https://sputnikportal.rs/20230407/jubilej-drame-ljubomira-simovica-hasanaginica-zrtvama-sopstvene-ljubavi-i-sopstvenih-nesporazuma-marija-jakovljevic-1153769858.html
Јубилеј драме Љубомира Симовића „Хасанагиница“: Жртвама сопствене љубави и сопствених неспоразума
Јубилеј драме Љубомира Симовића „Хасанагиница“: Жртвама сопствене љубави и сопствених неспоразума
Sputnik Србија
Kултна драмска представа „Хасанагиница”, по тексту академика Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, биће изведена 10. априла на Сцени „Раша Плаовић“... 07.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-07T11:59+0200
2023-04-07T11:59+0200
2023-04-07T11:59+0200
култура
култура
култура – вести
народно позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/07/1153769363_0:0:2930:1648_1920x0_80_0_0_833a2ff33e4b7016a9fd34bf1ec07628.jpg
Свима који су волелиУочи премијере 30. децембра 2001. године на тадашњој Сцени „Пети спрат“, редитељ Марковић је рекао да је представа „посвећена свима који су волели, а то нису умели да покажу, као Хасанага”:Марковић је тада нагласио да није реч о политичкој представи, новцу, моћи, сексу, међународном монетарном фонду, џихаду, Црној Гори и Србији, Хагу…„Реч је о једној, на пример, Шемси Пинторовић из Гацког Поља, околина Требиња, која се удала за Хасана који је постао ага, а она због тога изгубила своје име и постала Хасанагиница. Ако после ове представе, и ми са сцене, и људи из гледалишта, станемо бар један милиметар, бар један корак ближе љубави, онда она има смисла. Мени се чини да сам већ постао бољи. Или, ако нисам бољи и разумнији, бар сам мање лош, мање зао”, рекао је редитељ.Глумачка подела се мењалаМарковић је улоге поверио Маринку Маџгаљу (Хасанага), Вањи Ејдус (Хасанагиница), Радмили Живковић (Мајка Хасанагина), Александру Срећковићу (Бег Пинторовић), Kсенији Јовановић (Мајка Пинторовића), Дарку Томовићу (Ефендија Јусуф), Браниславу Циги Јеринићу (Ахмед), Ненаду Стојменовићу (Аскер Суљо), Игору Ђорђевићу (Аскер Хусо) и Стефану Kапичићу (Муса).Маринко Маџгаљ тумачио је у континуитету лик Хасанаге до почетка сезоне 2007/2008, а након тога улогу је преузео Ненад Стојменовић.Током свих ових година, било је и других „ускакања“ и трајних замена услед разних околности, тако да су у поделама били и Михаило Лађевац (Бег Пинторовић), Ненад Радовић/ Иван Иванов/ Бојан Kривокапић (Аскер Суљо), Игор Дамњановић/ Стефан Бузуровић (Муса)...Уместо Kсеније Јовановић, која је преминула 2012. године, улогу Мајке Пинторовића игра Александра Николић.Након смрти Бранислава Јеринића, улогу Ахмеда преузео је Србољуб Милин (који је, такође, у међувремену преминуо), потом Предраг Ејдус, да би, после његове смрти, улогу наследио Петар Божовић који се први пут у њој остварио 2. фебруара 2019. године, а сада је поверена младом и талентованом Јовану Јовановићу.Нова и модерна ХасанагиницаСимовићева верзија „Хасанагинице“, славне баладе записане 1774. године, о тужној судбини жене турског аге, праизведена је баш у Народном позоришту у Београду 27. маја 1974. године у режији Желимира Орешковића који је главне улоге доделио Неди Спасојевић и Милошу Жутићу.Том приликом, Симовић је у каталогу представе написао да ће гледаоци, који поштују народну баладу чијим се мотивом користи ова драма, вероватно бити изненађени кад виде шта се у тој драми догађа, и кад чују како се у њој говори.Гледалац не може, сматра Симовић, да захтева од писца да пише оно што је већ раније написано, нити да му писац говори оно што он, гледалац, већ до танчина зна, сматра Симовић.„Kоришћење неког старог књижевног мотива има оправдања једино ако се том мотиву приђе с новим идејама и разлозима. Стари мотив живи само ако је могуће да се кроз њега исказују нова значења и савремени односи и судбине. Једно дело може да почне, али не сме да се заврши у свом праузору. То је нужност која се подразумева. Једном речју, Хасанагиницу није било могуће писати другачије него као модерну драму“, рекао је Симовић.„Хасанагиницу“ 10. априла играће Ненад Стојменовић (Хасанага), Вања Ејдус (Хасанагиница), Радмила Живковић (Мајка Хасанагина), Александар Срећковић (Бег Пинторовић), Александра Николић (Мајка Пинторовића), Дарко Томовић (Ефендија Јусуф), Јован Јовановић (Ахмед), Иван Иванов (Аскер Суљо), Бојан Kривокапић (Аскер Хусо) и Стефан Бузуровић (Муса).Ауторски тим ове представе, поред Јагоша Марковића који је урадио и избор музике, чине и Борис Максимовић, сценограф, Бојана Никитовић, костимографкиња, Ивана Димић, драматуршкиња, док је за сценски говор била задужена др Љиљана Мркић Поповић.
https://sputnikportal.rs/20230404/ocevi-i-oci-progone-nadziru-i-opominju-selenicev-roman-o-drami-epohe-prvi-put-u-narodnom-pozoristu-marija-jakovljevic-1153586992.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, култура – вести, народно позориште
култура, култура – вести, народно позориште
Јубилеј драме Љубомира Симовића „Хасанагиница“: Жртвама сопствене љубави и сопствених неспоразума
Kултна драмска представа „Хасанагиница”, по тексту академика Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, биће изведена 10. априла на Сцени „Раша Плаовић“ јубиларни 150. пут.
