравља нису добри, недостају апарати, дуже време не ради мамограф, пацијенти се упућују у Сурдулицу и друге центре, а у приватним клиникама преглед кошта.
Врање је једини град у Србији у коме пацијенти са хемиотерапије кући иду таксијем, бесплатно.
© Фото : Спутњику уступила Весна Милетић
Са терапије таксијем - бесплатно
Весна Милетић додаје да није једини задатак Удружења да укаже на значај дијагностике и ране превенције, већ да помогне и људима који су болесни, врло конкретно. Тако је Врање једини град у Србији у коме се онколошки пацијенти после хемиотерапије кући враћају таксијем – бесплатно.
„„Лукс сити такси“ је рекао, ми ћемо то урадити. Возили су у децембру, а онда су 31. 12. дошли су код нас и рекли, ми ћемо ово радити и целе 2023. године. То је заиста гест вредан дивљења. Покренули смо хуманост, јако нам је драго због тога“, каже наша саговорница и додаје да се недавно јавила и једна козметичарка, жели бесплатно да црта обрве женама које су без њих остале током терапије.
Фали психолошка подршка
Према њеним речима, Удружењу, односно пацијентима који болују од рака, у Врању недостаје само још једна, али изузетно важна ствар, немају посебну психолошку подршку. Покушавали су да је обезбеде, али није успело.
„То је нешто што нам је јако потребно. Можемо да причамо између себе, да преносимо искуства, али нисмо стручни да дамо адекватан савет. Било би неозбиљно и неодговорно да се ми тиме бавимо, али савет, топла реч, стисак руке, биће боље, "како можемо да помогнемо" или "организоваћу преглед да не би чекао", њима пуно значи“.
Удружење се нада да ће се можда јавити психолози и психотерапеути из других градова, помоћ би могли пружити телефоном, или онлајн.
Два лица, један живот
Био је ово назив изложбе коју је Удружење организовало 4. фебруара, на Светски дан борбе против рака у галерији Позоришта „Бора Станковић“. Показали су фотографије људи који су се суочили са карциномом, који су прошли хемиотерапију, без косе и с њом.
„Хтели смо да покажемо да је рак само један процес, који је пролазан, иако је најстрашнији, најстреснији моменат када жена остане без косе и без обрва. Било је јако емотивно, јако дирљиво. Снажну поруку смо послали јавности, да је рак излечив, да није срамота бити без косе, то је фаза која прође, тога се не треба стидети“.
"Два лица, један живот", изложба фотографија којом су такође показали да је карцином само фаза у животу.
© Фото : Спутњику уступила Весна Милетић
Весна Милетић се за ову прилику посебно офарбала у црвено. Што да не, никад раније није. Треба пробати све. Радовати се животу. Каже да је после првог рака постала авантуриста, схватила да нисмо вечни, да треба живети.
„Кад сам се разболела први пут имала сам уплаћен аранжман за Барселону, наравно, путовање је пропало. Али, шта мислите, кад сам завршила лечење, шта сам прво урадила... „.
После Шпаније низале су се земље, трудила се да сваки слободни тренутак угоди себи, да ради оно што воли и помаже другима.
„Нажалост, схватимо да је живот леп, тек кад нам се десе ружне ствари. Лепо је кад можете да одете на посао, већина се неће сложити, али јесте тако. То је много боље, него да лежите у кревету, да будете у болници на терапији. Треба волети живот, са свим недостацима, са свим манама, проблемима. Све је решиво када је човек здрав. То није фраза, јесте тако“.
Весна Милетић издала је две књиге „Сунце и клупа“, исповест о сусрету и пријатељству две жене које су победиле рак.
Књига је наставак прве “Живот са шифром Ц20“, која говори о њеној борби са канцером, проглашена је за својеврсни приручник за болесне, али и здраве људе који треба на време да се боре за живот.
