https://sputnikportal.rs/20230406/dan-kada-je-beograd-do-temelja-razoren-1153688489.html
Дан када је Београд до темеља разорен
Дан када је Београд до темеља разорен
Sputnik Србија
На данашњи дан пре 82 године Трећи рајх је напао Краљевину Југославију. У ваздушним ударима нацистичке Немачке на Београд, град је разорен и погинуло је више... 06.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-06T07:29+0200
2023-04-06T07:29+0200
2023-04-06T07:29+0200
србија
србија
србија – политика
београд
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110463/30/1104633003_0:167:3000:1855_1920x0_80_0_0_1594491146fefc08fa656b1490c5030b.jpg
Наредбу за ваздушни напад на Београд издао је тадашњи немачки канцелар и вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, а повод је био Мартовски пуч којим је, због приступања Тројном пакту, са чела Краљевине Југославије свргнуто трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем.Напад Трећег рајха на Београд почео је 6. априла 1941. године око 06.45 снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома из Аустрије, Мађарске и Румуније, преноси РТС.После првог раног јутарњег удара уследила су још три таласа бомбардовања, настављеног током ноћи, а онда и 7. априла.Пилоти 6. ловачког пука Југословенског ваздухопловства успели су да оборе 13 фашистичких авиона, али је ваздушна одбрана Београда била немоћна пред многоструко јачим непријатељем.Колико је тачно људи страдало не зна се. Број погинулих се разликује по наводима и документима. Претпоставља се да је у првом налету бомбардера погинуло око 2.500 Београђана.Више стотина страдало је у склоништима у порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку.Бомбе су разарале државна, цивилна и војна надлештва, индустријске и инфраструктурне објекете, установе националне културе, стамбене четври, болнице и подземна склоништа...Уништено је 800 зграда, теже оштећено око 2.000 објеката. Намерно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.Пилоти Краљевског ваздухопловства извели су контраудар на циљеве у Аустрији, Мађарској, Албанији...Краткотрајни Априлски рат, који је почео тог 6. априла бомбардовањем Београда, завршен је 17. априла 1941. године окупацијом и поделом Југославије између Сила Осовине.
србија
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, београд
србија, србија – политика, београд
Дан када је Београд до темеља разорен
На данашњи дан пре 82 године Трећи рајх је напао Краљевину Југославију. У ваздушним ударима нацистичке Немачке на Београд, град је разорен и погинуло је више хиљада људи. Живот за одбрану града дало је 11 пилота, који су се заједно са осталим југословенским ваздухопловцима храбро супротставили ројевима немачких авиона.
Наредбу за ваздушни напад на Београд издао је тадашњи немачки канцелар и вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, а повод је био Мартовски пуч којим је, због приступања Тројном пакту, са чела Краљевине Југославије свргнуто трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем.
Напад Трећег рајха на Београд почео је 6. априла 1941. године око 06.45 снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.
Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома из Аустрије, Мађарске и Румуније, преноси РТС.
После првог раног јутарњег удара уследила су још три таласа бомбардовања, настављеног током ноћи, а онда и 7. априла.
Пилоти 6. ловачког пука Југословенског ваздухопловства успели су да оборе 13 фашистичких авиона, али је ваздушна одбрана Београда била немоћна пред многоструко јачим непријатељем.
Колико је тачно људи страдало не зна се. Број погинулих се разликује по наводима и документима. Претпоставља се да је у првом налету бомбардера погинуло око 2.500 Београђана.
Више стотина страдало је у склоништима у порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку.
Бомбе су разарале државна, цивилна и војна надлештва, индустријске и инфраструктурне објекете, установе националне културе, стамбене четври, болнице и подземна склоништа...
Уништено је 800 зграда, теже оштећено око 2.000 објеката. Намерно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.
Пилоти Краљевског ваздухопловства извели су контраудар на циљеве у Аустрији, Мађарској, Албанији...
Краткотрајни Априлски рат, који је почео тог 6. априла бомбардовањем Београда, завршен је 17. априла 1941. године окупацијом и поделом Југославије између Сила Осовине.