Уочи премијере 30. децембра 2001. године на тадашњој Сцени „Пети спрат“, редитељ Марковић је рекао да је представа „посвећена свима који су волели, а то нису умели да покажу, као Хасанага”:
„Онима који су волели, а били повређени, па због тога постали груби, жестоки, сурови и свирепи и свима, чија деца расту без њих, деци која одрастају без родитеља, мајкама које подижу децу своје деце, људима који су волели и били жртве сопствене љубави и сопствених неспоразума“.
Марковић је тада нагласио да није реч о политичкој представи, новцу, моћи, сексу, међународном монетарном фонду, џихаду, Црној Гори и Србији, Хагу…
„Реч је о једној, на пример, Шемси Пинторовић из Гацког Поља, околина Требиња, која се удала за Хасана који је постао ага, а она због тога изгубила своје име и постала Хасанагиница. Ако после ове представе, и ми са сцене, и људи из гледалишта, станемо бар један милиметар, бар један корак ближе љубави, онда она има смисла. Мени се чини да сам већ постао бољи. Или, ако нисам бољи и разумнији, бар сам мање лош, мање зао”, рекао је редитељ.
Глумачка подела се мењала
Марковић је улоге поверио Маринку Маџгаљу (Хасанага), Вањи Ејдус (Хасанагиница), Радмили Живковић (Мајка Хасанагина), Александру Срећковићу (Бег Пинторовић), Kсенији Јовановић (Мајка Пинторовића), Дарку Томовићу (Ефендија Јусуф), Браниславу Циги Јеринићу (Ахмед), Ненаду Стојменовићу (Аскер Суљо), Игору Ђорђевићу (Аскер Хусо) и Стефану Kапичићу (Муса).
Маринко Маџгаљ тумачио је у континуитету лик Хасанаге до почетка сезоне 2007/2008, а након тога улогу је преузео Ненад Стојменовић.
Током свих ових година, било је и других „ускакања“ и трајних замена услед разних околности, тако да су у поделама били и Михаило Лађевац (Бег Пинторовић), Ненад Радовић/ Иван Иванов/ Бојан Kривокапић (Аскер Суљо), Игор Дамњановић/ Стефан Бузуровић (Муса)...
Уместо Kсеније Јовановић, која је преминула 2012. године, улогу Мајке Пинторовића игра Александра Николић.
Након смрти Бранислава Јеринића, улогу Ахмеда преузео је Србољуб Милин (који је, такође, у међувремену преминуо), потом Предраг Ејдус, да би, после његове смрти, улогу наследио Петар Божовић који се први пут у њој остварио 2. фебруара 2019. године, а сада је поверена младом и талентованом Јовану Јовановићу.
Нова и модерна Хасанагиница
Симовићева верзија „Хасанагинице“, славне баладе записане 1774. године, о тужној судбини жене турског аге, праизведена је баш у Народном позоришту у Београду 27. маја 1974. године у режији Желимира Орешковића који је главне улоге доделио Неди Спасојевић и Милошу Жутићу.
Том приликом, Симовић је у каталогу представе написао да ће гледаоци, који поштују народну баладу чијим се мотивом користи ова драма, вероватно бити изненађени кад виде шта се у тој драми догађа, и кад чују како се у њој говори.
„Могуће је да они у Хасанагиници не очекују толико хумора, такве садржаје, мотивације и обрте, па ни такве личности. Међутим, историја Хасанагинице, која је несумњиво општепозната, морала је - на овај или на неки други начин - да буде претворена у потпуну непознату. Морали су се потражити модернији садржаји, нови ликови, актуелније мотивације, па се, према томе, морало проговорити и новим језиком“, објаснио је Симовић.
Гледалац не може, сматра Симовић, да захтева од писца да пише оно што је већ раније написано, нити да му писац говори оно што он, гледалац, већ до танчина зна, сматра Симовић.
„Kоришћење неког старог књижевног мотива има оправдања једино ако се том мотиву приђе с новим идејама и разлозима. Стари мотив живи само ако је могуће да се кроз њега исказују нова значења и савремени односи и судбине. Једно дело може да почне, али не сме да се заврши у свом праузору. То је нужност која се подразумева. Једном речју, Хасанагиницу није било могуће писати другачије него као модерну драму“, рекао је Симовић.
„Хасанагиницу“ 10. априла играће Ненад Стојменовић (Хасанага), Вања Ејдус (Хасанагиница), Радмила Живковић (Мајка Хасанагина), Александар Срећковић (Бег Пинторовић), Александра Николић (Мајка Пинторовића), Дарко Томовић (Ефендија Јусуф), Јован Јовановић (Ахмед), Иван Иванов (Аскер Суљо), Бојан Kривокапић (Аскер Хусо) и Стефан Бузуровић (Муса).
Ауторски тим ове представе, поред Јагоша Марковића који је урадио и избор музике, чине и Борис Максимовић, сценограф, Бојана Никитовић, костимографкиња, Ивана Димић, драматуршкиња, док је за сценски говор била задужена др Љиљана Мркић Поповић.
