Снег паде на бехар и заштити воће: Занимљив природни феномен одвија се управо широм Србије
19:11 04.04.2023 (Освежено: 10:57 06.04.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Снег и температура у минусу неће уопште утицати на повртарске и ратарске културе, а какве ће последице имати по воће које је цветало знаће се за седам до десет дана. Стручњаци кажу да је добро је што је температура у минусу била пропраћена снегом који је заштитио воће које је сада у фази цветања.
Директор Института за воћарство у Чачку, Дарко Јевремовић за Спутњик каже да су кајсија, шљива, бресква у пуном цветању, а висина снежног покривача у чачанском крају од пет до 15 сантиметара. Температура је, како каже, у сеоском подручју била измећу минус један и минус два степена Целзијуса.
Снег заштитио цвет воћа
„Добра је страна што је било снега тако да су цветови прекривени и снег ће их заштити од ниских температура. Лоше је то што је снег влажан тако да има лома грана и гранчица. Код воћњака који су прилично добро орезани зимском резидбом ту су мањи проблеми“, истиче наш саговорник.
У сваком случају, ово је, како истиче, боља ситуација него да смо само имали температуру у минусу.
„Снег је засада позитивно утицао. Надамо се да ће ово за пар дана проћи. Са отопљавањем снега знаћемо праву ситуацију када се уђе у воћњаке и када се прегледају цветови и каква су оштећења код њих. Тек за седам до десет дана ћемо знати прецизније у којој мери је ово утицало на воће“, напомиње Јевремовић.
За малине нема зиме
Кода су у питању јабуке и крушке, цветање код њих је, како каже, развученије, те воћне врсте цветају знатно дуже, па код њих и када буде неких нижих температура увек један део није био у фази цветања и ту онда нема проблема.
Расцветало воће под снежним покривачем је заштићено од измрзавања
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Што се тиче јагодичастих врста воћа, малина је конкретно у фази листања, тако да ту нема никаквих проблема са овим ниским температурама, нити са снегом“, додаје он, али и напомиње да би ако потраје хладније време, што се најављује, то значило отежан лет пчела. То опет значи да би изостало добро опрашивање, што може негативно да се одрази на принос, напомиње наш саговорник.
За разлику од воћара, повртари и ратари, по оцени наших саговорника, немају уопште разлога за бригу.
Повртари мирни
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на катедри за повртарство, др Жарко Илин каже да снег није проблематичан за већину повртарских врста.
„И ове температуре у минусу до један степен нису проблематичне ни за једну од посејаних повртарских врста, или чак пониклих, јер већина њих издржава чак минус осам. Луковичаство поврће подноси и минус 27 степени Целзијусових, тако да ово уопште није проблематично“, подвлачи он.
Могло би, како додаје, да буде проблематично за производњу расада у објектима који би захтевали додатно загревање ако температура и даље буде између плус и минус један степен. То би додатно поскупело производњу раних повртарских врста, а то, напомиње Илин, важи и за узгајање топлољубивих повртарских врста у заштићеном простору, какви су паприка, парадајз, краставац.
Њих на отвореном још нема и они ће се износити и расађивати тек крајем априла и током маја, тако да се тренутна временска ситуација на њих уопште не односи.
Стручњак за повртарство подсећа да зна снега да буде и до 20. априла и да ова ситуација није изненађујућа, мада се ретко дешава, у две-три године у референтном периоду од 30 година.
Снег који је пао пред пролећну сетву обезбедиће довољно влаге дубљим слојевима земљишта па не би требало очекивати прошлогодишњи сценарио
© Tanjug / Јарослав Пап
Ратарима снег добро да дође
Директорка Удружења „Жита Србије“ Сунчица Савовић за Спутњик каже да ова временска ситуција ратарима не само да не би требало да направи проблем, већ има и своју добру страну.
„Овај снег ће свакако да обезбеди значајне количине воде земљишту, што је јако важно јер је баш лепо пао пред пролећну сетву и влага у дубљим слојевима земљишта ће значити кукурузу, соји и сунцокрету током маја и јуна. Посебно ако будемо имали високе температуре као претходне две године“, објашњава наша саговорница.
Она истиче да би пшеници, јечму, репици, који су већ на њивама, температура у минусу штетила да је тло голо.
„Имајући у виду да у већем делу произвођачких региона температура неће да се спушта испод минус један, минус два, осим у планинским деловима где се иначе слабо гаји пшеница, заиста не очекујемо проблеме“, истиче директорка Удружења „Жита Србије“.
Ако их буде у планинским пределима где се минимално гаје озиме културе, то не би требало да се значајније одрази на свеукупан род, закључила је Савовићева.
