Било једном на Бријунима: Шта се крије иза маски Тита, Јованке, Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор
© Tanjug / Зоран ЖестићМилан Марић и Бранислав Трифуновћ
© Tanjug / Зоран Жестић
Пратите нас
Сви ми имамо у глави оне дивне слике Тита, како пуши томпус, смеје се, седи са глумцима, држи говоре, лови, шета, а када загребете испод маски видите да ту постоје ствари које не можете да спојите са представом о њему, каже глумац Бранислав Трифуновић који у представи „Било једном на Бријунима“ тумачи Јосипа Броза.
Представа „Било једном на Бријунима“ Кокана Младеновића, у којој играју Бранислав Трифуновић, Милан Марић као Ричард Бартон, Тихана Лазовић Трифуновић (Елизабет Тејлор) и Сања Марковић (Јованка Броз), имаће београдску премијеру 7. априла у Битеф театру.
Чувена бела фотографија
Полазна основа за овај комад који је изазвао велико интересовање публике, била је чувена „бела фотографија“ настала приликом доласка славног холивудског пара Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор на Бријуне где су их примили Тито и Јованка.
© Фото : Уступљено Спутњику/Дејан ЈевремовићПредстава „Било једном на Бријунима” Кокана Младеновића
Представа „Било једном на Бријунима” Кокана Младеновића
© Фото : Уступљено Спутњику/Дејан Јевремовић
„Прошле године је било тачно 10 година од моје прве професионалне представе коју сам радио са Коканом и Банетом у Крушевцу па смо Бане и ја причали да би било супер да урадимо неку представу заједно и да је Кокан режира посебно што њих двојица сарађују 25 година. Позвали смо Кокана, он је дошао на пробу, донео фотографију и рекао – Ово је наша представа. Били смо збуњени, али кренули смо да радимо“, каже Милан Марић.
Он додаје да нису имали много историјских података о тродневном боравку холивудског пара на Бријунима, али довољно да им послуже као полазиште за њихову причу.
„Ми не играмо Тита, Јованку, Бартона и Лиз у реалистичном позоришном кључу где имамо ситуацију која се грана из сцене у сцену са психолошким током. Те ликове смо узели као симболе. Те 1971. имате идеју социјализма са људским ликом у Европи и капитализам у пуном замаху када свој врхунац достиже идеја америчког сна. И одједном на Бријунима имате спој неспојивог“, појашњава Марић.
Шта се крије иза маски
Трифуновић се надовезује да управо недостатак података о том сусрету им је омогућио да то надоместе својом маштом:
„Тај сусрет није тема наше представе већ само повод да се бавимо идентитетом, питањима колико сви ми глумимо у свакодневном животу, ко смо нас четворо у тој представи и које су наше дилеме. Постоји ту много наших личних, интимних исповести, па у неким тренуцима, док гледате представу, нисте сигурни да ли говоре Бартон, Лиз Тејлор, Тито, Јованка или Сања Марковић, Тихана Лазовић, Милан Марић и Бане Трифуновић. То је мени глумачки јако занимљиво“.
© Tanjug / Зоран ЖестићЕкипа представе "Било једном на Бријунима"
Екипа представе "Било једном на Бријунима"
© Tanjug / Зоран Жестић
Каже да је, припремајући своју улогу, много сазнао о Титу:
„Ми имамо неку слику о том човеку, али шта је иза ње не знамо. Када погледате његову биографију, не можете да верујете да се то десило једном бићу у једном животу. Већ у основној школи је мењао датуме рођења, имао је 15 датума рођења, десетак псеудонима и разних имена од Првог светског рата и илегале, па Други светски рат, чувено 'не' Стаљину па до Маспока 1971. У представи се не бавимо тиме какав је он био, већ шта је све радио да би био то што јесте - вероватно један од најзначајнијих људи 20. века шта год ко мислио о њему“.
Трифуновић примећује да већина људи има неки став о ликовима њихове представе, али да је он изграђен на основу маски:
„Људи мисле да нас знају када нас виде на телевизији, али нико не зна шта је иза. Управо то што не знају покушали смо да ставимо у контекст сусрета тих четворо људи. Сви они су играли неке улоге. Бартон је чак након снимања филма 'Сутјеска' рекао да му је било тешко да игра човека који је већи глумац од њега, мислећи на Тита. Када загребете испод маски видите да ту постоје ствари које су људске и човечне и које не можете да спојите са сликом коју имате о њима. Ми сви имамо у глави оне дивне слике Тита, а шта се крило иза тога не можемо сазнати“.
Представа за све генерације
Премијера представе је била 17. фебруара у Свилајнцу, а Трифуновић истиче да су реакције публике биле фантастичне:
„Имали смо 20-30 аплауза на отвореној сцени и овације на крају. Све генерације су гледале. Младе, који не знају много о Титу, Јованки, Бартону и Лиз, привукла је управо та наша прича, а онима који памте та времена, представа је занимљива, узбудљива и потресна. Имали смо много уплаканих људи на крају. Када ставите питања која свако од нас осећа као своја у људе које сте гледали као иконе тог времена, ставите их у оквир људског бића са проблемима, то мора да утиче на публику“.