Тврђава која крије тајне о рађању древне Русије
© Sputnik / Алексей Даничев
Пратите нас
Ове године Стара Ладога, коју називају првом престоницом кнеза Рјурика, пуни 1270 година. Мање је познато да се поред овог насеља налазе рушевине једне од најстаријих камено-земљаних тврђава на територији савремене Русије. Археолози су, истражујући ову тврђаву, дошли до многих сазнања о заједници древних словенских племена.
Данас је Стара Ладога једно од села у Лењинградској области са око 2.000 становника. Простире се дуж реке Волхов, на потезу од пет километара, али на тој малој територији пронађено је 160 споменика културног наслеђа и на хиљаде драгоцених предмета из разних епоха.
Међу тим проналасцима су и драгоцености из Византије, Арапског калифата, средњовековних балтичких и скандинавских држава. Кроз Ладогу су пролазили важни трговачки путеви.
Многи истраживачи у Старој Ладоги траже изворе древне руске државности, јер, према Ипатјевској варијанти летописа „Повест минулих времена“, 862. године управо је ту започео своју владавину кнез Рјурик.
На свега два километра од главног насеља постоји други јединствени извор знања о легендарном периоду. У 8. веку тамо је била подигнута једна од најдревнијих тврђава, саздана од камених блокова. Њени градитељи су, како тврде археолози, били Словени који су дошли у Нижње Поволховје у 6. и 7. веку. Рушевине се налазе на некадашњем ушћу речице Љубше, једне од притока Волхова, у Ладошко језеро. Отуда је и добила назив Љубшанска тврђава.
Археолози су почели да је истражују у другој половини 20. века паралелно с Ладогом, а интересовање за тајне те тврђаве је само расло.
Изучавање историје тог краја је значајно не само за научнике, него и за Руску православну цркву, за све који се интересују за наслеђе древних времена.
„Постоје разна предања о Ладоги, а прецизна знања и датуми из њих не могу да се добију. Некада је овде било седам манастира и 15 цркава, али није познато када су они подгнути, пошто њихова историја сеже у дубоку прошлост. Само марљив рад археолога може да нам помогне да сазнамо значај прошлости овог краја за целу Русију“, прича настојник Староладошког никољског мушког манастира, игуман Филарет.
Љубшанска тврђава
Љубшанска тврђава с каменим конструкцијама и Ладошко насеље подигнути су практично истовремено, сматра научни сарадник Одељења за словено-финску археологију Института за истраживање материјалне културе Руске академије наука Павел Миљајев.
Према подацима руских археолога, тврђава на Љубши изграђена је или у првој половини, или средином 8. века, а Ладога је основана 753. године.
„Ако говоримо баш о тврђавама, Ладошка је подигнута тек на прелазу из 9. у 10. век. Љубшанска је најмање сто година старија. С тврђавом се граничило и насеље поред којег је била ораница. Површина насеобине је била око 1.800 квадратних метара“, наводи истраживач.
Тврђава је, највероватније, била одбрамбени објекат регионалног центра Ладоге током 8. и 9. века. Грађевину је штитио зид дужине 70 метара.
„Из тврђаве су пратили бродове и ситуацију на води. Заустављање веће офанзиве уз помоћ мале тврђаве било би тешко, али је ова тврђава, очигледно, имала превентивну функцију. Она је помагала војницима да купе време, како би на безбедно место одвели жене, децу и како би се припремили за одбрану“, наводи археолог.
Није коначно одгонетнуто због чега су при подизању ове тврђаве житељи користили камен, док су унутрашње конструкције од кречњачких плоча.
„Камен су почели да користе свуда где је било лако доћи до њега, а у околини Ладоге било га је у изобиљу. У том региону је била и веома богата међукултурна размена, а народи Северне Европе, јужни и западни Словени, умели су да граде сличне тврђаве“, наводи научник.
Од раног гвозденог доба до Рјурикове државе
Љубшанско становништво отворило је културни део историје северозападне територије савремене Русије, уверен је Миљајев. И реч је о најмање хиљаду година практично непрекидног живота становништва на том месту, који почиње од седмог века пре наше ере.
„Раном гвозденом добу припадају коштани врхови стрела пронађени у насеобини, оруђе од кремена, камене 'пегле', керамика и други предмети. Тешко је говорити о етничкој припадности тадашњег становништва, али се претпоставља да су то могла бити угрофинска племена“, додаје Миљајев.
Из првих векова наше ере, из римског периода, потичу прибадаче, игле у облику самострела, па чак и бритва, у виду кратког оштрог ножа са сечивом у облику полумесеца.
„А у 6. и 7. веку овде се, очигледно, појављује словенско становништво. Једна од насеобина из тог времена, на основу ископавања, могла је да има лаке зидове од мотки или плетеног грања, вероватно премазане глином. Чврстину конструкција су обезбеђивали кочеви забодени у земљу. У центру је била пећ направљена од камених блокова“, објашњава археолог.
Према мишљењу Миљајева, обичаји и предмети свакодневног живота словенског становништва Нижњег Поволховја из периода од 7. до 9. века имају много заједничких црта с културом Смоленских дугачких насипа. Управо на подручју Ладоге на тој основи се рађало древноруско заједништво, активно су се развијали занати, а становништво је бивало све бројније.
Пад тврђаве. „Брат на брата“ или примиривање Словена?
Љубшанска тврђава је разорена у другој половини 9. века. Разлози и околности њеног пада нису познати. Једини траг истраживача су на десетине врхова стрела који су пронађени у њеној близини. Они потичу из истог периода. Могуће је да стреле сведоче о сукобу у којем је тврђава пала. Ипак, није могуће разјаснити коме су припадале те стреле, наводи Миљајев.
„Као што је написано у летопису, обраћање Варјазима било је последица међусобних размирица: 'Устао је брат на брата'. То је могао бити сукоб Ладоге и Љубшанског насеља или њихових суседа. Постоји теорија, коју је предложио велики истраживач Старе Ладоге Евгеније Рјабинин, да је пад тврђаве могао бити повезан с доласком Рјурика“, наводи научник.
Према његовим речима, до доласка Скандинаваца у Нижње Поволховје тамо су, очигледно, постојале локалне вође, „аристократија“ и привилеговани војници. Локално стаовништво је, наравно, имало сопствено друштвено уређење. Ако је пред Рјуриком био задатак да прекине раздор међу племенима, онда су његовим дејствима, вероватно, могли да се супротстваљају Словени.
Због тога се, како објашњава научник, може претпоставити да је тврђава пала на тај начин, а да су стреле одапете или у међусобним размирицама, или у одбрани од Нормана. Данас, међутим, нема довољно аргумената који би потврдили било коју од те две верзије.
