Дан када су гореле књиге у Београду – покушај брисања једног народа
15:30 06.04.2023 (Освежено: 16:32 06.04.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Страдање Народне библиотеке Србије приликом бомбардовања у Другом светском рату обележено је 6. априла церемонијом на Косанчићевом венцу. Управник Народне библиотеке Владимир Пиштало најавио је обнову Библиотеке у виду Меморијалног центра, а министарка културе Маја Гојковић положила је цвеће и симболично оставила књигу на месту разарања.
Министарка Гојковић је истакла како за српски народ 6. април не представља само дан којим је немилосрдним бомбардовањем престонице и страдањем недужних цивила отпочео Други светски рат, већ и дан када је као резултат подмуклог чина уништена културна грађа једног народа која је обухватала раздобље од готово хиљаду година.
Већ дуже од осам деценија, питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори. Као резултат тог подмуклог чина, у пламену храма културе данима је горело више од сто рукописних књига на пергаменту, личне библиотеке бројних великана српске културе, дела старе српске књижевности, вредне збирке докумената и писама значајних за политичку, културну и књижевну историју, рекла је Гојковић.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изградња Меморијалног центра
Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало описао је паљење библиотеке као можда и највећи појединачни злочин над културном баштином у Другом светском рату. Он је најавио изградњу Меморијалног центра на месту некадашње зграде библиотеке.
За нас ово није рупа. Овде одржавамо читања и доделе награда. За нас је ово и даље библиотека. Али у објективној стварности, на месту где се до 6. априла 1941. налазила прва зграда Народне библиотеке сада зјапи рупа. То место је осамдесет година отворена рана на телу Београда и Србије. Време је да ову рану зацелимо. Време је да обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу као Меморијални центар. Пред њом ће горети вечити пламен, рекао је Пиштало.
Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен
© Sputnik / Дејан Симић
„Страшни суд“
Нацистичка Немачка је без претходне објаве рата у зору 6. априла 1941. године извела операцију „Страшни суд“ приликом које је сручила тоне бомби на Београд. Народна библиотека, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, сравњена је са земљом. Након прва два надлетања и бацања обичних бомби, треће бомбардовање изведено је запаљивим бомбама, због којих је најважнији српски културно-историјски објекат горео читава два дана.
Некадашња Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу
© Фото : Архива Дејана Ристића
Пламен је однео личне заоставштине и библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и других. Књижни фонд од пола милиона свезака, рукописи и повеље које су датирале од 12. до 17. века, картографска збирка, сви инвентари и каталози нестали су у пламену. Књиге на страним језицима које су покривале период од осамсто година као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије, отишле су у неповрат.
