Напред са пером у руци: Рукописни листови из Великог рата духом подизали морал и снажили патриотизам
09:31 08.04.2023 (Освежено: 11:56 08.04.2023)
© Фото : Народна библиотека Србије
Пратите нас
Отаџбина се у Великом рату није бранила само оружјем на фронту, већ и са пером у руци, снагом речи и духа, потврђује изложба „Рукописни листови из Великог рата“ недавно приказана у Љубљани у оквиру „Недеље српске културе“.
Поставку, чији је аутор научни сарадник и библиотекар - саветник Народне библиотеке Србије др Наташа Јовановић, чине фрагменти из девет рукописних листова: Рововац, Антена, Напред, Макар-шта!, Пулс, Српски глас, Скерлић, Српски орлић и Народ.
Уз оружје папир и оловка – хумор испод вешала
У условима какве само рат може да приреди, ови листови ницали су широм Европе и Африке: од Солуна и Бизерте до савезничке Француске и окупираног Београда.
„Ницали су углавном у ванредним околностима, услед забрана и цензура, несташице папира и боја, гашења штампарија. Настајали су превасходно из потребе да се пренесе порука, зауставе гласине, подигне морал, подстакне патриотизам, скрати сумор свакодневнице, насмеје и засмеје“, каже Наташа Јовановић за Спутњик.
У борби против смрти, војници су се поред оружја наоружавали и папиром и оловком.
„Оног тренутка када почну да пишу, они престају да буду само војници и постају хроничари свога времена. Хумор и сатира имали су исцељујући ефекат у ратним околностима, кроз њих је на површину избијао дух обичног војника, ратника, заробљеника... И управо је тај 'хумор испод вешала', проистекао из проливене крви, ослобађао“, истиче Јовановић.
Изложбену поставку „Рукописни листови из Великог рата“ чине одабрани наслови из фонда Народне библиотеке Србије који су према месту настанка разврстани у пет целина: листови настали на линији фронта (Рововац и Антена), у избегличким камповима (Напред = En Avant и Макар-шта! = Qoi que!), у заробљеничким логорима (Пулс и Српски глас); листови избеглих српских ђака који су се школовали у Француској (Скерлић и Српски орлић) и они настали у окупираном Београду (Народ).
Рововац Станислава Кракова
Поред занимљивог садржаја, већина наслова је пажљиво осмишљена и носи у себи одређену симболику и снагу духа.
„Рововац је добио назив према рововском топу који су српски војници од миља звали 'рововац'. Називу листа допринели су и војници – 'рововци', учесници у рововском рату, затим, ровови који су војницима постали друга кућа, као и положај на Рововској коси, на само 150 метара од бугарских ровова. У наслову је и реч – ровац, скраћени назив за топ 'рововац', али имплицира врсту инсекта који живи у ходницима под земљом. Овом игром слова Краков је подвукао симболичну паралелу између живота војника 'рововаца' и ровца. А 'бацити ровца' означава и 'пецнути' некога, што оправдава хумористичко-сатиричну природу овога листа“, каже Јовановић.
И док је „Напред“ старим војничким покличом симболично поручивао војницима да упркос недаћама морају ићи даље, „Макар – шта“ је био 'шаљиви лист за жалосне прилике, скуван за време кувања ‒ европејске кајгане ‒ на афричком сунцу'. Излазио је „макар-где“, уређивао га је „макар-ко“, а претплата на лист износила је – „колико дате“.
Рукописни листови из Великог рата
© Фото : Народна библиотека Србије
Патриотизам, бунт, носталгија
„Ови листови представљају драгоцено сведочанство о борби на Солунском фронту, о опоравку рањеника у Бизерти, о тешком животу српских војника и официра у аустроугарским логорима, о школовању српских ђака у Француској. На њиховим страницама је младалачки занос, патриотизам, бунт, носталгија, али и пониженост ратом и љубавна чежња“.
Наша саговорница каже да је најжешћа борба пером била на фронту и у логорима:
„Рововац је настао у околностима какве само рат може да приреди. Јединствен је по томе што је ручно писан, преписиван и илустрован на Рововској коси, на само 150 метара од Бугара. Лист је осмишљавао писац Станислав Краков, тада млади потпоручник у 17. пешадијском пуку Дринске дивизије. Рововац карактеришу упечатљиве илустрације, претежно у форми кратког стрипа. На цртежима, најчешће у две слике, опонирају слике живота на фронту и у позадини: 'Рововац' - војник у униформи, на чијем су уморном лицу видни трагови неспавања, оскудице у храни, неизвесност и 'депонац'- свеже обријани позадинац у оделу, заобљеног лица са томпусом у устима. Затим 'Концерат у Солуну' на коме је светлост позорнице, вечерње тоалете, и озбиљна музика и 'Концерат на Кајмакчалану' где су разнета тела, крв, разбацано оружје, облаци дима од бомби. Те илустрације као и огласи за смртоносно пиће 'Рововин' ‒ никога не могу оставити равнодушним“.
Рукописни листови у Великом рату
© Фото : Народна библиотека Србије
Карикатуре лажних родољуба
Посебно место у листу заузимају карикатуре на тему лажних родољуба. Тако „Наше патриоте“ у две слике приказују лажне патриоте који на протестном митингу позивају на рат, а потом, пуних џепова, одлазе у разне „Јевропе и Америке“ луксузним прекоокеанским бродовима.
Оштрица Краковљеве сатире секла је елитизам, профитерство и личности које су злоупотребиле тежак положај српског народа у сврху личне промоције и користи. Краков се није устручавао да укаже ни на привилегован положај сина тада свемоћног Николе Пашића.
У окупираном Београду ученици Треће мушке гимназије током јула 1918. године издавали су, вероватно илегално, рукописни лист „Народ“.
„На насловним странама два сачувана броја илустрације приказују догађаје са фронта: 'Француска војска код Ремса' и 'Светски рат' у четири слике. Имајући у виду околности под којима је лист излазио, храброст гимназијалаца да речју и сликом подрже победу Србије и њених савезника заслужује дивљење“, наглашава Јовановић.
Изложба "Рукописни листови из Великог рата" у Љубљани, 2023.
© Фото : Народна библиотека Србије
Делили судбину војника
Саговорница Спутњика каже да су многи наслови остали у џеповима шињела војника покошених на бојном пољу. Неки су завршили и као ручак, као јубиларни број листа који је један коморџија убацио у мањерку, додао пиринча и воде и скувао.
„На страницама Антене у шаљивој рубрици 'Хаљкавост цензуре', налазимо податак да је један број употребљен за 'задње намере' па су га поново морали исписивати“.
Јовановић каже да су рукописни листови делили судбину свога народа, заједно са њим они су се селили, пркосили, одолевали...
Рукописни листови из Великог рата
© Фото : Народна библиотека Србије
Њихова судбина била је слична судбини војника - многи су ишчезли у вихору рата:
„Сваки од поменутих наслова је био острво слободе, како за оне који су учествовали у њиховом креирању, тако и за оне који су их читали. За неке наслове никада нећемо сазнати да су постојали, за неке не знамо где су нестали, а неки су доспели у отаџбину о којој су с толико жара причали и сањали. Неки листови су нашли своје место на полицама библиотека или у приватним збиркама и чекају да их се бар понекад сетимо“, закључује Наташа Јовановић.
